Nove tehnologije i inovacije
Na koji način funkcioniše jedno naftno polje u današnje vreme, koje najsavremenije tehnologije NIS primenjuje u proizvodnji nafte i gasa i kako se na svakom koraku u ovoj industriji u Srbiji poštuju strogi standardi u ekologiji, pročitajte u reportaži portala „Energija Balkana“.
Lep, sunčan dan. Još neobrane stabljike kukuruza žute se i poslušno njišu na vetru. Iznad njih u daljini se mogu videti tornjevi poneke crkve, koji najavljuju da je tamo negde selo. Da ima ljudi. Široka banatska ravnica mesto je gde se na plodnim poljima, mogu videti i naftne bušotine. Od kačaljki, koje su često i u njivama, do eruptivnih bušotina, za koje laik ne bi ni pomislio da je reč o sistemu gde se eksploatišu sirova nafta ili prirodni gas.
I pored svog tog prostranstva nije Vojvodina, nažalost, Teksas. Ali, nafte ima i gasa ima, a Naftna industrija Srbije na ovoj teritoriji danas ima dva pogona za proizvodnju nafte i gasa – Srednji i Severni Banat.
Pogon “Severni Banat” obuhvata površinu od oko 7.000 kvadratnih kilometara. To je trećina Vojvodine, sa severa na jug – od Kelebije do Kikinda polja a sa istoka na zapad su granična polja Majdan i Srbobran, sve u rasponu 120 sa 60 kilometara. Ovde se iz 630 bušotina dnevno proizvede oko 1.800 tona nafte i 750.000 kubnih metara prirodnog gasa. Novo polje u pogonu je naftno-gasno polje Iđoš, otkriveno 2017. godine, koje je ujedno i jedno od najmlađih u celom NIS-u. Nalazi se na severu Banata, u blizini Kikinde.
Na samom polju Iđoš sada ima 18 naftnih bušotina i dve gasne koje će prema planu, preko polja Kikinda zapad biti povezane na postojeću gasnu infrastrukturu i gas će biti otpremljen u sistem Srbijagasa, ističe Milan Borenović, direktor pogona i dodaje:
„Pored sela Iđoš, naftu smo našli i u ataru sela Sajan. To je isto polje – Iđoš. Dakle, za tri godine smo na ovom, perspektivnom naftno-gasnom polju našli prilične rezerve nafte i gasa. Biće novih bušotina u naredne dve – tri godine, a koliko ukupno sa ovog polja će moći da se proizvede rano je govoriti, istraživanje je još u toku. Polje je još u prvoj eksploatacionoj fazi. Rade eruptivne bušotine a dve su, zbog viskoznih karakterisitka nafte u mehaniškom režimu rada“ I dodaje da se i „nafta sa ovog polja, naravno, prerađuje u NIS-ovoj Rafineriji nafte u Pančevu. Ova, „gušća“ nafta je odličnog kvaliteta i nema teškoća pri njenoj preradi. Ugreje se i „teče“. Ona je teža samo za eksploataciju“.
Grm bušotina u Iđošu koji smo obišli radi u eruptivnom režimu. Nema nikakvog visokog tornja, da je reč o naftnim bušotinama i objektu NIS-a, može se zaključiti po cisternama koje služe za otpremanje sirove nafte. „Ovo je sada eruptivna bušotina. A kako polje više crpimo, eksploatišemo ga, prelazimo na mehaničku metodu. Kada ne bude više eruptivnog rada – kada polje ne izbacuje naftu svojim pritiskom, moraćemo staviti pumpe, koje će vući tu naftu.
O tehnologijama koje su korišćene u istraživanju na ovom polju, Borenović kaže:
„Otkrivanje naftnog polja ide uz pomoć seizmike, 3D tehnologijom. Na osnovu seizmike se vidi da li je reč o ozbiljnim količinama ugljovodonika. Može čak da se proceni da li je više nafte ili gasa. Sledeća faza su istražne bušotine, da bi se omeđile granice – okonturilo polje. Sada ne mora da se pravi toliko istražnih bušotina kao nekada. Izbuši se jedna, dve bušotine i potom se radi simulacija. Na osnovu programskih simulacija i jezgra, koje je izvađeno tokom prvih bušenja, može se brže računarskom tehnologijom dobiti prava slika o konturama polja”.
Prilikom istraživanja potencijalnih ležišta nafte i gasa negde se naiđe uzak a negde veći sloj. Polje Iđoš,na početku eksploatacije ima 1% vode a kako bušotine rade povećava se procenat vode. Borenović kaže da je retko kada polje jednostavno jer, ima puno slojeva i proslojaka, koji se nabušuju bušotinom. Na Kikinda polju, na primer, ima 7 slojeva a na Iđošu su dva velika sloja. Ugljovodonici se nalaze u stenama koje su po karakteristikama između peščara i granodiorita. Granodiroit je kamen poput mermera, iz koga se vadi nafta, mnogo teže nego iz peščara.
Naš sagovornik navodi da se na Iđošu, kao i na ostalim poljima primenjuju savremene tehnologije za proizvodnju nafte, između ostalog, rad bušotina je automatizovan i digitalno se prate svi parametri.
Danas, u vreme modernih komunikacija automatizovan je rad bušotina, tako da se na ekranu kompjutera može videti i pratiti kompletan rad svih bušotina na svim poljima. Računari su umreženi. Ceo pogon “Severni Banat”, ceo NIS i, naravno, i Gaspromnjeft.
„Automatizovani deo (skada) omogućava da se svi podaci vide na ekranu kompjutera. Istovremeno mogu da se prate sva polja, i naftna i gasna, istražne bušotine i one na kojima se proizvode nafta ili gas. Vide se svi parametri: kako rade bušotine, koliko proizvode, koliko je procenata nafte u fluidima, pritisak, temperatura, koliko u njemu ima vode, kako rade kompresori, kako pumpe, koliko troše struje, prati se dizel agregati – koliko u njima ima goriva… Bukvalno, sve se vidi, koliko je proizvedeno, koliko nafte otpremljeno. Tako radimo i pratimo ceo sistem. Automatizovani sistemi se uvode i na postojeća stara polja“, objašnjava Borenović, koji je svoju karijeru naftaša otpočeo kao tehničar, radio na bušotinama pa potom kao inženjer, potom mašinac, i prošao ceo put do rukovodeće pozicije, bio na obuci u Gaspromnjeftu za sadašnju poziciju.
Postoje jasno definisani protokoli kako se jedna cisterna „otkačuje“ sa bušotine a druga „kopča“ na nju, kako ne bi došlo do izlivanja i zagađivanja okoline. Pune cisterne idu u sabirnu stanicu, a odatle se nafta transportuje u rafineriju nafte u Pančevu. Da njihov transport ne bi ugrožavao stanovništvo u okolini NIS je od bušotina pravio nove puteve koji zaobilaze seoske ulice.
Borenović navodi I “Šahmatku”, program kojim se uređuje i prati rad na bušotinama. Ranije su ti podaci upisivani ručno, u sveske.
„Šahmatka” je program – „glavna knjiga“ koja pokazuje sve podatke sa svake bušotine, kolika je dnevna proizvodnja nafte ili gasa, tako da automatski imamo istoriju same bušotine. Ti podaci se koriste ne samo za praćenje proizvodnje već i za reagovanje, pravljenje daljih planova poslovanja. U realnom vremenu imamo pregled stanja na terenu. Na osnovu tih operativnih tehničkih podataka se pravi dinamički plan proizvodnje i nafte i gasa. Jer, proizvodnja nije ravna linija“
Sve ovo je bitno i zbog same bezbednosti proizvodnje, ali i zbog ekologije. Vidi se da su postavljene granice pritiska pod kojima bušotina radi bezbedno pa ako pritisak skoči ili padne automatski se čuje signal u dispečerskom centru, i vide se parametric poremećaja.
“Da bi omogućili prenos podataka na polju Iđoš, postavili smo solarni panel koji obezbeđuje potrebnu električnu energiju za svu elektroniku koja treba da podrži prenos. Na samoj bušotini je telemetrija, koja se napaja solarnim panelom i odašilje signal do antene na vrhu naše zgrade u Kikindi, a odatle u Novi Sad, Beograd, Sankt Petersburg. Tako da ovo što vi vidite sada ovde na ekranu istovremeno vide i kolege u Srbiji i Rusiji“, kaže Borenović.
Savremena tehnologija olakšava i čini bezbednijim rad operatera na terenu.
“Svaki radnik na terenu ima svoj “mobilni operater”. Na tom uređaju, koji je poput malo debljeg mobilnog telefona on dobija svoje zadatke. Kada ga uključi najpre na displeju mora da pogleda HSE preporuke, kojima obavezno prolazi kroz korake o bezbednosti.
NIS, inače, propisuje 12 pravila o bezbednosti, koja moraju da se poštuju. Kada prođe taj sigurnosni protokol, koji smo imali priliku da vidimo kod operatera na bušotini Iđoš, radnik otvara svoje zadatke i redom ih izvršava. Na tom uređaju operater i upisuje podatke sa bušotine, tako da mogu da se upoređuju podaci sa automatskog režima rada i oni koje je on upisao.
U razgovoru o tome kako organizovati rad na ovolikom prostoru sa, prema laičkoj proceni, tako malo ljudi dotičemo se i neizbežne teme, koja je obeležila život svih nas ove godine – epidemije COVID-19:
„Dobro smo prošli kroz pandemiju, do sada nismo imali ni jedan pozitivan slučaj, iako je Kikinda u početku bila centar zaraze. Proizvodnja nije stala ni u jednom momentu zbog korone, To smo uspeli i zahvaljujući tome što je napravljen, na samom početku epidemije, dokument kojim smo sve predvideli do najsitnijih detalja rad u havarijskoj situaciji. I, sa tim dokumentom su svi radnici bili upoznati, navodi Borenović ističući da je reč o organizaciji rada u vreme pandemije koja je, zapravo, sprovedena u celom NIS-u.
NIS je, obezbedio i kompletnu opremu za rad u ovim vanrednim uslovima od samog početka epidemije: rukavice i maske, dezinfekciona sredstva…uputstva, procedure…savete, preporuke.
Ovaj zaljubljenik u naftaški posao, očigledno, radi posao koji voli. Vidi se to po žaru sa kojim opisuje sve detalje vađenja „crnog zlata“ ispod plodnih vojvođanskih polja I ponosu zbog specijalističkih obuka u Rusiji.
„To su korisne obuke jer se donese i znanje novog ali i razmeni iskustvo sa kolegama koji žele dalje, da se usavršavaju, napreduju u načinu razmišljanja, rada… Oseti se razlika posle takvih obuka. Čovek postane svestan da iz najmanjeg propuštenog detalja, zbog nemara ili sitnog previda može nastati veliki problem. Zato je neophodna dobra procena posla i poštovanje procedura na poslu, kaže Borenović vraćajući se, opet, na bezbednost i mere koje kao rukovodilac pogona “Severni Banat” sprovodi da virus koji je izazvao svetsku pandemiju ne bi ugrozio ljude, sa kojima vadi naftu u ovom delu Vojvodine.
