03.05.2018

Crno zlato, led i ljudska toplina

Tamara Bjelanović
  • Views 2570

Poziv za odlazak u Hanti-Mansijsk je stigao iznenada, dok su kolege iz „Gasprom njefta“ boravile u Beogradu povodom svečanog predstavljanja kupole Hrama Svetog Save. Ideja je bila da se dvoje zaposlenih Funkcije za odnose sa javnošću pridruži pres turi ruskih medija na naftnom nalazištu u Hanti-Mansijsku i firmi „Gasprom njeft-Hantos“. Imali smo samo dva dana za pripremu. Tražim grad na mapi. Sibirska nizija, na ušću Irtiša u Ob, 3.000 kilometara severoistočno od Moskve, leži u tajgi. Razmišljam kako je to baš malo predznanja pred polazak, ali ubrzo shvatam da niko ne može biti dovoljno spreman za ono što ga čeka u Sibiru.

„Jedan dan Ivana Denisoviča“

Na moskovskom aerodromu „Šeremetjevo“ se srećemo sa Kostjom, kolegom iz NTC „Gasprom njefta“, koji vodi grupu ruskih novinara. Let do Hanti-Mansijska traje sat vremena duže nego Beograd-Moskva, a jedini stranci u avionu smo nas dvoje NIS-ovaca. Stižemo oko 7 sati ujutru i po izlasku iz aerodromske zgrade dočekuje nas Sibir u svoj svojoj autentičnosti – minus 32 stepena, koja su mi automatski zaledili ruke, noge, dah i misao! Boravila sam na velikim minusima u raznim gradovima, državama i planinama, ali sibirski mraz je nešto sasvim drugačije. Potpuno suv vazduh, bez trunke vlage i daška vetra  daje efekat identičan zamrzivaču. Vidim da se i Moskovljani i Peterburžani ne snalaze na sibirskoj hladnoći i malo mi je lakše. Plan je bio da se kolega i ja odmah priključimo novinarima i dan provedemo na nalazištima nafte, ali kako je temperatura na lokaciji bila minus 42, odlučeno je da je bolje da preskočimo ovaj odlazak i dan provedemo u gradu. Prvobitno razočarana, uskoro shvatam da je tako ipak bolje. Mislim na Ivana Denisoviča i zahvalna sam na razumnim saradnicima.

U hotelu oblačim sve što može da stane na mene, a da rajsferšlus na jakni ne eksplodira i krećemo u istraživanje grada. Dan bez ijednog oblaka, sunce sija kao u Grčkoj, ali mraz ne popušta. Gegam se ulicom kao pingvin i shvatam da su mi se zaledile trepavice. Dok nadlanicama (jer ruke nipošto ne smeju da se vade iz rukavica!) nevešto pokušavam da otvorim oči, žiteljke Hanti-Mansijska oko mene žurno koračaju u čizmama sa neverovatno visokim potpeticama i čudno me gledaju. Dolazimo do glavnog gradskog trga, na kome se nalaze skulpture životinja, sibirskih pejzaža, ali i dečije ljuljaške i tobogani, u potpunosti izvajani od leda! Dok su u Evropi ledene statue često deo kič dekora, gradski trg Hanti-Mansijska izgleda savršeno autentično i prelepo. Istog dana smo imali i ekskurziju sa vodičem. Gospođa Tanja nas je u maniru klasične ruske filološkinje, poetično provela kroz glavne tačke grada.

Gledamo i ne možemo da se načudimo – Hanti-Mansijsk je potpuno nov grad! Sve zgrade, ustanove, ulice, takoreći kompletna gradska infrastruktura, građena je od 2007. godine do danas. Prethodno gradsko naselje je bilo znatno manje i nerazvijeno, a nas je dočekao prelepi novi grad, potpuno savremen i blještav. Broji oko 100.000 stanovnika, mahom mlađe dobi, koje je doveo naftni biznis. Poput Las Vegasa, kockarskog raja koji je nikao u pustinji, Hanti-Mansijsk je pravi mali naftaški raj, smešten u sred sibirske tajge. Ipak, za razliku od američkog dvojnika, potpuno je čist i neporočan. Sve u njemu je posvećeno sećanju na nešto gordo i lepo: pobedi u Drugom svetskom ratu, uspesima sportista Hanti-Mansijska, lokalnim piscima i pesnicima, pismenosti, ljubavi Oba i Irtiša, prvim naftašima…

„Gasprom njeft Hantos“

Sledećeg dana odlazimo u poslovnu zgradu „Gasprom njeft-Hantos-a“, na prezentaciju poslovanja ove ćerke firme „Gasprom njefta“, koja je osnovana 2005. godine. Zgrada firme se nalazi u ulici arhaičnog naziva „Ulica Lenjina“, ali je sve ostalo potpuno novo i savremeno. „Gasprom njeft Hantos“ je firma koja proizvodi najveći deo nafte na nivou „Gasprom njeft Grupe“. Kompanija se bavi proizvodnjom nafte u regionima Jugre (gde se nalazi i Hanti-Mansijsk) i Tjumenjskoj oblasti, na čak osam naftnih nalazišta i više od hiljadu bušotina. „Gasprom njeft Hantos“ primenjuje najsavremenije tehnologije u proizvodnim pogonima, pre svega namenjene intenziviranju proizvodnje nafte, modernizuje razvoj nalazišta i metode bušenja. Sve je to dovelo do 15.2 miliona tona nafte, koliko je u 2017. godini proizvela ova kompanija, što je čini liderom u proizvodnji nafte među podružnicama „Gasprom njefta“.

Kompanija takođe ima vrlo razgranat program socijalnih investicija, pre svega u oblasti ekologije, dok uz pomoć „Gasprom njefta“ realizuje i program „Rodni gradovi“. Dobri uslovi za sve zaposlene čine Hanti-Mansijsk pravim malim rajem na zemlji. „Gasprom njeft“ u okviru „Rodnih gradova“ zida savremene stambene zgrade prelepog dizajna. Zaposleni kompanije žive besplatno u ovim novim stanovima, koji su, između ostalog, potpuno opremljeni nameštajem i belom tehnikom. Osim zgrada, kompanija zida i vrtiće i škole, koje besplatno pohađaju deca zaposlenih. Radnici „Gasprom njeft – Hantos-a“ imaju više od 40 dana godišnjeg odmora, kao i beneficiran radni staž. Razumete zašto sam Hanti-Mansijsk nazvala rajem na zemlji?

„Gasprom njeft Hantos“ zapošljava oko 1800 radnika, čija je prosečna starost 38 godina. Poslovanje firme nam predstavlja v. d. generalnog direktora „Gasprom njeft Hantos“ Mihail Čerevko, koji ima 34 godine, doktor je tehničkih nauka i dvostruki svetski šampion u podvodnom plivanju. Vrlo neuobičajena pojava za naše prilike, ali čini se, sasvim normalna za kršne Sibirce koji jednaku pažnju posvećuju obrazovanju i sportu.

„Duh ognja“

Obilazeći grad, koji je veličine našeg Šapca ili Valjeva (što je za ruske prilike „mali grad“), nailazimo na nekoliko savremenih tržnih centara, dva velika muzeja (Nafte i gasa i Prirode i čoveka), tri umetničke galerije, tri velike sportske dvorane, biatlonski stadion, nekoliko koncertnih dvorana, Šahovsku akademiju (još jedan poklon „Gasprom njefta“ ovom gradu), Jugorski državni univerzitet, kao i Centar umetnosti za nadarenu decu Severa, čiji polaznici učestvuju i osvajaju nagrade na muzičkom festivalu „Boljšoj“ koji se održava svakog leta na Mećavniku Emira Kusturice, uz podršku „Gasprom njefta“.

Glavni kulturni događaj u Hanti-Mansijsku je filmski festival „Duh ognja“, namenjen promociji mladih režisera –debitanata, čiji je generalni sponzor kompanija „Gasprom njeft“. Festival privlači veliku pažnju lokalnog stanovništva i mladih umetnika, ali dovodi i filmske zvezde iz sveta. Specijalni gost ovogodišnjeg festivala bio je Kristofer Lamber, koji je sa velikim francuskim osmehom prošetao crvenim tepihom prostrtim u sred Sibira, na oduševljenje stanovnika ovog lepog, mirnog grada. Festival je otvoren 2. marta, uz prisustvo osnivača festivala Sergeja Solovjeva i obilja mladih muzičara i glumaca, koji su izveli mali muzičko-scenski spektakl na temu ljubavi. Bilo je neverovatno gledati kako se jedan miran grad preko noći pretvara u filmsku prestonicu Sibira. Crveni tepih, blještavilo šljokica i reflektora, zvezde ruske i svetske kinematografije i najlepše od svega – ozarena lica stanovnika Hanti-Mansijska, učinili su ovaj sibirski gradić centrom filmske umetnosti.

Hanti i Mansi

Dan pred povratak u Srbiju, naši divni domaćini su nas odveli na druženje sa Hantima. Ko su Hanti? Hanti su, uz Manse, starosedeoci ovog kraja, plemena koja su i danas, u 21. veku ostala da žive u okolini grada koji je po njima nazvan. Žive plemenskim životom. Hanti u šumi, gajeći jelene, a Mansi uz reku, baveći se ribolovom. Uz obilje mogućnosti koje nudi gradski život, Hanti i Mansi biraju život u šumi. Starija Hantka, ogrnuta u bezbrojne jelenske kože, okićena perlama i šarenim maramama me odvodi da mi objasni kako se kroti vatra. Drage dame, ako niste znale, svaka žena je gospodarica vatre u svom domu! Sasvim logično, zar ne? Pored titule jednog od četiri glavna elementa (uz vazduh, vodu i zemlju), metafizičko značenje vatre je prevashodno u svetu Hanta. Vatra greje, ali nas uz pravilno postupanje i koncentraciju lišava tereta prošlosti i priziva sreću i lepe događaje u naš život. Savetujem vam da probate! Savremena civilizacija nas upućuje na psihologe i life coach-eve, a drevni narodi na prirodu. Ova spona prirode i čoveka se u Sibiru oseća na svakom koraku. Ljudi su zdravi, nasmejani i neverovatno srdačni i topli. Dok nas severni jeleni vuku na sankama kojima upravlja jedan rumeni Hant, razmišljam kako surova priroda ima potpuno suprotan uticaj na stanovnike Sibira, čija toplina rastapa i tvrda srca korporativna, te da kolege iz „Gasprom njeft Hantos-a“ ne doživljavam kao poslovne saradnike, već kao  prijatelje! U trenutku shvatam naziv festivala „Duh ognja“.

Hanti su, uz Manse, starosedeoci ovog kraja, plemena koja su i danas, u 21. veku ostala da žive u okolini grada koji je po njima nazvan. Žive plemenskim životom. Hanti u šumi, gajeći jelene, a Mansi uz reku, baveći se ribolovom. Uz obilje mogućnosti koje nudi gradski život, Hanti i Mansi biraju život u šumi.

“Прощание славянки”

U potpunoj suprotnosti sa predrasudama ukorenjenim u sovjetskom nasleđu (po prvom podnaslovu, a nazivu istoimenog romana Aleksandra Solženjicina), Sibir nije ledeni gulag u kome žive otpadnici sistema. To je mesto u koje hrle inženjeri i radnici, trkajući se ko će dobiti priliku da radi i živi u sibirskim gradskim centrima. Shvatila sam šta je jedno dobro i pravo civilizacijsko dostignuće – stvoriti u čudesnoj, netaknutoj prirodi uslove za rad i jedan udoban i miran život. Velike kompanije koje to uspeju, vaistinu se mogu nazvati društveno-odgovornim.

Kada sam se posle nedelju dana vratila u Beograd, dočekalo me pitanje: „Jesi li se vratila?“ „Jesam“, odgovorila sam, „ali su mi i srce i duša ostali u Sibiru.“

  • Podeli:
  • Facebook
  • Twitter