26.12.2016

Ekološka odgovornost naftnog sektora

Igor Jovanović
  • Views 459

Pariski sporazum o klimi trebalo bi da bude krovni dokument u borbi protiv klimatskih promena koji će verovatno uticati i na promene dosadašnjeg modela poslovanja naftno-gasne industrije.

Takozvani Pariski sporazum o klimi, koji je 12. decembra 2015. godine došao kao rezultat višednevne konferencije u glavnom gradu Francuske, svakako je jedan od najznačajnijih dokumenata kada je reč o borbi protiv klimatskih promena. Suština ovog Sporazuma, koji su podržali predstavnici više od 190 država, leži u tome da se nivo globalnog porasta temperature na Zemlji zadrži na najviše dva stepena Celzijusa u odnosu na period pre industrijalizacije, uz obavezne pokušaje da se taj rast zaustavi već na 1,5 stepena. Države učesnice konferencije obavezale su se da će samostalno utvrditi ciljeve za smanjenje emisije gasova sa efektima staklene bašte, te je izvesno da se zadaci mogu ostvariti samo uz sinergiju svih zainteresovanih strana. U takvim okolnostima jasno je da će i globalne naftno-gasne kompanije donekle morati da izmene model poslovanja koji su primenjivale decenijama unazad i pronađu nova biznis rešenja koja će im obezbediti i nastavak uspešnog poslovanja i ispuniti očekivanja o unapređenju zaštite životne sredine. Time je aktuelizovano pitanje upotrebe tehnologija čiste energije u okviru globalnog naftnog sektora.

To pitanje bilo je i jedna od centralnih tema 10. Međunarodnog foruma o čistim energetskim tehnologijama koji je krajem septembra održan u Novom Sadu pod nazivom “Energetska tranzicija Srbije”. Na dvodnevnom skupu u Privrednoj komori Vojvodine, posebno je bilo reči o procesima u oblasti energetske politike koji treba da dovedu Srbiju, kroz pregovore o pridruživanju Evropskoj uniji, do potpune kompatibilnosti sa budućim evropskim partnerima u toj oblasti.

Energetska politika i klimatske promene

Kopredsedavajući Foruma i poslanik Evropskog parlamenta Ivo Vajgl ocenio je da je i Pariski sporazum dokaz da postoji bliska veza između energetske politike i klimatskih promena. Tačnije, prema njegovim rečima, klimatske promene značajno utiču na energetsku politiku, tržište i snabdevanje, baš kao što i energetska politika utiče na klimatske promene i pokušaje da se one pravovremeno ublaže. Zato će predstojeće promene u energetskom sektoru biti veoma kompleksne, posebno u Evropi koja je najveći uvoznik energenata, rekao je Vajgl. Naime, prema podacima Evropske komisije, EU uvozi oko 53 odsto ukupno potrebne energije, a kada je reč o nafti i gasu taj deo čini čak 90, odnosno 66 procenata. Međutim, EU je do sada ostvarila i značajne rezultate u borbi protiv klimatskih promena te je tako u periodu između 1990. i 2012. godine emisija gasova sa efektom staklene bašte smanjena za 18 odsto pa se EU nalazi na korak od ostvarenja cilja da se emisija tih gasova smanji za 20 procenata do 2020. godine. Ali, evropski ciljevi se ne zaustavljaju na tom nivou. Energetskom strategijom EU predviđeno je da se do 2050. godine emisija gasova sa efektima staklene bašte smanji između 85 i 90 odsto u odnosu na nivo emisije iz 1990. godine. Istovremeno, evropski planovi do 2020. godine podrazumevaju i rast udela obnovljivih izvora energije do 20 odsto, kao i uštedu energije za petinu, pre svega kroz povećanje energetske efikasnosti. Kada je reč o Srbiji, naša država se kao članica Energetske zajednice, između ostalog, obavezala da do 2020. godine poveća udeo obnovljivih izvora energije u potrošnji sa 21,2 odsto na 27 procenata. Takođe, pred Srbijom je i zadatak da do 2020. godine u sektoru transporta uveća učešće biogoriva do 10 odsto. Pored toga, obaveza Srbije je i da uveća energetsku efikasnost i da prati energetsku politiku budućih partnera u EU.

Poslovni uspeh i društvena odgovornost

Nakon Pariskog dogovora realno je očekivati da države koje su podržale dogovor pristupe određenim izmenama zakona koji regulišu oblast energetike. Te izmene svakako će uticati i na rad naftno-gasnog sektora. Pirs Rimer, generalni direktor Svetskog naftnog saveta, ocenio je da će zadovoljavanje potražnje za energijom na održiv i društveno odgovoran način, u skladu sa zaključcima konferencije COP21, ubuduće od naftne industrije zahtevati velike investicije, vrhunske tehnologije, stručne kadrove i visokoetične poslovne prakse.

Rimer je naveo da će u tom procesu, radi razvijanja svih energetskih resursa, morati blisko da sarađuju proizvođači energenata, potrošači, vlade i čitava društva. Prema njegovim rečima, naftno-gasne kompanije će kroz procese unapređenja poslovanja, inovacije, saradnju sa svim akterima i društveno-odgovorno poslovanje i dalje biti važan deo u pronalaženju održivih rešenja u energetskom sektoru. Generalni direktor Svetskog naftnog saveta je kazao i da u niskim cenama nafte, koje već dve godine značajno utiču na poslovanje cele industrije, ne vidi ključnu prepreku za primenu tehnologija čiste energije. On je kao primer naveo da se Svetski naftni savet pridružio inicijativi Svetske banke da se do 2030. godine okonča spaljivanje gasa na baklji i da se taj gas iskoristi za proizvodnju električne energije. Prema njegovim rečima, ukoliko bi se taj cilj ostvario na taj način bi se mogle zadovoljiti potrebe cele Afrike za električnom energijom. Rimer je takođe ocenio da suzbijanje takozvanog energetskog siromaštva može značajno doprineti borbi za suzbijanje klimatskih promena navodeći podatak pojedinih nevladinih organizacija da trenutno pristup električnoj energiji nema oko 1,1 milijardu ljudi. Rimer se osvrnuo i na činjenicu da se globalne naftne kompanije okreću i proizvodnji energije iz obnovljivih izvora.

Prema podacima koje je izneo, učešće obnovljivih izvora u energetskom miksu budućnosti rašće više nego učešće bilo kog fosilnog goriva, međutim obnovljivi izvori u narednom periodu ne mogu da ugroze primat trenutno vodećih energenata. – Uprkos svim povećanjima u oblasti obnovljive energije, sve procene pokazuju da će većina energije i u narednim decenijama dolaziti iz fosilnih goriva. Energetska industrija će biti predvodnik razvoja tehnologija za stvaranje čistijih energetskih rešenja, smanjenje štetnih emisija i uvođenja energetske efikasnosti, kako bi se dostigli ciljevi postavljeni Pariskim sporazumom – naveo je Rimer.

Jasno je da će i globalne naftno-gasne kompanije donekle morati da izmene model poslovanja koji su primenjivale decenijama unazad i pronađu nova biznis rešenja koja će im obezbediti i nastavak uspešnog poslovanja i ispuniti očekivanja o unapređenju zaštite životne sredine.

Nis kao dobar primer u regionu

Sa njegovom ocenom složio se i stručni saradnik Nacionalnog naftnog komiteta Srbije Aleksandar Nedučin koji je naveo da alternativni izvori energije još nekoliko decenija neće biti ozbiljnija tržišna konkurencija fosilnim gorivima. Prema podacima koje je izneo, udeo obnovljivih izvora u ukupnoj potrošnji energije do 2040. godine iznosiće 29 odsto (za razliku od oko 22 odsto u 2012. godini). Zbog toga se naftne kompanije neće delimično okrenuti ka obnovljivim izvorima energije vođeni samo tržišnom logikom, već pre svega svojom odgovornošću za sudbinu Zemlje.

Prema njegovim rečima, globalne naftne kompanije, ali i države koje su veliki proizvođači nafte, već su učinile iskorake ka “zelenoj energiji”. On je kao primer naveo Saudijsku Arabiju koja je najavila prodaju dela svoje nacionalne naftne kompanije kako bi diversifikovala svoju ekonomiju, ali i počela da se bavi projektima u oblasti solarne i energije vetra. Nedučin je, govoreći o ulasku naftnih kompanija u biznis sa obnovljivim izvorima energije, naveo da je “Šel” (Šell) ove godine formirao posebnu poslovnu jedinicu koju je nazvao “Nove energije” (New Energies) i čiji će primarni zadatak biti investiranje u tehnologije sa niskom emisijom ugljenika. Sa druge strane i “Ekson” (Exxon) je najavio investicije u čiste tehnologije, od kojih je već u toku ispitivanje genetski modifikovanih algi koje se mogu koristiti u procesima u postojećim rafinerijama. Total je, sa svoje strane, većinski vlasnik jednog od najvećih svetskih proizvođača solarnih panela “SunPower”, dok BP najviše ulaže u proizvodnju biogoriva, a “Ševron” (Čevron) u proizvodnju geotermalne energije, naveo je Nedučin. Kao dobar primer u našem regionu, Nedučin je naveo Naftnu industriju Srbije koja sve svoje poslovne aktivnosti sprovodi u skladu sa najvišim bezbednosnim i ekološkim standardima i koja, između ostalog, ulaže u geotermalne izvore i energiju vetra. Takav model poslovanja NIS-a svakako doprinosi obavezama u oblasti energetike koje Srbija mora da ispuni u procesu pridruživanja EU.

Po rečima predsedavajućeg Foruma o čistim energetskim tehnologijama Tihomira Simića, u planovima razvoja EU energija predstavlja okosnicu programa “Evropa 2020”, te Srbija u toj oblasti mora da deluje efikasno. – Srbija mora brzo da načini ključne korake – od efikasnijeg uređenja i postavljanja ciljeva svoje spoljne i untrašnje energetske politike, do ustanovljavanja funkcionalnog unutrašnjeg sistema vrednosti, legitimnog i primenjivog za međunarodnu saradnju i intergraciju u evropskim tržišnim procesima – rekao je Simić.

Članak je objavljen u magazinu Energize br. 10

  • Podeli:
  • Facebook
  • Twitter