22.01.2018

Energetska efikasnost na delu

Nenad Stanojevski, Vojo Krkobabić
  • Views 2569
  • Facebook 0
  • Twitter 0

Industrija nafte i gasa je energetski intezivna industrija i zato su energetska efikasnost i energetske uštede u svim poslovnim oblastima Kompanije veoma značajni za uspešno poslovanje NIS-a u celini.

Dva dominantna i usko povezana problema sa kojima se svet danas suočava jesu, sa jedne strane, nedostatak i nesigurnost u snabdevanju energijom i, sa druge strane, zagađenje životne sredine i klimatske promene kao posledica prekomerne potrošnje energije. Jedan od načina da se negativan uticaj smanji i da se pozitivno utiče na održivi razvoj jeste efikasno korišćenje energije.

Energetska efikasnost predstavlja jednu od ključnih oblasti strategije NIS-a. Industrija nafte i gasa je energetski intezivna industrija i zato su energetska efikasnost i energetske uštede u svim poslovnim oblastima Kompanije veoma značajni za uspešno poslovanje Kompanije u celini. Energetska politika koju Kompanija dosledno sprovodi prvenstveno počiva na energetskom menadžmentu, osmišljenom razvojnom i investicionom konceptu koji, pored poboljšanja energetske efikasnosti u svim proizvodnim procesima, postrojenjima i objektima, podrazumeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte, kao i očuvanje prirodnih resursa.

Važni operativni postupci u realizaciji energetskog menadžmenta su: stalno unapređenje sistema upravljanja energijom kroz monitoring potrošnje energije, obezbeđenje informisanosti na svim nivoima u cilju podrške operativnom upravljanju energetskim sistemima i donošenju odluka u oblasti energetskog menadžmenta, smanjenje energetskih troškova, povećanje konkurentnosti kompanije i porast profita, kao i kreiranje povoljnog ambijenta za motivaciju zaposlenih na svim nivoima i stvaranje pozitivnih navika u svakodnevnom radu kroz obuke i informisanje zaposlenih.

Podaci o energetskoj efikasnosti u Srbiji, nažalost, još nemaju stabilne i pozitivne trendove. Srbija je po energetskoj efikasnosti na samom dnu evropskog kontinenta. U Srbiji se na osnovu raspoloživih statističkih podataka ne može utvrditi potpuno pouzdan nivo energetske potrošnje po industrijskim granama, a nisu utvrđeni ni jasni energetski indikatori. Ovo je, pre svega, posledica usporenog sprovođenja sistema energetskog menadžmenta. Obaveza sprovođenja energetskog menadžmenta za određene kategorije potrošača energije prema metodologiji koja je određena Zakonom o efikasnom korišćenju energije stupila je na snagu tek od 1. januara ove godine. Naravno, uspešno rešavanje svih izazova koji se odnose na energetsku efikasnost zahtevaju ozbiljan i sistemski pristup na nivou čitave države. U industrijski visoko razvijenim zemljama ovome se poklanja velika pažnja, tim pre što će se na osnovu analiza Međunarodne agencije za energiju, svetske potrebe za energijom do 2035. godine povećati za 30 odsto u odnosu na nivo sadašnje potrošnje. Siguran trend u energetskoj oblasti u ovom periodu je i smanjenje upotrebe fosilnih goriva u korist energenata iz obnovljivih izvora enerije. Veća potrošnja energije u narednim godinama i zaokret ka proizvodnji energije iz obnovljivih izvora, čine suštinu na kojoj počivaju sve energetske strategije i mere za optimizaciju potrošnje energije.

Na sreću, ono što se poslednjih sedam godina u NIS-u događa radikalan je zaokret u oblasti operativne i energetske efikasnosti. Razvojna politika Kompanije i modernizacija svih poslovnih segmenata NIS-a usmerena je na primenu najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti.

Osnovni cilj primene sistema menadžmenta energijom je da kompanija upravljanjem i racionalnom potrošnjom energije kontinualno smanjuje troškove poslovanja kroz smanjenje potrošnje energije, povećava profitabilnost, smanjuje negativne uticaje na životnu sredinu, povećava imidž i konkurentnost na tržištu.

Milorad Burić, direktor Sektora za upravljanje energijom u Bloku „Energetika“

Prerada

Najveće mogućnosti za postizanje ušteda u potrošnji energije u NIS-u svakako su u Bloku „Prerada“, što je i razumljivo, jer se u procesu rafinerijske prerade i potroši najviše energije. Ostvarene uštede na nivou kompanije tokom 2016. godine iznosile su blizu 282 miliona dinara, a od toga ostvarene uštede u Bloku „Prerada“ su preko 116 miliona dinara, što čini oko 41 odsto od ukupnih ušteda.

Trend energetske efikasnosti od 2013. godine, praktično od starta MHC&DHT kompleksa, pokazuje da je Blok „Prerada“ NIS-a napravio velik iskorak u ovoj oblasti. Iz godine u godinu u rafinerijskoj preradi postižu se i znatno bolji rezultati u energetskoj efikasnosti koja se iskazuje kroz Indeks energetskog intenziteta (po Solomon metodologiji). Ovaj pokazatelj predstavlja odnos stvarne potrošnje energije i potrošnje koja je zadata propisanim standardima i ona pokazuje koliko efikasno funkcioniše svako konkretno tehnološko postrojenje i rafinerija u celini u odnosu na standardne pokazatelje. Na kraju 2016. Indeks energetskog intenziteta (Solomon indeks) je poboljšan za 8,5 odsto u odnosu na 2015. godinu.

Strateška investiciona opredeljenja NIS-a, kada je reč o Bloku „Prerada“, usmerena su na realizaciju projekta Duboke prerade sa tehnologijom odloženog koksovanja, gde se kroz maksimalno povećanje produkcije belih derivata (98 odsto) dostiže i najviši nivo optimizacije svih troškova, uključujući, pre svega, energetske.

U Rafineriji NIS-a u Pančevu, u fazi pripreme je i postrojenje na kome bi se proizvodio biodizel, tačnije postrojenje gde bi se u odgovarajućem procentu, u skladu sa zahtevima Evropske unije, namešavala biokomponenta dobijena iz obnovljivih izvora energije sa najkvalitetnijim dizelom Evro 5 kvaliteta.

Energetska politika koju Kompanija dosledno sprovodi prvenstveno počiva na energetskom menadžmentu, osmišljenom razvojnom i investicionom konceptu koji, pored poboljšanja energetske efikasnosti u svim proizvodnim procesima, postrojenjima i objektima, podrazumeva i smanjenje emisije gasova staklene bašte, kao i očuvanje prirodnih resursa

Energetika

U istom svetlu treba gledati i na zajednički projekat NIS-a i Gasprom Energoholdinga i realizaciju zajedničkog projekta izgradnje gasne Termoelektrane-Toplane u Pančevu, kapaciteta preko 140 megavata. Ovaj kapacitet obezbediće pouzdano snabdevanje Rafinerije toplotnom energijom uz prihvatljivu cenu i uz najmanje moguće negativne uticaje na životnu sredinu. Pored ovoga, Termoelektrana-Toplana u Pančevu raspolagaće dovoljnim kapacitetom da značajne količine električne energije plasira na tržište.

Uz strateške investicione projekte NIS-a, koji donose najveću korist kada je reč o optimizaciji potrošnje energije, već tri godine u NIS-ovom Bloku „Energetika“ uspešno se grade kogeneracione elektrane sa gasnom turbinom. Energent koji se koristi je kaptažni gas koji se, zbog toga što svojim karakteristikama ne zadovoljava kvalitet propisan za puštanje u gasnu mrežu, spaljivao na baklji. Prva kogeneracija izgrađena je u Sirakovu 2013. godine, a potom je izgrađeno još 13 kogeneracija što ukupno čini instalisanu snagu od preko 14 megavata. Primena kogeneracionih elektrana obezbedila je smanjenje troškova nabavke energenata za potrebe objekata infrastrukture i obezbedila prisustvo NIS-a na tržištu električne energije na kojem je NIS prisutan od 2014. godine.

U planu je i proizvodnja električne energije iz geotermalne energije, jer NIS raspolaže značajnim resursima na teritoriji Vojvodine. Potpisan je Sporazum sa kineskom kompanijom BETEK o zajedničkom ulaganju u prvu geotermalnu elektranu u Srbiji. Potpisan je sporazum i sa Švajcarskom firmom CLEAG o mogućnosti zajedničkog istraživanja radi proizvodnje električne energije iz geotermalne. Primena geotermalne energije za potrebe grejanja zgrada, sanitarne vode, otvorenih i zatvorenih bazena, staklenika, u industriji značajno je porasla poslednjih godina. Geotermalna energija se u toku 2016. godine koristila na devet geotermalnih sistema odnosno iz 12 bušotina čime je ostvaren ukupan projektovani kapacitet od 10 KW.

Uz racionalan odnos prema energiji i optimalno korišćenje prirodnih resursa, svakako treba pomenuti i projekte u oblasti monetizacije gasa, odnosno izgradnju postrojenja za komprimovani prirodni gas za veleprodaju koje je NIS otvorio na Paliću i na gasnom polju Ostrovo kod Požarevca čime je omogućio snabdevanje ovim energentom industrijskih potrošača koji nisu na gasnoj infrastrukturi i koji su trošili kao energent ugalj ili mazut. Takođe, kada je reč o projektima u oblasti obnovljivih izvora energije i korišćenje vetra, biomase i sunca, NIS u komunikaciji sa nadležnim državnim organima spremno dočekuje evropske direktive i svetske trendove u povećanju procenta energije koja se dobija iz obnovljivih izvora. Poznato je da je cilj Evropske unije da do 2020. godine obnovljivom energijom „pokrije“ 20 odsto bruto finalne energetske potrošnje.

Upravljanje energijom u Kompaniji

Podaci o korišćenju i potrošnji energije, o realizaciji planiranih mera i ostvarenim uštedama energije u organizacionim jedinicama Kompanije kao i vrednostima energetskih indikatora preko kojih se prati stepen ostvarenja planiranih energetskih ciljeva objedinjavaju se u Sektoru za upravljanje energijom (SUE). Na osnovu prikupljenih informacija analizira se energetska performansa kompanije i ispunjenost zakonskih obaveza propisanih za obveznike Sistema energetskog menadžmenta Republike Srbije.

Energetske uštede ostvarene u periodu od 12 meseci od momenta implementacije mere za povećanje energetske efikasnosti, analiziraju se u odnosu na planirane vrednosti definisane u Akcionom planu za tekuću godinu. U toku 2016. godine ostvarene uštede su veće za 18,8 odsto od planiranih.

Praćenje energetske efikasnosti rafinerijske prerade, na koju otpada više od ¾ ukupne potrošnje energije u Kompaniji, vrši se preko indikatora „Indeks energetske efikasnosti“ (EII – Energy Intensity Index). U periodu od početka primene EnMS pa do kraja 2016. godine, ukoliko se kao referentna godina posmatra 2012. godina, energetska efikasnost rafinerijske prerade je povećana za 27 odsto.

Standardizacija menadžmenta energijom

Kompaniji NIS su izdati novi sertifikati za usaglašenost sa zahtevima standarda ISO 50001, kao dokaz da je kompanija implementirala zahteve međunarodnog standarda za sistem menadžmenta energijom (EnMS). Sertifikati su izdati od strane jednog od najvećih svetskih sertifikacionih tela Bureau Veritas, koji je za poslove ISO 50001 sertifikacije akreditovan od strane Nemačkog nacionalnog akreditacionog tela Dakks.

Izborom međunarodno akreditovanog sertifikacionog tela NIS je obezbedio punu sledljivost i priznavanje svojih sertifikata širom sveta. Proces implementacije i sertifikacije sistema menadžmenta energijom je započet još u 2013. godini, kada su u obim sertifikacije ušli samo odabrani organizacioni delovi. Tokom 2014. godine, korišćenjem internih resursa bez angažovanja eksternih konsultanata, EnMS je proširen na skoro celu kompaniju. Sistem je narednih godina unapređen, obim primene je proširen na sve organizacione delove tako da je u postupku resertifikacije sprovedene u februaru 2017. godine potvrđena usaglašenost sistema na nivou cele kompanije.

Osnovni cilj primene sistema menadžmenta energijom je da kompanija upravljanjem i racionalnom potrošnjom energije kontinualno smanjuje troškove poslovanja, a samim tim i povećava svoju konkurentnost na tržištu. Da bi se ovo ostvarilo, menadžment kompanije je definisao ciljeve u oblasti upravljanja energijom i usvojio trogodišnji program za uštedu energije i povećanje energetske efikasnosti koji se svake godine preispituje i u procesu biznis planiranja revidira za naredni period od tri godine. Deo EnMS su svakako i svi zaposleni koji poštovanjem operativnih mera za korišćenje i uštedu energije u svojim svakodnevnim radnim aktivnostima aktivno doprinose ostvarenju planiranih ciljeva kompanije.

Razvojna politika i modernizacija svih poslovnih segmenata Kompanije usmerena je na primenu najboljih svetskih praksi u ovoj oblasti. Energetska efikasnost u suštini se svodi na što manju potrošnju energije, a da se pri tome ne naruši nivo komfora već da se zadrži ili čak poveća nivo udobnosti. Kada pomislimo na štednju, uglavnom su prve asocijacije na odricanje, međutim efikasna upotreba energije direktno vodi ka povećanju kvaliteta života, konkurentnosti privrede, energetskoj bezbednosti i održivom razvoju, kako same Kompanije tako i društva u celini.

Članak je objavljen u magazinu Energize br. 12

  • Podeli:
  • Facebook
  • Twitter