27.11.2018

Evropski kvalitet iz srca Sibira

Autor: Marija Lazarević
  • Views 781

Jugozapad Sibira. Oktobarsko sunčano jutro. Plus 4 sata vremenske razlike u odnosu na Sankt-Peterburg gde je grupa srpskih novinara boravila tokom prethodna dva dana…

Sa nešto više od milion stanovnika, sibirski grad Omsk, na obalama reka Irtiš i Om, čuva uspomene na pretke, ljude i događaje koji su ispunili njegovu mnogovekovnu istoriju. Poslednje stanište belogvardejaca, mesto zatočeništva velikog Dostojevskog, grad u kome je svojevremeno utočište pronašao i Josip Broz Tito… Omsk je, međutim, danas, svojevrstan centar energetske bezbednosti Rusije i uveliko gleda u budućnost, zahvaljujući radu jedne od najsavremenijih rafinerija u Evropi – Omske rafinerije nafte kompanije Gasprom njeft.

Grupa novinara vodećih srpskih medija koji su tog dana došli u obilazak Rafinerije nafte u Osmku ostaju na prvi pogled zatečeni. „Kolika je površina Rafinerije“? – najčešće je pitanje koje se moglo čuti prilikom ulaska u autobus kojim ćemo obići postrojenja. „Polako, sve ćete saznati…“, strpljivo su odgovrili domaćini. Pre svega – upoznavanje sa pravilima industrijske bezbednosti koji su opšteprihvaćeni u Gasprom njeftu.

Obavezna HSE instruktaža. Kaciga, zaštitne naočari, zaštitna odela, specijalna obuća …. „Bezbednost na prvom mestu“ – nezamenljiv postulat Gasprom nejft-a u oblasti industrijske i ekološke bezbednosti oseća se na svakom koraku.

“Dobar dan i dobro došli”, sa osmehom na licu i na tečnom srpskom jeziku pozdravio je sve prisutne Oleg Beljavski, direktor Omske rafinerije nafte, koji je dočekao grupu novinara u Operativnom centru kompleksa. Beljavskom je pripao ne baš tako lak zadatak da ukratko predstavi rad i značaj jedne od najsavremenijih rafinerija koja je ujedno i lider po obimu prerade nafte u Rusiju. A i kako u kratkim crtama da se opiše kompleks, koji proizvodi svaki osmi litar benzina, svaki sedmi litar mlaznog kerozina i svaki dvanaesti litar dizel-goriva u Rusiji? Sve vrste goriva odgovaraju visokoj ekološkoj klasi Evro-5. Drugim rečima – stub energetske bezbednosti Rusije po pitanju goriva koji se prostire na 1500 hektara površine zemljišta i zapošljava 3000 ljudi.

Beljavski ističe da Omskoj rafineriji lidersku poziciju omogućava kompleksna modernizacija koju od 2008.godine sprovodi kompanija Gasprom njeft. U preduzeću se grade savremeni industrijski kompleksi uz primenu najboljih ruskih i inostranih metoda. Po završetku programa modernizacije 2020.godine dubina prerade nafte u Omskoj rafiniji će biti povećana na 97% što će je uvesti u red svetskih lidera po efikasnosti naftne prerade.

Zainteresovanost prisutnih ne jenjava. Gosti postavljaju pitanja koja se odnose ekološku bezbednost, kvalitet goriva, sigurnost snabdevanja. Upoznati sa cinjenicom da je Oleg Beljavski tri godine svog radnog veka proveo na čelu Prerade u NIS-u, zamolili su da prokomentariše proces modernizacije u našoj rafineriji. Svako pominjanje Rafinerije nafte u Pančevu izaziva kod domaćina osmeh iza kojeg se krije ponos na postignute rezultate: „To je kompaktna, ali tehnološki veoma napredna Rafinerija“, navodi Beljavski i dodaje: „Postrojenja koja rade u okviru Pančevačke rafinerije odgovaraju svim savremenim standardima. Činjenica je da je puštanje u rad pre nekoliko godina kompleksa MHC/DHT izbacio srpsku rafineriju u orbitu najsavremenijih evropskih rafinerija, dok se dalja modernizacija Rafinerije u okviru projekta „Duboka prerada“ odvija po najstrožijim evropskim parametrima“.

Obilazak kompleksa zaokružila je poseta Omskoj fabrici ulja i maziva. Reč je o jednom od najsavremenijih preduzeća u Rusiji čiji asortiman obuhvata širok spektar automobilskih, industrijskih i brodskih ulja, kao i maziva i tehničkih tečnost, sa proizvodnim kapacitetom od čak 300 hiljada tona godišnje.

Celodnevni obilazak jednog od najznačajnijih prerađivačkih kompleksa Gasrpom njefta polako se približava kraju. Priču o o istorijskim i kulturnim lepotama Omska, njegovom geografskom poreklu dopunjava još jedno poglavlje – ono koje je fokusirano na budućnost i koje određuje smernice za dalji napredak. Neizbežan je zaključak da je upravo Omska rafinerija nafte Gasprom njeft-a ona okosnica koja obezbeđuje dugoročni razvoj grada Omska i regiona koji ga okružuje.

U susret Četvrtoj industrijskoj revoluciji

Nekoliko hiljada kilometara od Omska, u Sankt-Peterburgu, pod okriljem kompanije Gasprom njeft, razvija se Centar koji je zadužen za povećanje efikasnosti biznisa za račun korišćenja savremenih tehnologija. U osnovi sveoubhvatnog procesa leži veštačka inteligencija, Procenjuje se da je za svega godinu dana koliko Centar za urpavljanje efikasnošću logistike, prerade i prometa posluje u okviru kompanije Gasprom njeft postignut optimizacini efekat za kompaniju u iznosu od čak nekoliko milijardi rubalja. Reč je suštinski o jedinstvenoj digitalnoj platformi koja u realnom vremenu kroz analizu podataka, metode prediktivne analitike i rada sa big data, obrađuje informaciju, nudi optimalne režime rada opreme, obaveštava o eventualnim odstupanjima i preporučuje rokove remonta. Jednom rečju – unapređuje efikasnost na svim stadijumima procesa, od prijema nafte u rafinerijama do prodaje naftnih derivata krajnjem potrošaču.

Na digitalizaciji i primeni savremenih tehnologija zasniva se i rad Naučno-Tehnološkog centra (NTC) kompanije Gasprom njeft. Ovaj jedinstvevni ruski centar zapošljava oko 1000 ljudi i objedinjuje naučna istraživanja, izradu tehnlogija proizvodnje nafte, kao i daljinsko upravljanje visokotehnološkim proizvodnim procesima. Rad Centra za upravljanje bušenjem „Geonavigator“, koji posluje u okviru NTC-a, omogućava da kompanija daljjinski upravlja bušenjem svih složenih visokotehnoloških bušotina u Rusiji i insotranstvu. Kako objašnjava Mars Hasanov, generalni direktor NTC-a Gasprom njeft, glavni cilj je efikasnost koja u savremenoj konkurenciji nije moguća bez najnovijih tehnologija: „Kako bi efikasnost našeg posla, uključujući tu i ekonomsku efikasnost, bila povećana ne za nekih deset ili petnaest odsto već dva ili tri puta, potrebne su najnovije tehnologije, novi pristupi, uključujuči i digitalne tehologije. Ovde nije reč samo o novoj opremi i novim materijalima, već i o novima načinima organizacije posla, novim alatima, novima pristupima izradi koncepta, drugim rečima – sveobuhvatnom sistemskom inženjeringu“, navodi Hasanov uz konstataciju da je uloga srpskih naftaša u razvoju tehnoloških potencijala naftne industrije dragocena i da se ona dugoročna razvija kroz saradnju dva NTC-a – Gasprom njeft-a i NIS-a.

  • Podeli:
  • Facebook
  • Twitter