11.02.2017

Globalno iskustvo koje treba doživeti

Nikolas Virs, umetnički direktor festivala „Balkan trafik“
  • Views 450

Nikolas Virs je glavni producent agencije „Euronews“. Osim toga, osnivač je i umetnički direktor festivala „Balkan trafik“ koji NIS poslednje četiri godine podržava. Živi i radi u Briselu. Osim o festivalu, sa njim razgovaramo i o spoju umetnosti i biznisa, utiscima koje nosi iz Srbije, kao i o projektima koje ima u planu.

Osnivač ste i umetnički direktor festivala „Balkan trafik“ koji je 2016. godine obeležio svoj 10. jubilej. Na šta ste posebno ponosni kada je reč o ovom projektu?

„Balkan trafik“ je uspeo da postane jedinstveni festival zahvaljujući svojoj raznolikosti i umetničkom kvalitetu, ali i svojoj scenografiji i porukama koje šalje. Tokom godina, dostigli smo izvrsni renome u evropskom umetničkom svetu.

Jedini smo u čitavoj Evropi koji na ovakav način predstavljaju kulturu zemalja jugoistočne Evrope. Mi podržavamo interakciju između zajednica, razmenu iskustava i sve to kroz umetnost.

Tokom festivala, sve je „Brisel“, ne samo kao glavni grad Belgije, već i kao grad sa najviše multikulturalnog karaktera u Evropi. Na taj način naša poruka otvorenosti prema drugima, koja prevazilazi filter medija i postavlja ljudski karakter u centar komunikacije, emituje se više od 10 godina u čitavoj Evropi. „Kultura osvetljava složenost stvari, mediji ih uprošćavaju“, rekao je Milan Kundera.

Čime ste bili inspirisani pre 10 godina kada ste započinjali projekat „Balkan trafik“ i otkuda interesovanje za umetnost baš tog dela Evrope?

Ukratko, „Balkan trafik“ je nastao iz mojih susreta sa studentima iz zemalja jugoistočne Evrope. Tome ima više od 13 godina. Oni su o Evropi , kao prostoru mira, slobode kretanja, pristupa međunarodnom univerzitetskom obrazovanju zahvaljujući ekvivalentnosti diploma, znali više od mene. Oni su zaista živeli u onome što ja zovem „zatvor pod vedrim nebom“, i ono što sam gore naveo njima nije pripadalo. Moj način da se borim protiv te nepravde bio je da, po povratku u Belgiju, stvorim prostor za susret gde bi mladi „odatle“ i mladi „odavde“ imali priliku da razmene mišljenja, razmišljaju zajedno, razvijaju zajedničku budućnost.

Šta je bolje od umetnosti koja služi da okuplja? Muzika Balkana je sinonim za životnu radost, za filmski univerzum na Kusturičin način, za stvaranje grandiozne muzike Bregovića, za moćni „brass band“, ali i za emociju, preko sevdaha ili pak rebetike. Način okupljanja publike bio je tu, veoma prosto: Kultura sa velikim K.

Šta mislite da je najveće dostignuće festivala „Balkan trafik“ i po čemu biste voleli da ga ljudi razlikuju od ostalih evropskih umetničkih festivala?

Naš način organizovanja programa je jedinstven, umetnički program nije baziran na grupama koje su na turneji. Radi se o selekciji načinjenoj kroz slušanje poznavalaca u regionu, ovde i tamo. Zajednička tačka za sve te umetnike je njihov kapacitet da se dopadnu multikulturalnoj publici. Svako od njih čuva svoju jaku kulturnu specifičnost, ali takvu da je dostupna širokoj publici.

Mi pozivamo najbolje umetnike Balkana, žive legende, umetnike koji kulturu prenose u savremenim aranžmanima, dajući im jedan novi život. Prolazimo kroz stilove, od tradicionalnog do roka, preko džeza i bluza. Izvan programa, proizvodimo spektakle koji ujedinjuju srpske i belgijske umetnike, na primer.

Na kraju, svaka grupa ima svoju priču, svoju poruku. To je jedan od kvaliteta festivala. To je jedan od aspekata koji čini njegovu reputaciju.Kroz ovakvo stvaranje postavke, naša publika je raznolika u pogledu starosti, pola, društveno-kulturnog okruženja. Te publike se menjaju i razmenjuju. U proseku, na „Balkan trafik“ svake godine dolazi 6000 učesnika, ali to je samo vidljivi deo ledenog brega jer se informacije o festivalu šire celom Evropom.

Kako publika u Briselu reaguje na muziku, odnosno kulturu balkanskih zemalja?

Briselska publika je dosta specifična i tu leži pravo bogatstvo jer je Brisel prestonica sa najviše multikulturalnog karaktera u Evropi. Na festivalu možete čuti ljude koji pričaju italijanski, engleski, francuski, srpski, hrvatski, bugarski, rumunski…

Čitava Evropa je tu zastupljena. Muzika Balkana privlači mlade u potrazi za velikim festivalskim večerima, od trubačkog orkestra koji je osvojio glavnu nagradu na festivalu u Guči, do čak večeri električne muzike. Publika koja je možda starija, zainteresovana je za virtuoze na klarinetu sa juga Albanije, porodice su, na primer, za plesne grupe ili nacionalne muzike i interaktivne koncerte, grupe prijatelja dolaze da pevaju u našoj „ Sevdah Kavani“ ili u kafeu „Rebetiko“. Tradicija, modernizam, različitost kultura zemalja jugoistočne Evrope predstavljenih na festivalu, čine da se u njega zaljube svi oni koji prođu kroz vrata Centra „Bozar“.

„Balkan Trafik“ je istinski globalno iskustvo koje treba doživeti. Nemoguće je opisati ga u nekoliko rečenica. Video zapisi, fotografije i reportaže sa Festivala daju malo bolju sliku.

U kojoj meri mislite da je podrška NIS-a doprinela popularizaciji srpske i balkanske kulture u EU?

Kako sam već objasnio, „Balkan Trafik“ je festival koji je baziran na interkulturalnoj razmeni. Mi nemamo komercijalni duh, što nam daje veliku slobodu u izboru umetničkog programa, ali sa druge strane, mnogo investiramo u projekte koji su vrlo retko u plusu. Dodajte tome malo novca za kulturu, datog od strane institucionalnih subvencija, i razumećete zašto je doprinos NIS-a bitan. NIS nam omogućava da nastavimo da budemo nezavisni u našim izborima, da ne prodajemo dušu nekoj muzičkoj industriji koja je davno zaboravila na različitost.

Osim toga, imati poverenje internacionalne kompanije kakva je NIS, pred pojedinim političkim institucijama i ličnostima daje Festivalu jedinstvenu auru. NIS je priznat u Srbiji, između ostalog, i ta podrška, vidljiva u medijima preko kojih komuniciramo, nama otvara mnoga vrata.

Preko NIS-a sam, takođe, imao priliku da se upoznam i razgovaram sa višestruko nagrađivanim režiserom, Emirom Kusturicom. Zahvaljujući tom susretu na festivalu „Boljšoj“, imao sam priliku da mu predstavim svoj projekat ruskog multiumetničkog festivala koji će biti organizovan u Briselu u decembru 2017. godine. On je prihvatio da bude „kum“ tom festivalu, kao ličnost koja simbolično čini vezu između Rusije i Evrope.

Taj susret, ta prilika nastala je zahvaljujući NIS-u i istrajnosti njegovih timova na licu mesta.

Tradicija, modernizam i različitost kultura zemalja jugoistočne Evrope predstavljenih na festivalu, čine da se u njega zaljube svi oni koji prođu kroz vrata Centra „Bozar“ u Briselu

Nikolas Virs, umetnički direktor festivala „Balkan trafik“

Nekoliko puta ste boravili u Srbiji. Šta je, po vašem mišljenju, ono što Srbiju izdvaja od ostalih zemalja na Balkanu i čega ćete se uvek rado sećati sa svojih putovanja po Srbiji?

Dobro poznajem različite regione Srbije koje cenim zbog njenog turizma. Ali Beograd, u odnosu na ostale prestonice, zapravo je hiperaktivan, u stalnom pokretu, sa mnoštvom mesta koje treba videti, mnoštvom kulturnih aktera koje treba sresti. Mladi Beograđani su kreativni i oni me inspirišu…

Glavni ste producent informativne agencije „Euronews“. Kako mirite praktične i kreativne afinitete svoje ličnosti i čemu ste više naklonjeni?

„Balkan trafik“ je dokumentarac koji svake godine raste za jednu sekvencu. Moje iskustvo režisera pronalazi se na svim nivoima festivala. Strastveno radim na socijalnom projektu koji je u toku. Ne računam svoje radne sate i posao traje 12 meseci godišnje. Ja umešam čitavu svoju porodicu i okruženje u festival i njegove propratne sadržaje. Na primer, moje dve ćerke, Mina (4 godine) i Antonija (2 godine), „testirale“ su crtani film Putovanje na Balkan, koji sam napisao 2016. godine. Moja supruga Magdalena me savetuje i vrlo pažljivo prihvata tu trajnu strast. Moj otac radi računovodstvo…

Stvoriti festival kao što je „Balkan trafik“ – multikulturalni, multiumetnički, koji ujedinjuje zajednice – jeste organizovanje susreta i umrežavanja, traženje novca, pisanje, stvaranje i inventivnost, povezivanje sa regionom.

Ja nikada preko festivala nisam zaradio novac, zarađeni novac je uglavnom preusmeren u zarade timova i nova sredstva komunikacije. Moj dobitak je zadovoljstvo da vidim srećnu publiku, medijski, politički, socijalni feedback koji je jako pozitivan, kao i da me srpski umetnici prihvataju. „Balkan trafik“ je sreća u ljudskoj dimenziji, koja čini da moje emocije žive besplatno.

Šta je bolje od umetnosti koja služi da okuplja? Muzika Balkana je sinonim za životnu radost, za filmski univerzum na Kusturičin način, za stvaranje grandiozne muzike Bregovića, za moćni „brass band“, ali i za emociju, preko sevdaha ili pak rebetike. Način okupljanja publike bio je tu, veoma prosto: Kultura sa velikim K.

Koji bi bio vaš savet nekome ko ima san da osnuje umetnički festival?

Nekoliko ključnih reči za festival tipa „Balkan trafik“: istrajnost, originalni koncept, „ekonomski“ realizam, umrežavanje.

Sigurni smo da će naše čitaoce interesovati i da li pripremate neki novi projekat. Na čemu trenutno radite?

Naravno, 11. po redu „Balkan trafik“ će se održati, kao i obično, u salama Centra „Bozar“ u Briselu od 20. do 23. aprila 2017. godine. Goran Bregović i njegovo veličanstveno ostvarenje „3 pisma iz Sarajeva“, koje će okupiti, između ostalih, orkestar Belgijske filharmonije i Orkestar za svadbe i sahrane, biće jedan od naših počasnih gostiju. Ali, osim ove avanture, još tri velika događaja se pripremaju za 2017.godinu.

Najpre, „Balkan trafik“ će se održati i u Parizu. Istog vikenda kao i u Briselu, u veličanstvenoj sali „Palace“ ,organizovaću jedan „copy-paste“ onoga što čini uspeh „Balkan trafika“ u Briselu. Zahvaljujući proširenju festivala na Pariz, u medijskoj mreži koju ćemo tamo načiniti, region Balkana biće dodatno počastvovan i promovisan.

Zatim, dve nedelje pre „Balkan trafika“ u Briselu, organizovaću seriju od 45 „šow case“ grupa iz Srbije, Bugarske i Albanije na 45 različitih kulturnih lokacija u regionu prestonice Belgije. To je vrhunski način za probijanje nevidljive granice između scene i publike za promovisanje multikulturalnosti, za razmenu iskustava.

Najzad, i to moram da kažem, srećan sam što radim na potpuno novom projektu. Strastveno se bavim organizacijom još jednog festivala, istog tipa kao„Balkan trafik“ ali baziranog na kulturi ruskog govornog područja. Ruski kulturni svet je majstorski, istinski lavirint u kojem imam ludo zadovoljstvo da se izgubim. Po povratku iz Moskve i Sankt Peterburga, bio sam potpuno oduševljen, između ostalog, tom energijom u modernom stvaranju. Preko tog festivala, kao i kroz „Balkan trafik“, imam priliku da promovišem susret različitih zajednica i pozitivne stvari koje iz toga proizlaze.

Članak je objavljen u magazinu Energize br. 10

  • Podeli:
  • Facebook
  • Twitter