20.12.2018

Poluvekovni rafinerijski mozaik

Vojo Krkobabić
  • Views 464

Počeci rafinerijske prerade u Srbiji, tehnološki razvoj, dramatični događaji iz istorije, sećanja rafineraca, modernizacija pod okriljem „Gasprom njefta”…

Između male atmosferske destilacije, prvog primarnog postrojenja puštenog u rad 14. decembra 1968. godine u Pančevu i druge faze modernizacije rafinerijske prerade (izgradnja postrojenja za Duboku preradu tehnologijom odloženog koksovanja) koja je u toku, možemo smestiti pet decenija, sadržajnog, dinamičnog, uzbudljivog, a u pojedinim periodima i dramatičnog života zaposlenih u rafinerijskoj preradi NIS-a. Ovaj vredan jubilej odnosi se i na novosadsku rafineriju gde je rafinerijska proizvodnja takođe počela u decembru iste godine.

Bogata istorija rafinerijske prerade u Pančevu jasno ocrtava pet zaokruženih perioda. Zajednička nit svih pet decenija je želja za stalnim tehnološkim razvojem.

Prva dekada – primarna prerada i povećanje obima proizvodnje

Rešenje o osnivanju Preduzeća u izgradnji „Rafinerija nafte u Pančevu“, donelo je Izvršno veća Narodne Skupštine Republike Srbije 1959. godine, a prerada sirove nafte započela je devet godina kasnija, 14. decembra 1968. godine. Prvo procesno postrojenje sa instaliranim kapacitetom od 1,32 miliona tona prerade sirove nafte godišnje, bila je Atmosferska destilacija. Tri godine pre ovoga, sagrađeni su i prvi rezervoari za prijem sirovina i otpremu gotovih proizvoda. Ubrzo su podignuta postrojenja – Platforming, dvostepenog termičkog krekinga, obrada gasova, redestilacija benzina, TNG, ekstrakcija aromata, HDS srednjih destilata. Prvi period razvoja primarnih kapaciteta završava se podizanjem još jednog postrojenja za primarnu preradu (Atmosferska destilacija) sa kapacitetom prerade na godišnjem nivou od 3,5 miliona tona. Odmah nakon toga izgrađen je novi naftovod kapaciteta preko 34 miliona tona godišnje, koji je povezivao ondašnje najveće rafinerije u Jugoslaviji. Uporedo sa ovim, građeni su pomoćni sistemi, Energana, rezervoari, pristanište na Dunavu i drugi objekti rafinerijske infrastrukture.

U Rafineriju sam došao sa prvom generacijom radnika koju su započeli proizvodnju. Za sve nas to je bilo novo i nepoznato, a za većinu nas ovo je bilo i prvo radno iskustvo. Radio sam na početku kao spoljni operater i svakako da sam ponosan što sam jedan od onih koje je uspešno započeo rad u našoj Rafineriji. Ponosni smo što smo započeli jedan posao, verovali smo u ono što radimo i srećni smo što je Rafinerija danas moderna fabrika jedne moćne i velike Kompanije.

Dušan Dangubić, penzioner

Druga dekada – Dubinska sekundarna prerada

Početkom osamdesetih godina prošlog veka izgradnjom pogona Bitumen i Vakuum destilacija, praktično su širom otvorena vrata za razvoj sekundarne rafinerijske prerade. Sve do kraja osamdesetih godina usledila su velika investiciona ulaganja u podizanje FCC kompleksa (postrojenje za proizvodnju dizela, benzina propilena, benzinskih komponenti i gasova), ali i niza drugih sekundarnih pogona: Alkilacija, Meroksi, a nešto kasnije i Sulfolana i Klausa.

U toku realizacije projekta izgradnje postrojenja za Vakuum destilaciju (S-2200), početkom osamdesetih godina prošlog veka, s obzirom na to da je reč o tehnologiji koju smo nabavili u tadašnjem Sovjetskom savezu, blisko smo sarađivali sa stručnjacima iz ove zemlje. Nama rafinercima istorija se ponovila na najlepši mogući način. Opet smo sa kolegama iz Rusije, ovog puta u okviru „Gasprom njefta” koji je postao i većinski vlasnik NIS-a. Izgradili smo nova moderna postrojenja (MHC&DHT kompleks) na kojima se proizvode derivati vrhunskog evropskog kvaliteta

Milan Todorović, šef smene na Pogonu „Vakuum destilacija`` (S-2200)

Treća dekada: Sklad primarne i sekundarne prerade

Početkom 90-tih godina Rafinerija se po nivou tehnološke opremljenosti mogla upoređivati sa savremenim svetskim rafinerijama. Izgrađena postrojenja omogućavala su strukturu finalnih proizvoda u odnosu 80 odsto belih visokokvalitetnih proizvoda, prema 20 odsto crnih derivata.

Izgradnja u puštanje u rad FCC pogona bio je veliki iskorak u modernizaciji Rafinerije pre 33 godine. Tada sam bio pripravnik i kroz prethodno teorijsko učenje i obuku, učestvovao sam u startu ovog Pogona. Možda ću biti malo subjektivan, jer više od tri decenije radim na ovom Pogonu, ali kad sagledavam istorijski razvoj Rafinerije, čini mi se da je tek sa podizanjem FCC proizvodnog kompleksa, Rafinerija postala tehnološki zaokružena i da se svrstala među moderne prerađivačke kapacitete.

Gojko Dakić, koordinator na FCC Pogon

Četvrta dekada: sankcije, bombardovanje, obnova

Najteži period poluvekovne istorije Rafinerije odnosi se na poslednju deceniju prošlog veka, koju su obeležile sankcije Saveta Bezbednosti Ujedinjenih nacija, embargo na uvoz sirove nafte, smanjivanje obima prerade, prekid tehnološkog razvoja i, 1999. godine, agresija i bombardovanje NATO pakta, kada su poginula tri, a ranjena četiri radnika i kada su uništena sva vitalna energetska i proizvodna postrojenja. Direktna šteta na objektima NIS-a i Rafinerije procenjuje se na nekoliko desetina milijardi dolara. U tim danima, rafinerijska prerada se suočavala sa pitanjem opstanka. Ipak, posle bombardovanja usledila je odlično organizovana obnova koja je sprovedena u dve faze i nakon nekoliko godina Rafinerija je dostigla fizički obim prerade nafte iz prethodnog perioda.

Dobro osmišljenom i organizovanom obnovom, uspeli smo za nešto više od godinu dana rafinerijsku pogonsku spremnost podignemo na nivo kakav je postojao pre Nato bombardovanja. Ovo je zaista neponovljiv podvig. Zato ovo i jeste ključna karika, koja je spojila dotadašnju prošlost, ali je nagovestila i mnogo lepšu budućnost. Svi smo svedoci da je NIS sada moćna kompanija, najbolja u državi i u regionu. Nema sumnje da iza toga stoje, u pravom trenutku obnovljeni porušeni kapaciteti, a potom od strane Gaspromnjefta i stalna modernizacija Rafinerije u Pančevu

Nikola Garić, zamenik direktora RNP i direktor obnove posle NATO bombardovanja (sada direktor beogradske firme IMG)

Peta dekada: svojinska transformacija i ubrzana modernizacija

Sudbonosni zaokret u istoriji rafinerijske prerade NIS-a dogodio se krajem 2009. godine kada je većinski vlasnik NIS-a postaje Gasprom njeft i od tada se NIS i Rafinerija u Pančevu, ubrzano razvijaju.

Za nešto više od dve godine, početkom novembra 2012. godine otvoren je novi MHC&DHT kompleks sa postrojenjima za blagi hidrokreking i hidroobradu, a uporedo sa tim izgrađen je čitav niz novih pogona i objekata rafinerijske infrastrukture. Na novim postrojenjima uspešno se proizvode najkvalitetniji naftni derivata Evro -5 standarda. Sa ovom investicijom od blizu 547 miliona evra, u Pančevu, uspešno je završena prva faza modernizacije i započela nova era rafinerijske prerade.

Sredinom 2017. godine započela je realizacija „Projekta duboka prerada sa tehnologijom odloženog koksovanja“, vrednog 300 miliona evra i ovo je ključna je investicija druge faze modernizacije Rafinerije.

Posle pet decenija od početka prerade nafte u Srbiji, Rafinerija je sada deo moćne energetske kompanije na putu stalnog razvoja koji je svrstava među najbolje u ovom delu Evrope. Dugo očekivani trend razvoja, stalnog investiranja i modernizacije rafinerijske prerade, sada je ključni segment poslovne politike NIS-a. Slaganje kockica savremenog rafinerijskog mozaika u Pančevu traje i dalje.

Izgradnjom MHC&DHT kompleksa Rafinerija nafte Pančevo ušla je u društvo rafinerija koje proizvode evro dizel po EURO 5 standardu. Uz veliku požrtvovanost svih naših kolega uspešnim startom mi smo 2012. godine praktično završili prvu fazu modernizacije i osim tehnološkog napretka napravili smo i značajan ekološki iskorak. U toku realizacije ovog velikog investicionog projekta imali smo izuzetnu priliku da svakodnevno učimo i zaposleni na ovom rafinerijskom proizvodnom kompleksu stasali su u odlične stručnjake sa velikim opsegom znanja.

Dragan Potić, upravnik MHC&DHT Pogona
  • Podeli:
  • Facebook
  • Twitter