U pregovore ćemo uključiti struku. Tanja Miščević za Energize.

Prisustvo srpskih kompanija u Briselu pokazaće se kao sve važnije kako pregovori sa Evropskom unijom budu odmicali i zato je otvaranje NIS-ove kancelarije u Briselu odličan potez

– Mislim da ima prostora za saradnju i u Beogradu i u Briselu,jer mišljenja, procene i ekspertize vaših stručnjaka mogu bitiod velike koristi za pregovarački proces – ovako u intervjuu za„Energize”, Tanja Mišćević, šef Pregovaračkog tima za vođenjepregovora o pristupanju Republike Srbije EU, objašnjava na kojinačin kompanije mogu da doprinesu evropskim integracijama.

Ona dodaje i da će se prisustvo srpskih kompanija u Briselupokazati kao sve važnije kako pregovori sa Evropskom unijom budu odmicali.

– Zato je otvaranje NIS-ove kancelarije u Briselu odličanpotez – ističe Miščević.

Upitana da li postoji namera da se u prosec integracija uključe najkompetentniji stručnjaci iz kompanija i privrede da bi se u svim oblastima ispregovarali najbolji mogući uslovi za zemlju, ona odgovara: „apsolutno“.

Uključivanje energetskog sektora Srbije u tokove EU treba da doprinese razvoju liberalizacije energetskog tržišta, poboljšanju korišćenja raspoloživih izvora energije, povećanju energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije

– Jedan od naših prioriteta je da osiguramo transparentnosti inkluzivnost procesa pregovora, a to znači da će svi bitikonsultovani u okviru pregovaračkih grupa. To je u našemnajboljem interesu – da saslušamo struku i pronađemo najbolja rešenja – objašnjava Miščević.

Kako se u trenutnim okolnostima odvija proces integracija i da li je vanredna situacija prouzrokovana poplavama imala neki uticaj u pogledu pristupanja?

Proces pregovora teče po planu, skrininzi su se odvijali prema prethodno utvrđenom rasporedu, a delegacije su bile dobro pripremljene. To je bio doprinos Pregovaračkog tima tokom veoma teškog perioda poplava u Srbiji, jer smatramo da ovi procesi u zemlji ne smeju da stanu. Takođe, informisali smo kolege iz Evropske komisije o razmeri nesreće koja se dogodila i oni su pokazali spremnost da EU pomogne u saniranju posledica štete. Na tim planovima i razvoju projekata radi jedan važan deo administracije, ali to ne utiče na tok pregovora.

tanja miscevc web jedan

Koji su sledeći koraci koji Srbiju čekaju na putu ka EU? Šta mislite da će biti najveći izazovi na putu pridruživanja?

Svakako je predviđeno da nastavimo sa skrinizima odnosno analitičkim pregledima usklađenosti našeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU do marta 2015. godine. Do sada smo završili i eksplanatorne i bilateralne skrininge za 11 od ukupno 35 poglavlja. Pripremamo se i za novu fazu u pregovorima, otvaranje poglavlja. To znači da počinjemo da pišemo prve pregovaračke pozicije i akcione planove za one oblasti čije izveštaje sa skrininga očekujemo prve, a to su Poglavlje 32 – finansijska kontrola i Poglavlja 23 i 24 koja se odnose na vladavinu prava. Takođe, u pripremi je i revizija Nacionalnog programa za usvajanje pravnih tekovina EU, koji će biti svojevrsni plan Vlade u ispunjavanju evropske agende.

Najveći izazovi očekuju nas u poljoprivredi, zaštiti životne sredine, energetici, transportu i ruralni razvoj. Ovi sektori su veoma kompleksni, usklađivanje je skupo, ali je Srbija zainteresovana za reforme u ovim oblastima, jer tu vidi značajan potencijal za razvoj zemlje.

Mnogi upozoravaju da zemlje kandidati imaju često problema sa administrativnim kapacitetima. Kakvo je stanje u Srbiji po tom pitanju?

Od samog početka dobili smo odlične ocene od naših partnera iz Evropske komisije, kada je reč o pripljemljenosti članova tima. Ali to je već činjenica koju evropske institucije ističu dugi niz godina, kada je reč o institucionalnom kapacitetu Srbije. Mi imamo iskusnu administraciju koja od 2004. radi na harmonizaciji domaćeg zakonodavstva sa pravnim tekovinama EU, od 2005. na pregovorima, a kasnije i na primeni Sporazuma o stabilizaciji i priduživanju. Pregovarački tim Srbije čini oko 2000 veoma iskusnih i stručnih ljudi u svim oblastima, a uskoro će se njima pridružiti i članovi užeg pregovaračkog tima, koji će zajedno sa mnom koordinisati proces pregovora u određenim poglavljima.

tanja-miscevc-web-dva

Jedan od naših prioriteta je da osiguramo transparentnost i inkluzivnost procesa pregovora, a to znači da će svi biti konsultovani u okviru pregovaračkih grupa. To je u našem najboljem interesu – da saslušamo struku i pronađemo najbolja rešenja

Kako se administracija pokazala u dosadašnjem procesu? Da li ste zadovoljni?

Veoma sam zadovoljna i zahvalna mojim kolegama za trud i energiju koju ulažu. Kao što rekoh, to je tim iskusnih ljudi, koji jako dobro znaju svoj posao, ali su i veoma motivisani, jer veruju da će proces na kome već godinama rade modernizovati zemlju u kojoj žive.

Da li bi pred Srbiju opet mogli da budu postavljeni neki posebni uslovi i ultimatumi, mimo onih koji se tiču usklađivanja sa standardima?

Kada je reč o specifičnim zahtevima koji su pred Srbiju stavljeni u procesu evropskih integracija oni su pre svega politički i svima poznati. Kada je reč o usklađivanju sa evropskim standardima ne možemo tvrditi da nikada nećemo doći u situaciju da imamo nove uslove i to nije iznenađujuće. Naime, Evropska unija je pokretna meta i živ organizam koji napreduje, tako da ćemo, u slučaju promene pravnih tekovina, bićemo suočeni sa primenom novih standarda. To se, na primer, može dogoditi u oblasti javnih nabavki ili bezbednosti hrane. Ali, to je fenomen sa kojim ćemo se suočavati i kao punopravna članica EU.

Na koji način pridruživanje EU pomaže razvoj privrede? Koji je značaj posebno za oblast energetike?

Energetika je jedna od najznačajnijih oblasti delovanja Evropske unije, u kojoj se tradicionalno ulažu napori za konkurentnom snabdevenošću energijom. Regulacija ove oblasti utiče na regulaciju u drugim sektorima, te samim tim na celokupni privredni sistem jedne države. U tom smislu je uticaj energetike na ekonomiju od krucijalnog značaja imajući u vidu udeo ovog sektora pri formiranju nacionalnog proizvoda i budžeta RS. Energetika je grana koja je na posredan način povezana i sa zaštitom konkurencije, zaštitom potrošača, zaštitom životne sredine, povećanjem zaposlenosti, infrastrukturom, transportom, poljoprivredom itd. Uključivanje energetskog sektora Srbije u tokove EU treba da doprinese razvoju liberalizacije energetskog tržišta, poboljšanju korišćenja raspoloživih izvora energije, povećanju energetske efikasnosti i korišćenja obnovljivih izvora energije, uvođenju i primeni modernih energetskih tehnologija, poboljšanju sigurnosti snabdevanja energentima, poboljšanju državne uprave u ovom sektoru, kao i jačanju međunarodne razmene.

Koliko je važno da kompanije iz Srbije prilagođavaju svoje poslovanje EU standardima? Mogu li uopšte drugačije da ostanu konkurentne?

Svi se moramo prilagođavati i učiti kako da budemo konkuretni na tržištu od blizi 500 miliona potrošača. To je veliki izazov koji nas može podstaći da budemo bolji, da se unapređujemo, osavremenjujemo i otvaramo sebi mogućnosti za tako veliko tržište.

Koliko je u ovoj fazi Srbiji dostupno novca iz EU fondova? U kojoj meri kompanije participiraju u privlačenju tog novca svojim projektima i iz kojih grana su najzastupljenije?

Na godišnjem nivou, iz Instrumenta pretpristupne pomoći IPA, Srbija ima na raspolaganju u proseku  200 miliona evra. Različite kompanije i preduzeća, kao pružaoci usluga, izvođači radova ili dobavljači opreme, učestvuju u sprovođenju brojnih projekata ostvarujući profit na taj način. Domaće kompanije najčešće nisu neposredni korisnik IPA sredstava, ali ima i takvih primera u energetskom sektoru i sektoru saobraćaja, ali i u delu kompanija koje razvijaju projekte za inovacionu delatnost.

Dodatno, kompanijama su dostupna sredstva i iz EU programa. Ta praksa će se nastaviti i u narednom finansijskom perioidu od 2014. do 2020. kroz nove programe kojima ćemo pristupiti.  Treba imati u vidu da će iznos sredstava koja ćemo povlačiti zavisiti isključivo od kvaliteta i uspešnosti projekata srpskih kompanija na konkursima, budući da neće biti unapred namenjene sume novca samo za Srbiju.

Tagovi:

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd