Aleksandar Dibalj za “Večernje novosti”: Hram spomenik srpsko-ruskom prijateljstvu

Član UO "Gaspromnjefta" Aleksandar Dibalj, za "Novosti", o donaciji za završetak svetinje na Vračaru: Prema Srbiji, srpskom narodu, godinama negujemo poseban odnos. Četiri miliona evra za mozaik na kupoli od 1.230 kvadrata

Naši narodi imaju jake mnogovekovne duhovne veze i nadamo se da će Hram Svetog Save postati najveći spomenik rusko-srpskog prijateljstva, koje uspešno odoleva zubu vremena.

Aleksandar Dibalj, član Upravnog odbora kompanije "Gaspromnjeft"
Aleksandar Dibalj, član Upravnog odbora kompanije “Gaspromnjeft”

Ovo, za “Novosti”, ističe Aleksandar Dibalj, član Upravnog odbora kompanije “Gaspromnjeft”. On naglašava da će iznos od četiri miliona evra, koje je ova kompanija izdvojila za završetak radova na Hramu na Vračaru, biti namenjen za tehničke radove na mozaiku kupole, ukupne površine 1.230 kvadratnih metara. Umetničko rešenje već je doneto, a predstoji izbor najboljeg izvođača radova, sa kojim će “Gaspromnjeft” potpisati ugovor.

“Gaspromnjeft” sebe vidi ne samo kao najvećeg investitora u Srbiji, već i kao kompaniju za koju srpsko i rusko kulturno nasleđe imaju izuzetnu vrednost.

– Sva tehnička pitanja razrađivaćemo sa srpskim i ruskim učesnicima projekta. Predstavnik ruske vlade kao koordinator projekta biće “Rossotrudničestvo”, organizacija Ministarstva spoljnih poslova Ruske Federacije. Sa srpske strane je to Glavni odbor Društva za podizanje Hrama.

Šta vas je motivisalo da pomognete izgradnju Hrama Svetog Save u Beogradu?

– Dolaskom “Gaspromnjefta” 2009. godine, počeo je veliki program društvene podrške, koja je, između ostalog, bila usmerena i na očuvanje istorijskog nasleđa i kulture Srbije. Do sada smo uložili 32 miliona evra. Hram Svetog Save drugi je po veličini projekat u okviru očuvanja istorijskog nasleđa Srbije. Prethodila mu je obnova Ruskog nekropolja na Novom groblju u Beogradu, gde počivaju ruski i srpski vojnici koji su poginuli u Prvom svetskom ratu. Takođe, rekonstruisana je i Iverska kapela, kao i spomenik ruskim vojnicima i caru Nikolaju Drugom, prema kome Srbija ima poseban odnos zbog njegove odluke da uđe u rat kako bi zaštitio bratsku zemlju.

Osamdesetih godina prošlog veka bio sam đak ruske škole u Srbiji. Za mene lično učešće u ovim projektima je od posebnog značaja. Takođe, ponosim se činjenicom da “Gaspromnjeft” sebe vidi ne samo kao najvećeg investitora u Srbiji, već i kao kompaniju za koju srpsko i rusko kulturno nasleđe imaju izuzetnu vrednost. Srbija je, verovatno, nama najbliža država, a sa kojom se ne graničimo.

Pomenuli ste da predstoji zaključenje ugovora o donaciji za radove na Hramu. Kako će ova sredstva biti potrošena?

– Planiramo da na osnovu rezultata konkursa zajedno sa “Rossotrudničestvom” izaberemo izvođača radova, zaduženog za mozaičnu dekoraciju kupole, shodno odabranom kreativnom rešenju. Sa predsednikom Srbije dogovoreno je da će kontrolu realizacije svih radova u skladu sa utvrđenim rešenjem obavljati Glavni odbor Društva za podizanje Hrama, čiji su članovi kako ruski, tako i srpski predstavnici.

Naši narodi imaju jake mnogovekovne duhovne veze i nadamo se da će Hram Svetog Save postati najveći spomenik rusko-srpskog prijateljstva, koje uspešno odoleva zubu vremena.

Da li je “Gaspromnjeft” kao investitor imao neke specifične zahteve u pogledu realizacije radova?

– Nismo stručni za izradu mozaika i crkveno graditeljstvo. Zato ćemo zajedno sa “Rossotrudničestvom” i Glavnim odborom Društva za podizanje Hrama angažovati stručnjake koji imaju iskustva u realizaciji sličnih projekata u pravoslavnim hramovima. Kontrolu nad kvalitetom i usklađenošću izvođenih radova sa izabranim umetničkim rešenjem nameravamo da prepustimo našoj ćerki kompaniji, NIS-u, koja će privući kvalifikovane stručnjake iz oblasti mozaične dekoracije. Na čelu celokupnog procesa će biti Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a, u koga imaju potpuno poverenje kako srpska, tako i ruska strana.

Uprkos globalnoj energetskoj krizi pomažete niz kulturnih manifestacija u Srbiji. Koji su vaši razlozi za ulaganje u nekomercijalne delatnosti?

– Nemamo formalnu obavezu da se bavimo donatorstvom, odnosno sponzorskim projektima u Srbiji. Naravno, to nas ne ometa da svake godine u ove projekte uložimo više od pet miliona evra. Za naftnu industriju nastupila su teška vremena, ali to nas neće sprečiti da u 2016. povećamo naša ulaganja u nekomercijalne projekte. Prema Srbiji, srpskom narodu i njegovom istorijskom nasleđu, koje smatramo zajedničkom kulturnom baštinom, negujemo zaista poseban odnos. Iz tog razloga “Gaspromnjeft” podržava veliki broj projekata iz oblasti kulture u Srbiji. Tu je podrška muzičkom festivalu “Boljšoj”, koji već treću godinu uspešno realizujemo u saradnji sa Emirom Kusturicom. Ovaj jedinstveni muzički festival je naš način da pružimo podršku mladim talentima iz muzičkih škola i akademija iz Srbije, Republike Srpske i Rusije. Ove godine smo podržali i realizaciju međunarodnog filmskog festivala “Kustendorf” u Srbiji. “Gaspromnjeft” je organizator velikog broja izložbi ruskih fotografa u Beogradu…

A šta je sa sportskim projektima koje podržava kompanija, da li je planirano smanjenje ulaganja?

– “Gaspromnjeft” je generalni sponzor FK Crvena zvezda od 2010. godine i podržavaćemo ovaj klub i ove godine. Istovremeno, naša ćerka kompanija, NIS, sponzor je Košarkaškog kluba Partizan. Nastavićemo da podržavamo oba kluba i dalje.

Kontakt:

Pres služba
(011) 205 8037
press@nis.eu
Milentija Popovića 1
11000 Beograd

O NIS-u

NIS je jedna od najvećih vertikalno integrisanih energetskih kompanija u jugoistočnoj Evropi. Osnovne delatnosti su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i promet širokog asortimana naftnih derivata. Više na strani nis.eu/o-nama

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd