Dizelizacija jugoistočne Evrope

U zemljama jugoistočne Evrope, uključujući i Srbiju, očekuje se konstantni rast potrošnje dizel goriva. Na ovakve trendove NIS je pravovremeno reagovao povećanjem produkcije najkvalitetnijeg dizela, odnosno izgradnjom MHC&DHT kompleksa gde se sada proizvode najveće količine kvalitetnog dizela

U proteklih petnaest godina, fenomen nazvan „dizelizacija voznog parka“ postao je jedan od ključnih faktora koji je uticao na razvoj naftne industrije i promenu strukture rafinerijske prerade. Presudan iskorak u povećanju produkcije najkvalitetnijeg dizela, NIS je učinio izgradnjom MHC&DHT kompleksa gde se danas proizvode najveće količine kvalitetnog dizela.

Već dugi niz godina struktura ponude i potražnje za naftnim derivatima neumoljivo se kreće u pravcu veće prodaje dizel goriva u odnosu na benzin. Sa mnogo argumenata ekonomisti pouzdano objašnjavaju ovaj tržišni trend, a u sektoru rafinerijske prerade, ovi snažni tržišni pokazatelji, postavljaju nove izazove u proizvodnji većih količina dizela. Dizelizacija voznog parka u čitavoj Evropi, pretvorila se, kako to inženjeri kažu, i u dizelizaciju rafinerija. Tržišni trendovi u Srbiji ovo takođe potvrđuju. Pozicija rafinerijske prerade NIS-a, koja se pod „diktatom tržišta“ mora usmeriti na veću produkciju dizela, nije ništa drugačija od situacije u kojoj su ostale moderne rafinerije u svetu.

Energetski efikasnije

Prema rečima Stanke Leskovac, menadžera za funkcionalne strategije NIS-a, u proteklih petnaest godina, fenomen nazvan „dizelizacija voznog parka“ postao je jedan od ključnih faktora koji su uticali na razvoj naftne industrije.

– Ovaj trend je bio izražen u najvećem broju evropskih zemalja, i nije zaobišao ni region Balkana – ističe Leskovac.

Ključni pokretač skoka potrošnje dizel goriva u odnosu na benzin poslednjih godina, jeste, kako ona objašnjava, njegova energetska efikasnost. Vozila koja koriste benzin su jeftinija od svojih dizel ekvivalenata, ali ona koriste više goriva za istu kilometražu.

U poslednjih 15 godina proizvodnja dizela beleži stalan rast u NIS-ovoj Rafineriji u Pančevu, a uspešnim završetkom prve etape modernizacije rafinerijske prerade, odnos u proizvodnji dizela i benzina u toj rafineriji dostigao je razmer – 72 odsto dizela i 38 odsto benzina

– S druge strane, dizel ima niže troškove u maloprodaji što mu uz povoljan poreski režim daje dodatnu prednost. Dizel je tako postao prvi izbor motornog goriva za mnoge vozače putničkih automobila širom Evrope. Jedan od najtipičnijih primera je Francuska, gde su u 2000. godini, dizel automobili činili polovinu od ukupnog broja prodatih novih putničkih vozila. Samo deset godina kasnije od pet prodatih vozila četiri automobila su bila sa dizel agregatom, a jedan sa benzinskim motorom. Druge zemlje u Evropi pratile su primer Francuske. Ne treba zaboraviti da zbog svoje efikasnosti, dizel gorivo u najvećem broju koriste laka i teška komercijalna vozila, autobusi i taksi vozila – objašnjava Stanka Leskovac.

Da li će se trend dizelizacije nastaviti? Prema većini prognoza, ukupna potrošnja motornih goriva u Evropi narednih će se godina smanjivati. Prodaja automobila će takođe stagnirati, jedino se blag rast očekuje u Turskoj i istočnoj Evropi.

Manja potrošnja motornih goriva, može se objasniti povećanjem efikasnosti motora, ali i nizom društvenih promena. Sve je veći broj ljudi, posebno mladih, koji koriste nove tehnologije za komunikaciju umesto vožnje i fizičkih susreta, takođe, nezaposlenost i stagnacija prihoda, rezultirali su time da je manje Evropljana ispod 30 godina starosti u mogućnosti da finansira kupovinu i vožnju automobila, zatim trend kod mladih da se zbog boljih mogućnosti za napredovanje živi u središtima velikih gradova, gde je pogodnije koristiti javni prevoz itd.

Ipak, može se očekivati da će potražnja za benzinom i dalje u najvećem procentu opadati, dok će se potražnja za dizel gorivom u zemljama Evropske unije blago smanjivati. Međutim, očekivanja za region jugoistočne Evrope su drugačija. Očekuje se konstantni rast potrošnje dizel goriva (uključujući i ostala gasna ulja) od maksimalno jedan odsto. Ove prognoze odnose se i na tržište u Srbiji.

dizelizacija tekst

Kvalitet i kvantitet

Odgovor rafinerijske prerade NIS-a na ove tržišne zahteve bio je pravovremen. Presudan iskorak u povećanju produkcije najkvalitetnijeg dizela svakako je napravljen izgradnjom MHC&DHT kompleksa gde se sada proizvode najveće količine kvalitetnog dizela. U poslednjih 15 godina proizvodnja dizela beleži stalan rast u pančevačkoj rafineriji, a uspešnim završetkom prve etape modernizacije rafinerijske prerade, odnosno startom postrojenja za blagi hidrokreking i hidroobradu, odnos u proizvodnji dizela i benzina za poslednje dve godine u pančevačkoj rafineriji dostigao je razmer – 72 odsto dizela i 38 odsto benzina. Međutim, u procesu prerade sirove nafte inženjeri Bloka „Prerada“ NIS-a uočili su još neka ključna mesta koja otvaraju tehnološke mogućnosti za još veću produkciju ovog goriva.

Prema rečima Vladimira Gagića, direktora Tehničke direkcije Bloka „Prerada“ NIS-a, u toku je uspešna primena „Programa smanjenja proizvodnje benzina i povećanje produkcije dizela“.

– Ovaj posao u pančevačkoj rafineriji obavljali smo etapno i do sada smo uradili nekoliko tehnoloških izmena u procesu prerade sirove nafte, što je rezultiralo većim prinosom dizela. Reč je o smanjenju kraja ključanja benzinskih frakcija na postrojenjima Atmosferska destilacija i na novoizgrađenom Pogonu hidrokrekinga u okviru MHC&DHT kompleksa. Ovim izmenama tehnološkog režima obezbedili smo 24 hiljade tona dizela više na mesečnom nivou. Značajan iskorak u realizaciji ovog programa načinili smo kroz projekat redestilizacije teškog benzina FCC-a prenamenom kolone za destilaciju na Postrojenju Platforming, koji se sada koristi kao komponenta za namešavanje u dizel. Brojna laboratorijska ispitivanja potvrdila su kvalitet, a krajnji efekat je početak proizvodnje pet tona teškog benzina na sat, što je komponenta za namešavanje dizela. Redestilacijom teškog benzina povećali smo proizvodnju dizela za preko 17 hiljada tona – navodi Gagić.

Program smanjenja proizvodnje benzina uz istovremeno povećanje produkcije dizela zaokružuje se poslednjom fazom koja se odnosi na uklanjanje parafina iz teškog dizela. Početkom ove godine zamenjen je katalizator na Postrojenju za hidrodesulforizaciju i sada su stvorene mogućnosti za uklanjanje parafina iz dizela.

– Ovaj pogon je započeo sa probnim radom početkom februara i dosadašnji su rezultati iznad očekivanja. Naime, tačka zamućenja dizela osetno je popravljena i od nula stepeni Celzijusovih, spuštena na minus 28. Ovo, praktično, znači da smo bez obzira na vremenske prilike sada potpuno spremni da i zimi proizvedemo jednake količine dizela kao i leti, što na godišnjem nivou znači veću produkciju dizela. Ovo je posebno značajno u zimskom periodu, jer se uklanjanjem parafina eliminišu potencijalni rizici u eksploataciji ovog goriva pri niskim spoljnim temperaturama – ističe Gagić.

Dizelizacija rafinerija, kako kažu tehnolozi, traje i dalje. Stručnjaci Bloka „Prerada“ NIS-a za sada vrlo uspešno odgovaraju na ove tržišne izazove i struktura proizvodnje se znalački prilagođava zahtevima kupaca i tržišta, što čitavoj Kompaniji donosi profit.

Tekst: Vojo Krkobabić

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd