Intervju Aleksandra Djukova, generalnog direktora “Gasprom njefta”, dnevnom listu “Politika”

Prema poslednjoj oceni Agencije za privredne registre, NIS je postao najprofitabilnija kompanija u 2016. godini. Kako biste to prokomentarisali?

Podsetio bih Vas da je situacija, kada je 2009. godine kompanija “Gasprom njeft” postala vlasnik kontrolnog paketa akcija, bila upravo obrnuta. NIS je bio neprofitabilna kompanija, u velikim dugovima: u prvom tromesečju 2009. godine gubici NIS-a iznosili su 120 miliona evra, dok se dug bankama približavao milijardi evra. Indikatori učinka proizvodnje padali su u svim oblastima, nije bilo strategije razvoja, tokom niza godina sredstva nisu ulagana u geološka istraživanja, u preradu nafte i mrežu benzinskih stanica.

Zajedno sa našim srpskim partnerima preduzeli smo efikasne investicione mere, uključili smo u rad profesionalni menadžment, razradili smo strategiju razvoja holdinga koje smo se striktno pridržavali. Tako smo pretvorili NIS u vodeću regionalnu energetsku kompaniju.

Od 2009. godine u razvoj NIS-a ukupno je investirano 2,5 milijarde evra. Danas je to najprofitabilnija kompanija u Srbiji, koja svake godine u državni budžet uplaćuje više od 1,3 milijarde evra. NIS se pretvorio u savremenu međunarodnu kompaniju koja upravlja mrežom benzinskih stanica u četiri države na Balkanu, koja raspolaže jednom od najsavremenijih rafinerija u jugoistočnoj Evropi i razvija alternativnu energiju. Kompanija nastavlja uspešan rad i van granica Srbije.

NIS je usvojio novu poslovnu strategiju. Šta ona podrazumeva?

U integrisanu korporativnu strategiju NIS-a do 2025. godine uključeni su ključni prioriteti koji se nalaze pred kompanijom: stabilan obim proizvodnje nafte i gasa uz povećanje resursne baze, povećanje dubine i efikasnosti prerade nafte, formatiranje i modernizacija maloprodajne mreže. Mi i dalje smatramo opravdanim investicije u energetske projekte, kao što su izgradnja Termoelektrane u Pančevu, proizvodnja električne energije u kogenerativnim postrojenjima i vetrogeneratorima.

Do 2025. godine planiramo da uložimo u razvoj kompanije 2,2 milijarde dolara, što znači da će NIS sačuvati svoje pozicije na vrhu liste najvećih investitora Srbije.

Danas u najveći investicioni projekat NIS-a spada izgradnja kompleksa za duboku preradu u Rafineriji Pančevo. Šta realizacija tog projekta donosi potrošačima, a šta razvoju same kompanije? Koliko košta taj projekat?

Za potrošače – to je, pre svega, odlično gorivo. Obim proizvodnje dizela visokog kvaliteta porašće više od 38%, povećaće se i obim proizvodnje benzina i tečnog naftnog gasa. Posle puštanja kompleksa u eksploataciju, Rafinerija će obustaviti proizvodnju mazuta sa visokim sadržajem sumpora, pa će taj, ne sasvim ekološki tip goriva, u suštini otići sa srpskog tržišta.

Za privredu Srbije – to znači preko 300 miliona evra investicija i priliv dodatnog poreza, neophodnih za razvoj. Zasad je to najveći investicioni projekat u zemlji. Osim toga tu su i dodatna radna mesta, kao i podstrek za razvoj domaćeg biznisa, s obzirom da je za građevinske radove planiran angažman velikog broja srpskih izvođača.

Za kompaniju to je ključni projekat druge faze krupnog programa modernizacije postrojenja za preradu NIS-a koju „Gasprom njeft“ sprovodi od 2009. godine. U prvoj fazi uloženo je 500 miliona evra u izgradnju kompleksa za hidrokreking u Rafineriji Pančevo. Kao rezultat toga, rafinerija je postala jedno od vodećih preduzeća tog profila u jugoistočnoj Evropi. Realizacija projekta „Duboka prerada“ izvešće rafineriju na nivo pokazatelja najboljih rafinerija u svetu.

Kad se u trećem tromesečju 2019. godine kompleks pusti u rad, pokazatelji dubine prerade porašće do rekordnih 99,2% (sada iznose 86%), a oni su ključni pokazatelj operativne efikasnosti svake rafinerije. Primera radi, prosečan nivo dubine prerade evropskih rafinerija iznosi 85%. Osim toga, NIS počinje proizvodnju naftnog koksa, koji zasad Srbija kupuje u inostranstvu.

Samim tim ruski većinski vlasnik NIS-a ispunjava sve preostale obaveze po kupoprodajnom ugovoru. Da li postoji sigurnost da će projekat biti završen, s obzirom na nestabilnu situaciju na tržištu i na stalna variranja valutnog kursa i cene nafte?

Što se tiče naših obaveza koje imamo prema kupoprodajnom ugovoru, trenutno smo ih ne samo ispunili, već i znatno prevazišli. Izgradnja postrojenja za duboku preradu nije vezana za ugovor. Kada smo donosili odluku o pokretanju tog projekta, rukovodili smo se isključivo ekonomskim polazištima da kapaciteti prerade u NIS-a treba da budu konkurentni na evropskom nivou. Što se tiče finansiranja projekta, tu ne vidim nikakvih problema: sredstva za njegovu realizaciju su uključena u budžet i siguran sam da će sve biti završeno u roku, bez obzira na moguće negativne spoljne faktore.

Postoji još jedna ključna aktiva, čija sudbina nije do kraja rešena – “Petrohemija”. Od kada ste počeli rad u Srbiji, republička vlada u većoj ili manjoj meri otvoreno lobira odluku o kupovini “Petrohemije”. Umesto toga vi ste postali jedan od najvažnijih akcionara kompanije i na taj način konvertirali akumulirane dugove prema NIS-u?

Da, mi shvatamo od kog je značaja ta kompanija za privredu Srbije, zbog toga je tokom niza godina podržavamo. U sklopu sporazuma sa Vladom Srbije, NIS snabdeva „Petrohemiju“ sirovinama – primarnim benzinom. Pojačali smo menadžerski korpus „Petrohemije“, angažujući stručnjake koji su stekli radno iskustvo u međunarodnim kompanijama.

Pritom se NIS potpuno pridržava utvrđenog plana za reorganizaciju „Petrohemije“, na osnovu koga je i bilo rešeno pitanje duga kompanije pred svim poveriocima. Upravo zahvaljujući realizaciji tog plana, udeo NIS-a u vlasničkoj strukturi „Petrohemije“ porastao je negde do 21%.

Da li ste zadovoljni saradnjom sa manjinskim vlasnikom – Vladom Srbije? Kako se donose glavne odluke?

NIS je pravi primer uspešne saradnje akcionara, u našem slučaju to su „Gasprom njeft“ i Vlada Republike Srbije, i takođe predstavlja obrazac efikasne strateške saradnje između Rusije i Srbije u energetskoj sferi. Sve važne odluke proteklih godina donete su na osnovu dogovora glavnih akcionara, uz uvažavanje značajne uloge koju NIS igra u privredi Srbije. Naš zajednički rad svedoči da je za Srbiju „Gasprom njeft“ siguran partner u razvoju energetskog sektora, dok je „Gasprom njeft“ u Srbiji našao platformu za razvoj. Tu saradnju mi ćemo jačati i usavršavati na obostranu korist. Odgovor je, dakle, očigledan – zadovoljni smo uzajamnom saradnjom sa Vladom Srbije.

„Gasprom njeft“ svoju delatnost u Srbiji ne ograničava isključivo na biznis projekte. Izdvojena su velika sredstva za Hram Svetog Save. Koliko novca je već uloženo u Hram?

Od 2009. godine uložili smo u socijalne, kulturne i sportske projekte na teritoriji Srbije 37 miliona evra, od kojih je 4 miliona evra izdvojeno za izradu mozaične dekoracije kupole Hrama Svetog Save. Mi znamo koliko je izgradnja hrama važna za srpski narod, pa je zato taj projekat važan i za nas. On će zasigurno postati simbol srpsko-ruskog prijateljstva. Danas su mozaični radovi na kupoli završeni i mi se nadamo da će već početkom sledeće godine taj deo hrama zablistati svom svojom velelepnošću.

Kompanija pruža sponzorsku podršku FK „Crvena zvezda“. Kako gledate na dalju saradnju? Zašto je „Gasprom njeft“ zainteresovan za sponzorisanje „Crvene zvezde“?

Mi već sedam godina podržavamo ne samo profesionalni tim „Crvena zvezda“, već pomažemo i u vaspitavanju mladih talenata srpskog fudbala. To je najveće ulaganje u sport Srbije poslednjih godina. A za nas, imajući u vidu popularnost „Zvezde“ u zemlji, to je i efikasan marketinški projekat. Nastavićemo saradnju sa „Crvenom zvezdom“. Čestitamo timu na plasmanu u plej-of Evropske lige i želimo mu dalje uspehe i u evropskim kupovima i u domaćim takmičenjima.

U kojoj meri ste zadovoljni radom novog menadžmena NIS-a?

Najbolja ocena rada menadžera su visoki pokazatelji delatnosti kompanije, kako operativni, tako i finansijski. NIS nastavlja da donosi dobit akcionarima i da efikasno ostvaruje strateške projekte, održavajući pritom visok nivo korporativog upravljanja. I prethodno rukovodstvo NIS-a je pratilo, a i sadašnje rukovodstvo prati strategiju kompanije koju su usvojili srpski i ruski akcionari.

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd