Intervju Kirila Kravčenka, generalnog direktora NIS-a za magazin NIN

Za NIS je 2013. bila dobra, ali istovremeno i teža godina od prethodne zbog makroekonomske situacije, povećanje poreza, akciza i zbog još nekih faktora.

Ipak, bez obzira na sve to, NIS je napredovao, značajno smo povećali uplate u budžet Srbije tako da su naše direktne i indirektne obaveze prema državi veće za 25 odsto nego 2012, a naše učešće u ukupnim prihodima budžeta u poslednjih pet godina povećalo se sa sedam na više od 13 odsto, kaže za NIN Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS-a.

Znači li to da ste zadovoljni godinom na izmaku?

Ostvarili smo rast svih proizvodnih pokazatelja. U odnosu na 2012. povećali smo proizvodnju nafte i gasa, ali i naftno-gasne rezerve, a prerada je porasla za trećinu. I naš udeo na tržištu značajno je veći, što je posledica povećane prodaje i na srpskom tržištu, ali i izvoza, tako da smo sada drugi izvoznik u Srbiji.

Sve to prate i finansijski rezultati, operativna dobit biće ista, a neto dobit blizu prošlogodišnje, što nije loš rezultat s obzirom da je porez na dobit povećan sa 10 na 15 odsto, a posle značajnih investicija povećana je i amortizacija.

Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS a.d.
Kiril Kravčenko, generalni direktor NIS a.d.

Ako je 2013. bila teža od prethodne, šta očekujete naredne godine?

Naša makroekonomska pretpostavka je da će 2014. biti lošija godina. Kriza nije problem samo u Srbiji, jer obuhvata čitav region. Istovremeno, iz predloga novog budžeta vidimo da je planiran deficit od 7,1 odsto BDP-a, a svedoci smo i problema koje država ima sa velikim dugovima javnih preduzeća… Istovremeno vidim da Vlada ulaže mnogo napora da reši ovu zaista tešku situaciju. Zbog svega toga očekujemo malo težu godinu. Za nas će biti veliki izazov da sačuvamo profitabilnost i naši napori biće usmereni na smanjenje unutrašnjih troškova, povećanje efikasnosti i mali rast prodaje, proizvodnje i prerade. Odlučili smo da povećamo efikasnost kroz nove tehnologije, što je izuzetno važno. Sve u svemu, očekujem lošiju godinu, ali istovremeno NIS će uraditi sve što od njega zavisi da bi rezultati bili što približniji ostvarenima u 2013.

Pomenuli ste dugove javnih preduzeća. Da li je za vas prihvatljiva ideja o kojoj se sve češće govori, da se dugovi prema NIS-u kompenzuju tako što ćete preuzeti neka državna preduzeća, poput Petrohemije, MSK iz Kikinde ili Farbike maziva?

Pre svega, za nas su prioritetne ulaganja u tri naše najveće oblasti – gas, naftu i pretvaranje gasa u toplotnu i eletričnu energiju. Želimo, međutim, da pomognemo u rešavanju svih problema u ovoj državi, ali to pre svega činimo kroz investicije i od preuzimanja NIS-a ulagali smo u proseku po 500 miliona evra godišnje. Takođe, nastojimo da pomognemo državi i tako da se nađu strateški partneri za preduzeća i sektore koji nisu u našem fokusu, ali to jeste u našem interesu zbog buduće saradnje naše i tih kompanija. I za petrohemijsku industriju možemo pomoći da se nađe strateški partner i poveća njena efikasnost, kao i neki drugi segmenti poslovanja, ali nije u igri opcija da budemo većinski akcionari.

NIS_intervju_NIN2

Kažete da možete pomoći da neko drugi kupi Petrohemiju a vi biste sa tim vlasnikom imali normalne partnerske odnose i ništa više od toga?

Da, to smo predočili i Vladi Srbije, premijeru i resornim ministrima i zaista dajemo sve od sebe da bismo došli do tog rezultata.

Kada ste već pomenuli odnose sa Vladom, u poslednje vreme je bilo različitih disonantnih tonova, između ostalog i zbog zaključka koji je Vlada donela u pogledu razvoja NIS-a, a u kome stoji i da je „poželjno da srpski kadrovi preuzmu ključne uloge u upravljanju NIS-om u periodu ne dužem od pet godina“. Kako ste to doživeli? Da li to znači da Vlada nije zadovoljna kako se sada upravlja NIS-om?

U prethodnih pet godina nikada nismo imali situaciju da za neku odluku nisu svi jednoglasno glasali, koliko god ta odluka bila teška. Što se tiče ovog zakljuka to je očigledno neka tehnička greška. Sa kim god da smo razgovarali svi su tvrdili da je došlo do nesporazuma prilikom usaglašavanja tehničkih detalja. Zato smo se dogovorili da korigujemo dokument, to je zajednička odluka i srpske i ruske strane. Iskreno, bilo bi mi drago da imamo što više srpskih menadžera na vodećim pozicijama, a do sada smo već imenovali oko 40 visokih menadžera na pozicije u NIS-u. Kako onih koji žive u Srbiji, tako i Srba koji su otišli u inostranstvo. Vratili smo u Srbiju one koji su želeli da doprinesu i svojoj zemlji i našoj kompaniji. Dogovorili smo i saradnju sa tehničkim fakultetima i u poslednje tri godine angažovali smo 600 mladih ljudi sa univerziteta. I to nije kraj, iduće godine planiramo angažovanje još 200 mladih stručnjaka. Uz to, pokrenuli smo nekoliko programa saradnje srpskih i inostranih univerziteta. Kod nas rade stručnjaci iz više od 30 zemalja, jer je naš strateški cilj da akcionari budu zadovoljni brzinom našeg napredovanja, a nije nam važno ko ima čije državljanstvo. Još jedna stvar koja je jako bitna po pitanju odnosa prema zaposlenima – imamo odličnu i konstruktivnu saradnju sa sindikatima, što je za nas je veoma bitno.

U pomenutom dokumentu navodi se i da bi akcionari trebalo da dobiju najmanje 25 odsto neto profita kroz dividende. Da li je to moguće s obzirom da očekujete da će 2013. biti lošija godina od ove?

Biće potrebno mnogo napora u 2014. da bismo sačuvali postojeće rezultate. Što se tiče dividendi mislim da je naša politika, koja podrazumeva balans između investicija i isplate dividendi dobra, na dobrom evropskom nivou. Tim pre što sav preostali profit reinvestiramo, a ni u narednim godinama investicije neće biti manje nego ove, kada smo uložili pola milijarde evra.

Da li vaše dalje investicije podrazumevaju i takozvani projekat „duboke prerade“, odnosno modernizaciju rafinerije u Pančevu kako biste u narednim godinama prestali sa proizvodnjom „crnih“ derivata, lošijeg kvaliteta, koji sada u ukupnoj preradi učestvuju sa 20 odsto?

Na poslednjem sastanku glavnih ljudi Gasproma i Gaspromnjefta, gospoda Miler i Djukov su jasno saopštili da je većinski akcionar spreman da ulaže u modernizaciju rafinerije i sigurni smo da ćemo za tri do četiri godine završiti taj posao. Ne sumnjam da će rafinerija u Pančevu biti jedna od najboljih u ovom delu Evrope. „Duboke prerade“ će, dakle, biti. Trenutno usaglašavamo datalje, a krajem januara ili početkom februara 2014. počinjemo izradu studije izvodljivosti, pribavljanje dozovola i već pred kraj sledeće godine mogli bismo početi sa radovima na tom projektu.

Koliko će novca biti potrebno za to?

Minimalno 300 miliona evra, ali je taj novac već planiran u našem trogodišnjem budžetu za naredni period.

Da li ta modernizacija podrazumeva i takozvani „hidrokreking“ i može li bez toga NIS postati vodeći regionalni igrač s obzirom da su MOL i Lukoil to već uradili u Rumuniji i Bugarskoj, a postoje nagoveštaji da se INA sprema da to uradi u svojoj rafineriji u Rijeci?

Postoje dva pristupa „dubokoj preradi“. U regionu, međutim, 90 odsto igrača radi sa koksom, a tek 10 odsto „hidrokreking“. I tačno je da se za to odlučio Lukoil u Bugarskoj, ali INA i MOL rade sa koksom, jer je to isplativije. U svakom slučaju, bez „duboke prerade“ naša rafinerija može preživeti samo uz donacije i ne može biti konkurentan igrač na tržištu, pošto su svi igrači već renovirali ili su počeli da renoviraju svoje rafinerije.

Čest povod za nesuglasice je i rudna renta od samo tri odsto, koju NIS plaća za eksploataciju domaće nafte. Kada će ta naknada biti povećana?

A znate li kolika je razlika između rente koju plaćamo i one koju bi trebalo da plaćamo da je ona kao u drugim zemljama? Samo tri milijarde dinara, a mi ćemo u državni budžet ove godine uplatiti oko 115 milijardi dinara! Osim toga, zbog stabilne rudne rente NIS je u toku ove godine u istraživanja naftno-gasnih rezervi uložio više od 200 miliona evra i zahvaljujući tome smo u poslednjih pet godina skoro usvostručili rezerve nafte i gasa u Srbiji, iako smo u međuvremenu povećali i proizvodnju. Da nemamo takvu preciznu sliku o tome kako će se u budućnosti kretati rudna renta, ne bismo mogli ni ulagati u istraživanja novih rezervi nafte i gasa. A to valjda mnogo više znači za državu od ove tri milijarde dinara razlike zbog rudne rente. Uz to, kada su OMV i Mol ušli u Rumuniju i Hrvatsku i njima je rudna renta ostala na istom nivou 10 godina i tamo niko nije pravio problem zbog toga. Svuda je tako. Kada veliki investitor uđe u neku zemlju, on želi stabilnost da bi mogao da planira investicije.

Ali je zato i udeo domaće nafte u preradi znatno povećan od kako je Gaspromnjeft postao većinski vlasnik NIS-a?

U 2012. i 2013. prerada je povećana za 30 odsto, s tim što u ukupnim količina prerađene nafte domaća učestvuje sa 40 odsto, a uvozna sa 60 procenata. Udeo domaće nafte, dakle, jeste povećan, ali ne drastično kako se tvrdi. Važno je pri tome i da naše naftne rezerve rastu, a još važnije da sav profit koji dobijemo prerađujući domaću naftu ne šaljemo našim akcionarima u Rusiju ili negde drugo, već ga ulažemo u razvoj NIS-a. To je značajan faktor koji često zaboravljaju oni koji nas kritikuju.

Ovde se stvara fama da je Gaspromnjeft ovde samo da bi iskoristio domaće rezerve nafte i onda otišao iz Srbije. Koliko su opravdana takva strahovanja?

Podsetio sam vas da smo za pet godina duplirali naftno-gasne rezerve, a one su do našeg dolaska, pethodnih 20 godina stalno padale. Posle značajnih investicija sada imamo puno više rezervi nego ranije, imamo i veći udeo na tržištu derivata i takve priče zaista nemaju nikakvog osnova.

Kada ste preuzeli NIS ispostavilo se da postoje i mnogi nerešeni imovinsko-pravni odnosi. Šta se trenutno dešava i da li to znači da Srbija prilikom sklapanja kupoprodajnog ugovora zapravo nije znala ni šta prodaje, a Gaspromnjeft šta kupuje?

Tačno je da smo se susreli sa nekim neočekivanim stvarima, ali ne bih krivio samo srpsku stranu. I mi zaslužujemo kritiku, jer kako smo to proveravali podatke ako se posle ispostavilo da su nam neke stvari promakle. Situacija se od tada značajno promenila. U saradnji sa državom uspeli smo da 82 odsto imovine NIS-a dobijemo u vlasništvo, 15 odsto na korišćenje, a status manjeg dela imovine još uvek nije rešen. Sada je, dakle, situacija značajno drugačija nego 2009. kada smo bili vlasnici samo jedan odsto imovine NIS-a. Dodao bih da je imovina bila samo jedan primer problema, koje smo zatekli u NIS-u, ali i te druge probleme takođe smo uspešno rešili uz saradnju sa Vladom Srbije.

Kako komentarišete najnovija upozorenja iz Brisela da sporazum o izgradnji Južnog toka nije u saglasnosti sa evropskim pravilima. Može li to usporiti ili zaustaviti izgradnju gasovoda?

To nije u mojoj nadležnosti, ali vam iznosim lično mišljenje. Taj gasovod je veoma važan, ne samo za region, već i za Evropu. I Evropa je nesumnjivo zainteresovana za realizaciju ovog projekta tako da sam uveren da će Južnog toka biti.

Energetski sporazum sa Rusijom kritikovan je od samog početka. I dalje postoje i u Vladi Srbije, ali i izvan nje, ljudi koji veruju da se sporazum mora menjati jer je na štetu Srbije. Kako gledate na to?

Bez obzira na sve priče u medijima koji bi da pokvare ovaj sporazum, uvreren sam da u Vladi Srbije to ne žele. Svi su jednoglasno glasali za taj sporazum, a evropska praksa je da, kada god dolazi neki veliki investitor na dugi vremenski period, on dolazi na osnovu striktno definisanog okvira za saradnju, koji se posle ne menja. Ne vidim nikakav rizik koji bi mogao ugroziti taj sporazum, jer je on u interesu Srbije. Podsećam da su od 2009. do ove godine porezi i dažbine koje NIS uplaćuje u budžet porasli sa 60 na 115 milijardi dinara. U međuvremenu su investicije povećane pet puta, a udeo na tržištu je udvostručen. Drugim rečima, evropska praksa, zajednički interes i korist za državu Srbiju su dovoljni jaki argumenti u prilog Energetskog sporazuma.

U javnosti se stvara utisak da u Vladi postoje „proruski“ i „antiruski“ ministri? Primećujete li i vi tu podelu?

Sa svima u Vladi imamo korektne odnose. Naravno, neki ministri, osim tih korektnih odnosa, istinski vole Rusiju, ali Vlada nije ni „proruska“ ni „antiruska“, već prosrpska. I to je najvažnije za ovaj narod. To podržavam.

U dokumentu koji je Vlada Srbije usvojila piše i da je cilj srpskog akcionara povećanje, a ne smanjenje zaposlenosti i socijalni program prihvatljiv za sindikate. Da li ste to doživeli kao kritiku kadrovske politike u NIS-u?

Činjenice govore da imamo najveće zarade u Srbiji i najbolji kolektivni ugovor u regionu. Ukupan broj ljudi, koji rade na našim investicijonim projektima, a spadaju u naše zaposlene, ili zaposlene u partnerskim kompanijama, u poslednje vreme u stalnom je porastu i mi se trenutno suočavamo sa drugom vrstom rizika. Naše najbolje kadrove žele da preotmu druge evropske kompanije i NIS u narednom periodu mora umesto kratkoročne stvoriti dugoročnu motivaciju da bismo zadržali najbolje stručnjake, pogotovo u sektoru geoloških istraživanja.

Strategijom do 2020. predvideli ste rast cene akcije NIS-a sa sadašnjih 930-940 na 5.000 dinara. Da li je to realno?

Rekli smo da je ta cena moguća ukoliko ostvarimo strategiju i izađemo iz krize kakvu je Evropa imala prethodnih godina. Kriza nažalost još nije završena, a i dosta smo limitirani kada je u pitanju procena vrednosti naše akcije, jer je Beogradska berza mala. Ako bismo izašli na još neku berzu verujem da bi cena akcije rasla.

Da li to znači da nije isključeno da bi akcije NIS-a uskoro mogle da budu listirane i na Londonskoj ili Varšavskoj berzi?

To nije odluka menadžmenta, već akcionara. Kako oni odluče, tako će biti. I dalje verujem da će 2020. akcija NIS-a vredeti približno 5.000 dinara. Pogotovo ako se obezbedi pozitivno makroekonomsko okruženje i ako budemo imali dobre „alate“ za procenu vrednosti naših akcija.

Ima li šanse da u narednom periodu mali akcionari dobiju svog predstavnika u Upravnom odboru NIS-a?

Naše korporativno upravljanje dosta dobro napreduje. U poslednje dve godine u Upravnom odboru imamo dva nezavisna člana. Volfgang Rutenštorfer je 10 godina bio predsednik izvršnog odbora OMV-a, a Stanislav Šekšnja je francuski profesor međunarodne škole biznisa INSEAD. Njih dvojica kao nezavisni članovi UO zastupaju interese malih akcionara i pomažu nam da izbalansiramo njihove i interese velikih akcionara.

U poslednje vreme sve veći problem postaje i crno tržište naftnih derivata. Koliko je šverc uzeo maha i koliko vam to zadaje muke?

Crno tržište je uvek problem za poštene igrače na tržištu. Zajedno sa duvanskom industrijom razradili smo plan koji su podržali i svi drugi igrači i u duvanskoj i u naftno-gasnoj privredi. Jer šverc donosi štetu svima, ali pre svega državi zbog neplaćanja poreza i akciza. Konzervativna procena koju smo napravili pokazuje da je država gubi najmanje 100 miliona evra godišnje zbog neplaćanja akciza i poreza na naftne derivate, a još 200 miliona evra na duvanske proizvode.

Tih 300 miliona evra je veliki novac za budžet i vidim ozbiljanu nameru Vlade da to reši i svede crno tržište na nivo koji je prihvatljiv i za državu i za poštene igrače na tržištu. Jako je važno da država bude fleksibilna i odlučna da brzo reaguje kada je u pitanju šverc, baš kao što bi reagovalo privatno lice kada bi mu neko zavukao ruku u džep!

Kontakt:

Pres služba
(011) 313 0116
Milenetija Popovića 1, 11000 Beograd

O NIS-u

NIS je jedna od najvećih vertikalno integrisanih energetskih kompanija u jugoistočnoj Evropi. Osnovne delatnosti su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i promet širokog asortimana naftnih derivata. Više na strani nis.eu

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd