Intervju Kirila Kravčenka za ruski dnevni list „Izvestija“

Za sedam godina rada u Srbiji zavisno društvo Gasprom njeft-a, Naftna industrija Srbije (NIS) uspelo je da prevlada posledice višegodišnjeg neefikasnog upravljanja od strane državnih činovnika i da postane jedan od regionalnih lidera na tržištu. O perspektivama kompanije na Balkanu, odnosima sa vlastima i uticaju niske cene nafte – za "Izvestija" govori generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko.

Kravcenko Izvestija1

Godine 2008. Gasprom njeft kupuje kontrolni paket najveće srpske naftne kompanije «Naftne industrija Srbije» i to postaje najveća ruska investicija na Balkanu. Uzimajući u obzir tadašnje stanje NIS-a, novac se mogao efikasnije uložiti u proizvodnju nafte na teritoriji Rusije. Zašto je Gasprom njeft ušao u kupovinu ovog aktiva?

— U tom momentu u kompaniji je doneta strategija, koja je predviđala ekspanziju biznisa u inostranstvu, odnosno da najmanje 10% proizvodnje i oko 30% maloprodaje moraju biti van granica Rusije. Tada smo uradili analizu različitih aktiva, i ovaj nam se učinio interesantan — NIS se sastoji od različitih komponenti sa velikim potencijalom rasta, mada je dugo godina njime upravljala država, što je doprinelo akumuliranju većeg broja problema.

Koji su bili najaktuelniji?

— Po ugovoru koji je zaključen sa državom, osim plaćanja kontrolnog paketa, imali smo dve glavne obaveze: da investiramo 500 miliona dolara u modernizaciju rafinerija i da u kratkom roku pređemo na proizvodnju goriva Evro-5 kvaliteta. Morali smo da rešavamo pitanje velikih dugovanja koja su napravljena pre našeg dolaska, kao i problem velikih tekućih gubitaka. Zato je glavni zadatak bio da kompanija počne da posluje bez gubitaka. Kada je poslovanje krenulo uzlaznom linijom, usvojena je nova strategija razvoja NIS-a kao vertikalno integrisane naftne kompanije, sa kompletnim ciklusom od proizvodnje nafte, pa do prodaje gotovih proizvoda potrošaču. Rezultat je bio transformacija NIS-a u regionalnog lidera na tržištu Balkana. Napomenuću da je do danas u kompaniju investirano 2,5 milijarde evra.

I to ne računajući sredstva koja su utrošena na samu kupovinu kompanije? Prvobitno je bilo rečeno da je kupovina 51% akcija kompanije koštala 400 miliona evra, ali vi ste dokupili još 6,15%. Koliko je to na kraju?

— Posle kupovine kontrolnog paketa, oko 40—50 miliona evra je utrošeno na dodatnu kupovinu akcija na tržištu. Na kraju, paket akcija koji danas posedujemo nas je koštao oko 450 miliona evra. U momentu kupovine na tržištu deo akcija je bio podeljen svim građanima Srbije — i to je jedinstven slučaj u Evropi — bilo je to više od 2,5 miliona manjinskih akcionara, i mi smo bili dužni da im ponudimo uslove za kupovinu tih akcija.

Da li je bila organizovana specijalna kampanja otkupa?

— Upravo tako, putem štampanih medija smo uputili otvoreni poziv i ponudili kanale prodaje, preko pošte je, na primer, bilo otkupljeno 5% akcija, preostalih 15% je ostalo kod svojih vlasnika, tako da na kraju imamo 2,3 miliona manjinskih akcionara. Akcije su, reći ću i to, kupovali i investicioni fondovi iz Amerike i Evrope, ali oni su vlasnici manje od 1% akcija. Od 2011. godine, kada smo povećali naš udeo, cena akcije je porasla za više od 50%. To samo za sebe govori kako drugi vide napredak u upravljanju kompanijom i pokazatelje biznisa.

Na šta su bila utrošena sredstva koja su uložena u kompaniju?

— Najveći deo je uložen u proizvodnju nafte i povećanje rezervi – napomenuću da su one padale pre našeg dolaska. Sada rezerve rastu već šestu godinu zaredom, od momenta kupovine su porasle za 50%, proizvodnja se gotovo udvostručila (2014. godine je iznosila 1.596.000 uslovnih tona. — Izv.).

Portfolio Kompanije obuhvata ne samo proizvodne i prerađivačke kapacitete, nego i proizvodnju električne energije, što zapravo predstavlja redak primer i u Rusiji, i u Evropi.

— Da, tim biznisom smo počeli da se bavimo negde od 2011. godine, kada je doneta odluka o diversifikaciji u generisanje električne enegrije, i tada smo počeli realizaciju projekata kogeneracije (proizvodnja električne struje i toplotne energije iz gasa — Izv.) na malim poljima. Uz to, bavimo se i takozvanom generisanjem iz «zelenih» izvora, kroz korišćenje geotermalne i eolske energije. To je u skladu sa dominantnim trendovima u razvoju evropske energetike.

Zašto je naftnoj kompaniji potrebno da se bavi „zelenom energetikom“?

— Postoje dva razloga: prvi je čisto istorijski — geotermalne stanice su postojale u kompaniji i pre našeg dolaska. Drugi razlog je zakonodavstvo: u Evropi ste pred izborom – platite velike kazne za emisije SO2 ili pređite na ekološke načine proizvodnje. Analiza je pokazala da je za nas isplativije da napravimo jedan veliki vetropark. Srećom, prirodni uslovi u Srbiji to dozvoljavaju. Zato, nazvati nas danas naprosto kompanijom koja se bavi eksploatacijom ne bi bilo pravilno, mi više nismo naftna, sada smo energetska kompanija. Tekući problem je u tome što je došlo do krize cena nafte i mi pretpostavljamo da se relativno visoke cene neće vratiti u kratkoročnoj perspektivi; zato je sada naš osnovni fokus na internoj proizvodnoj efikasnosti.

Kakva je vaša prognoza cena?

— Cene se često menjaju, mi smo sada snizili srednjoročnu prognozu za sledeće tri godine na 46 dolara za barel.

Ali, ulaganja u energetiku vi ćete ipak nastaviti? U junu je potpisan sporazum o osnivanju kompanije za izgradnju elektrane u Pančevu. Zašto se uključujete u ovaj projekat?

— Ovde u Srbiji mi eksploatišemo i gas, i za nas je pogodnije da ga monetizujemo kroz prodaju energije, a ne goriva. To je postalo faza u prelasku sa male generacije ka velikoj, tim pre što će potrošač biti ne samo naša rafinerija u Pančevu, nego i petrohemijski kompleks (NIS je manjinski akcionar petrohemijske kompanije «Petrohemija» — Izv.), koji se nalazi u tom gradu. To je ekonomska logika, a uz to, to nam daje dodatnu stabilnost biznisa u situaciji kada cene nafte tako brzo rastu. Ipak, mi taj sektor ne finansiramo sami, samo sa partnerima. Postoje i noviji projekti koji su u fazi pregovora. Na primer, za elektranu u Pančevu – mi investiramo 10% od ukupno 140 miliona evra njene vrednosti i dobijamo 49% udeo.

Da li su cene nafte jako uticale na kompaniju?

— Nisu. Najvažniji pokazatelj za nas je operativni profit, EBITDA, koja je prethodnih pola godine iznosila 200 miliona evra, što je nešto manje nego ranije, ali bolje od pokazatelja koje smo predvideli biznis-planom. Od početka godine investicije su iznosile više od 100 miliona evra, a na kraju godine se planira da se dostigne krizni scenario od 350 miliona evra. Prošle godine neto dobit kompanije je iznosila 260 miliona USD.

Da li postoje dugoročniji planovi za postizanje određenih ciljnih pokazatelja, bez obzira na „skokove“ cene barela?

— S aspekta najbližih planova, ako govorimo o strategiji do 2030. godine, u različite segmente biznisa prosečno će se godišnje investirati oko 400 miliona evra sopstvenih sredstava, od čega je 60% planirano za upstream (proizvodnju — Izv.), 40% — za downstream (preradu — Izv.).

A postrojenja za malu kogeneraciju – njih realizujete sopstvenim resursima?

— Isključivo sopstvenim, oni su naše investicije i naše vlasništvo.

Koji je u ovom momentu udeo vaše energetike na domaćem tržištu?

— Za sada ne tako veliki, manje od 5%, cilj je da imamo 20—25%. Zasada, mi smo jedan od dva proizvođača na tržištu, više od 90% pripada najvećoj državnoj kompaniji za proizvodnju električne energije, EPS-u. Doduše, oni su specijalizovani uglavnom za proizvodnju iz uglja, a mi radimo sa gasom.

Ali postoje ekološki zahtevi, vezani za smanjenje proizvodnje uglja na teritoriji zemalja-članica EU, kojoj Srbija teži da se priključi.

— Da, u ovom trenutku proizvodnja električne energije iz uglja iznosi do 70%, ali pošto se na ovaj proizvodni segment vrše pritisak, očigledno je da će doći do njegovog smanjenja.

Da li očekujete da će to uticati na povećanje vašeg udela na tržištu?

— Planiramo da povećamo obim proizvodnje, bez obzira na pomenuti faktor. Mi ćemo iskoristiti dobru povezanost tržišta električne energije Srbije sa drugim zemljama, tako da će postojati potražnja za energijom iz novih izvora. Sada, npr., električnu energiju prodajemo Bugarskoj i Rumuniji.

Srpske vlasti su drugi najveći akcionar kompanije, koji poseduje 29,8% njenih akcija. Praksa pokazuje da se prilikom donošenja važnih odluka predstavnici države u odborima direktora preduzeća i državni činovnici često rukovode političkim, a ne ekonomskim interesima, usled čega trpi efikasnost i biznis kompanije. Kakve odnose vi imate sa aktuelnom vlašću koja ima svoje predstavnike u odboru direktora, budući da jedan deo političkih snaga u Srbiji nije blagonaklono gledao na dolazak Gasprom njeft-a u Srbiju.

— Naravno da dolazi do diskusija, ali uvek pronalazimo kompromisno rešenje. Za ovih 6 godina nijednom nije došlo do preglasavanja na sednicama skupštine akcionara. Našli smo modus za donošenje odluka koje bi bile optimalne za sve strane, uz maksimalno poštovanje državnih interesa Srbije.

Pa ipak, prošlog leta srpske vlasti su otpočele istragu u vezi sa privatizacijom NIS-a, što su kasnije objasnili time, da su nezadovoljni visinom doprinosa koje kompanija uplaćuje u državni budžet.

— Bez obzira koliko uspešno posluje kompanija sa državnim učešćem, vlasti će uvek težiti da maksimalno od nje naplate dažbine. To je logično i ne zavisi od zemlje. Visina poreza koju mi uplaćujemo državi zasnovana je na stopi rudne rente koja je definisana međudržavnim sporazumom, što je uobičajena praksa. Kada je premijer rekao, da bi bilo sjajno da se taj iznos poveća, potrudili smo se da poboljšamo svoje operativno poslovanje, ali to je sve što mi možemo da uradimo. Trenutno popunjavamo 15% državnog budžeta Srbije, a 2009. godine, kada smo kupili kontrolni paket akcija, ta cifra je iznosila oko 7%. Ovde bi trebalo imati u vidu činjenicu da smo do sada više uložili u kompaniju, nego što smo dobili od nje. Naš stav je da na sva pitanja treba davati argumentovane odgovore, što omogućava da se svaki problem reši, ako strane polaze od ekonomskih interesa i ako se međusobno dogovaraju. Ali, sve nesuglasice među nama su rešene i trenutno nema gorućih problema.

Da li mislite da će pad cene nafte dovesti do pojave novog nezadovoljstva krajem godine?

— Vladu Srbije u Odboru direktora čine tri njena predstavnika koji su iz različitih političkih partija. Upoznati su sa svim detaljima i pokazateljima razvoja kompanije u današnjim složenim uslovima. Njima se dostavljaju sve potrebne informacije u cilju donošenja pravih odluka.

Kakvu saradnju imate sa ministrom energetike Srbije, gospodinom Aleksandrom Antićem?

— Napravili smo efikasnu saradnju, gotovo svake nedelje imam sastanke sa njim. A redovno se sastajem i sa premijerom i sa predsednikom Srbije.

Kakvo je mišljenje državnih lidera o partnerstvu sa Rusijom? Stiče se utisak da je njihov odnos prema nama dvojak: sa jedne strane, velika većina srpskog društva se pozitivno odnosi prema Rusiji, a sa druge strane – Srbija teži ka EU i neki predstavnici vlasti pokušavaju da odnose sa Rusijom žrtvuju zarad ovog procesa. Odluka o zatvaranju projekta „Turski tok“ samo je dolila ulja na vatru.

— Bez obzira na njenu želju da uđe u EU, Srbija nije uvela sankcije protiv Rusije. Naše države su već vekovima zajedno, što je važno. Bez svake sumnje, odnosi između Rusije i Srbije se kreću uzlaznom putanjom. Istovremeno država razvija saradnju i sa drugim državama – zemljama Azije i Bliskog Istoka. Po mom mišljenju predstojeće evropske integracije Srbije će samo koristiti našim odnosima. Najbolje rešenje u okviru ovog procesa je harmonizacija odnosa sa Rusijom i EU, uz izbegavanje krajnosti i zaštitu strateških interesa Srbije.

Kako se vi u suštini osećate – kao ruska ili srpska kompanija?

— Teško je reći, jer se uglavnom koriste dva jezika: engleski i srpski, sa tim da se trudimo da ruski jezik uvedemo na nivo top menadžmenta. Mnogo radimo na popularizaciji ruskog jezika, koji u poslednje vreme postaje sve popularniji.

Na kom jeziku razgovarate u kompaniji?

— Glavni jezik je srpski, ali se koristi i engleski, zato što poslujemo i u zemljama u okruženju. Naravno, tu je i ruski jezik, koji govori određeni broj srpskih saradnika. Imamo i strane državljane: na nivou menadžmenta imamo predstavnike oko 25 zemalja. Od 11.000 saradnika, koliki je njihov ukupan broj, 150 su strani državljani, od čega dve trećine čine ruski stručnjaci. U kompaniji se primenjuju strogi kriterijumi selekcije stranih kadrova. 90% njih ima iskustvo rada u međunarodnim kompanija. U toku prve godine angažovanja u kompaniji oni uče srpski jezik i upoznaju se sa srpskom kulturom, dok je znanje engleskog jezika obavezno.

Da li su razlike u mentalitetu prepreka u radu?

— Moj je osećaj da smo veoma bliski sa Srbima, svi smo usmereni na konkretne i kolektivne rezultate. Na Zapadu je drugačije – Amerikanci i Nemci su, recimo, više fokusirani na individualni uspeh. Srbi znaju i da dobro rade i da se odmaraju. To nas spaja.

Mnogo vremena provodite ovde, u Srbiji?

— Više od 70% vremena sam ovde. Ovde živi i moja porodica. Do 20% provodim u zemljama u kojima poslujemo, a preostalo vreme – u Rusiji.

Koliko sredstava kompanija ulaže u socijalne projekte i dobrotvorne svrhe?

— Postoje 4 strateška društvena pravca, u koje ulažemo. Investiramo u srpsku omladinu, aktivnije ih zapošljavamo. Prosečna starost ljudi u kompaniji se smanjila sa 49 na 37 godina. Drugi i treći program se realizuje u oblasti sporta. Podržavamo razvoj različitih vrsta sporta: npr., već sedam godina smo sponzori košarkaškog kluba „Partizan“ i fudbalskog kluba „Crvena Zvezda“, a pet poslednjih godina smo sponzori Dušana Borkovića, evropskog prvaka u trkama na brdskim stazama, i Teniskog saveza Srbije. Deo sredstava ulažemo u kulturu i lokalne zajednice. Trenutno podržavamo realizaciju više od 600 projekata. Prošle godine smo izdvojili 1 milion dolara za realizaciju 164 projekta.

Da li i Gaspromnjeft realizuje socijalne projekte u Srbiji?

— Kao što sam već rekao Gaspromnjeft je već nekoliko godina generalni sponzor fudbalskog kluba „Crvena Zvezda“. Naravno, pružamo podršku kursevima ruskog jezika za Srbe. Poslednjih godina kompanija zajedno sa Emirom Kusturicom organizuje predivni rusko-srpski festival klasične muzike «Boljšoj» Mokroj Gori, u kome učestvuju kako priznata imena, tako i mladi muzičari iz naših zemalja. Posebno bih hteo da navedem primer inicijative zaposlenih Gaspromnjefta koji su iz ličnih sredstava pružili pomoć postradalim u poplavama u Srbiji 2014. godine. Važan momenat u očuvanju rusko-srpskog istorijskog nasleđa je bila rekonstrukcija «Ruskog nekropolja», gde su sahranjeni Rusi koji su morali da napuste Rusije posle 1917. godine i koji su ostali da žive u Srbiji, što je urađenom sredstvima Kompanije. U kompleks takođe spadaju Iverska kapela i spomenik ruskim vojnicima poginulim u prvom svetskom ratu. Simbolično je da pored ruskog spomenika stoji i spomenik srpskim vojnicima poginulim u drugom svetskom ratu.

U Srbiji i susednim zemljama upravljate jednom od najvećih mreža benzinskih stanica pod brendom GAZPROM u Evropi. Kako nameravate da ih dalje razvijate? Planirate li da povećate pokrivenost putem kupovine konkurenata?

— Ovim brendom upravljamo u četiri zemlje — Srbiji, Bosni i Hercegovini, Rumuniji i Bugarskoj, u prve dve smo lideri prodaje po jednoj benzinskoj stanici. Ukupno imamo 410 benzinskih stanica, od toga je 80% u Srbiji i 20% u inostranstvu. Naravno, pokrivenost u ove četiri zemlje će se povećavati, razmatraće se i izlazak na tržišta drugih zemalja, ako bude potrebno razmotrićemo i kupovinu konkurenata. U suštini, ključna tržišta za nas su ona koja imaju logističke prednosti u odnosu na našu rafineriju u Pančevu.

Vaša kompanija u svom portfoliju osima brenda GAZPROM ima i brend NIS Petrol. Kako odlučujete u kom brendu ćete otvoriti novu benzinsku stanicu?

— U trenutku kad smo mi došli da vodimo kompaniju imali smo celih osam brendova benzinskih stanica! NIS Petrol je mas-segment za nas, GAZPROM — je premium brend. Ovo je česta pojava u Evropi kod sličnih kompanija. Postoji segment tržišta gde su ljudi spremni da plate više za dodatne usluge i kvalitet, tu smo i lansirali GAZPROM. Ovaj brend obuhvata oko 30% od svih naših benzinskih stanica.

Sada cene benzina u EU padaju i mogu maksimalno da se približe ruskim cenama. Kako to utiče na vašu prodaju?

— Polazeći od poreske politike u zemljama EU sumnjam da će kod njih cene na benzinskim stanicama ikada da se približe cenama u Rusiji. Ove godine cene su se povećale, vidimo 20-25% rast u Bosni i Bugarskoj, do 6% iznosi rast u Srbiji. Bez obzira na pad cena, tržište je za nas u „zelenoj“ zoni, vidimo pozitivan trend.

Upravo sada su ruske rafinerije u fazi prelaska na novi ekološki standard Evro-5, mada vlada razmatra odlaganje uvođenja ovog standarda na celoj teritoriji jer rafinerije mogu i da ne stignu da se prebace na ovaj standard. Ako ipak dođe do prelaska i pojavi se deficit da li nameravate da pomognete Rusiji isporukama?

— Nikako, teritorijalno smo daleko i u svakom slučaju logistika ne omogućuje da to uradimo.

Kakva je situacija sa vašim poslovanjem u susednim zemljama? Da li imate tamo problema sa vlastima?

— Mi se trudimo da svugde nađemo zajednički jezik. Pri tom naše poslovanje u regionima obuhvata sve tri oblasti poslovanja — proizvodnja, benzinske stanice i veleprodaja. Veleprodaja obuhvata sve zemlje, maloprodaja zasad samo tri – Srbija, Rumunija i Bugarska. Projekti istraživanja i proizvodnje se realizuju u Bosni, Rumuniji i Mađarskoj.

Zasad se proizvodnja odvija samo na kopnu, da li planirate izlazak u epikontinentalni pojas?

— Ne, to nije naša kompetencija, tamo su potrebne velike investicije.

Zbog smanjenja svetskih cena nafte, ruski Lukoil je napustio već nekoliko svojih afričkih projekata. Vi takođe imate svoj udeo u lokalnim aktivima, u Angoli.

— Mi posedujemo ovu aktivu od ranije, imamo udeo u tri bloka, i tamo smo manjinski akcionari, ali tamo je sve u redu i mi ostajemo. Imamo još jedan egzotični aktiv u Turkmenistanu vezano za naftne servise, ali razmišljamo o tome izađemo iz ovog projekta zbog konjukture i povećanog obima posla kod nas u regionu.

Je li to nekako vezano za cenu nafte?

— Ovde se radi o kompleksu faktora, naravno i o naglom padu cene koji je doveo do smanjenja broja narudžbina. Ali mi smo ozbiljno pojačali aktivnost u istočnoj Evropi, povećao se obim bušenja. Sada treba doneti odluku – ili ćemo vratiti ovamo bušaće brigade ili ćemo ih angažovati u drugim regionima gde bude bilo posla.

A šta će biti sa vašim neprofilnim aktivama koje nisu uobičajene za jednu naftnu kompaniju — hoteli i restorani pod brendom Ozone i voda za piće Jazak?

— Mi nismo započinjali ovaj biznis, to smo nasledili zajedno sa NIS-om. Ranije smo imalo mnogo više hotela, restorana i službenih stanova. Delimično sadržaj ovog biznisa ulazi u našu socijalnu odgovornost po dogovoru sa sindikatom. Ali nama ovo nije interesantno i mi tražimo koinvestitora i spremni smo da podelimo deo aktiva, tim pre u uslovima krize.

Ako odnosi Rusije i EU nastave da se pogoršavaju mislite li da je moguća prodaja celokupne kompanije?

— Ne vidim razloga za pogoršanje naših odnosa sa vladom, zato ne mislim.

Intervju je objavljen u novinama “Izvestija” od 21.09.2015.

Kontakt:

Pres služba
(011) 205 8037
press@nis.eu
Milentija Popovića 1
11000 Beograd

O NIS-u

NIS je jedna od najvećih vertikalno integrisanih energetskih kompanija u jugoistočnoj Evropi. Osnovne delatnosti su istraživanje, proizvodnja i prerada nafte i gasa, kao i promet širokog asortimana naftnih derivata. Više na strani nis.eu/o-nama

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd