Intervju Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a, za agenciju Interfaks

Srpska energetska kompanija NIS (Naftna industrija Srbije), koja od 2009. godine posluje u sastavu ruske kompanije “Gasprom njeft”, definisala je ključne parametre strategije do 2025. godine. O tome kako će kroz nekoliko godina izgledati kompanija NIS, kao i o novim pristupima upravljanju, u razgovoru za”Interfaks” govori Kiril Tjurdenjev, generalni direktor ove kompanije.

– “Gasprom njeft” je do sada uložio značajna sredstva u srpsku kompaniju NIS koja je postala važan deo njegovog poslovanja na međunarodnoj sceni. Kako biste opisali NIS na početku realizacije strategije 2025?

– Od 2009. godine “Gasprom njeft” je u NIS investirao oko 2,7 milijardi evra. NIS je postao profitabilna kompanija, završili smo kompletnu modernizaciju rafinerijskih kapaciteta i promenili sistem maloprodaje naftnih derivata. O rezultatima ovih promena najbolje svedoče finansijski pokazatelji poslednjih godina. Neto dobit za 2017.godinu se u poređenju sa 2016.godinom povećala za 80%, a pokazatelj EBITDA za 18%. U prvoj polovini 2018. godine nastavljena je pozitivna dinamika rasta finansijskih pokazatelja. U skladu sa novom strategijom, ukupna ulaganja do 2025.godine iznosiće oko 2 milijarde evra, što će našoj kompaniji omogućiti da kapitalizuje uspeh, postignut tokom prethodnih godina. Ovom strategijom su obuhvaćeni i novi izazovi, sa kojima se danas suočavamo. Jedan od najvažnijih je uticaj promena na naftnu i gasnu industriju, u kojoj je, iako se smatra prilično konzervativnom privrednom granom, danas veoma izražen tehnološki razvoj. Moramo stalno da pratimo napredne tehnologije i da imamo jasnu predstavu o tome, kako možemo da ih iskoristimo, da bismo povećali efikasnost poslovanja i obezbedili realne novčane tokove.

Prošle godine smo počeli aktivno da se bavimo digitalnom transformacijom poslovanja. Mislim da smo tek na početku puta. Kao i većina kompanija pokušavamo da shvatimo u kom pravcu treba da idemo. Od 70-ak digitalnih projekata, koliko je u ovom trenutku pokrenuto u kompaniji, neće svi doneti konkretne rezultate, ali više od 15 projekata je već dalo značajne efekte. Kreiramo alat koji će nam omogućiti da merimo efikasnost digitalnih projekata i njihov uticaj na poslovanje kompanije. Danas morate da trčite sve brže i brže, ako želite da ostanete na mestu na kom se nalazite. Spoljno okruženje stvara rizike koji lako i brzo mogu da uspore razvoj nedovoljno fleksibilnih kompanija.

– Koji projekti i oblasti poslovanja će postati pokretači razvoja Strategije 2025?

– Strategijom je predviđeno održavanje proizvodnje nafte i gasa na nivou od 1,2 miliona uslovnih tona. Fokusiramo se na stabilizaciju stope pada osnovne proizvodnje, uvođenje novih rezervi na osnovu geoloških istraživanja u Srbiji i ubrzanu realizaciju projekata proizvodnje nafte u Rumuniji. Što se tiče prerade, u aktivnoj fazi se nalazi najveći projekat druge faze modernizacije Rafinerije nafte u Pančevu: izgradnja postrojenja za duboku preradu sa tehnologijom odloženog koksovanja. Ovo postrojenje će u trećem kvartalu naredne godine biti pušteno u rad. Time će se dubina prerade u NIS-ovoj rafineriji podići na nivo od 99,2%, što je jedan od najboljih pokazatelja u Evropi. Proizvodnja svetlih derivata će se povećati za 500.000 tona, što će uz dodatni ekonomski efekat takođe doprineti ozbiljnom razvoju kompanije. Naš glavni zadatak u maloprodaji je- poboljšanje kvaliteta mreže benzinskih stanica, što podrazumeva kvalitetno gorivo, uvođenje njegovih novih vrsta, unapređenje usluge i proširenje dopunskog asortimana. NIS realizuje dva velika projekta u oblasti energetike koja predstavlja poseban pravac poslovanja. Zajedno sa “Gasprom energoholding”-om gradimo gasnu termoelektranu-toplanu “TE-TO Pančevo”, vrednu oko 180 miliona evra. Puštanje u rad ovog objekta ukupne instalisane snage oko 200 MW planirano je 2020. godine. Udeo kompanije NIS u ovom projektu iznosi 49%. Drugi projekat je izgradnja vetroparka snage preko 100 MW. Obim ulaganja u ovaj objekat, čije se puštanje u rad takođe planira 2020. godine, iznosi oko 140 miliona evra. Ovo je naš zajednički projekat sa mađarskom kompanijom MET (50:50). To će i nama, i našim partnerima do 2020. godine obezbediti preko 300 MW instalisane snage i doprineti da NIS postane važan akter na tržištu električne energije Balkana. Oba pomenuta projekta (TE-TO Pančevo i vetropark) su apsolutno isplativi, realizuju se kroz projektno finansiranje i znatno će uticati na porast neto dobiti kompanije posle 2020. godine. Napravili smo i poseban organizacioni deo za prodaju električnu energiju u Srbiji i inostranstvu. U skladu sa novom strategijom , udeo proizvodnje u neto dobiti kompanije će do 2025. godine iznositi 30%, dok će se udeo prerade povećati gotovo za 2,5 puta, što je rezultat vredan poštovanja. Obim proizvodnje i prodaje električne energije će iznositi 10%. Osim toga, strategijom je takođe predviđeno razmatranje različitih mogućnosti akvizicije i novih pravaca poslovanja.

– Zbog čega govorite samo o stabilizaciji proizvodnja nafte i gasa? Zar ne postoji mogućnost rasta?

– Zahvaljujući povećanju obima bušenja i primeni novih tehnologija na zrelim nalazištima, uspeli smo da stabilizujemo pad proizvodnje nafte i gasa na nivou od 5-6% na godišnjem nivou. Dalji razvoj će u velikoj meri zavisiti od uspešnosti programa geoloških istraživanja u Srbiji, Rumuniji i drugim potencijalnim koncesijama NIS-a.
Naravno da nas zanimaju i novi regioni, ali to nije tako jednostavno. Konkurencija na Balkanu, gde posluje naša kompanija, oduvek je bila veoma velika. Naftne kompanije su podelile između sebe naftne i gasne basene, i gotovo je nemoguće ući u zonu tuđeg uticaja.

Naš glavni zadatak je da na postojećim nalazištima povećamo uspešnost programa geološko-tehničkih aktivnosti. Prošle godine smo izbušili 60 bušotina sa 100% uspešnošću, što predstavlja istorijski maksimum. Kvalitet prognoze je značajno porastao zahvaljujući Naučno-tehnološkom centru NIS-a (NTC), koji je započeo sa radom 2011. godine. Sada se svaka bušotina planira pomoću sektorskih digitalnih modela.

– Šta će doprineti povećanju udela prerade u ukupnoj dobiti?

Dubina prerade će u skladu sa strategijom porasti sa sadašnjih 86% na 99,2%. Indeks Nelsona je do 2012. godine, tj. do puštanja u rad kompleksa za hidrokreking i hidrodoradu destilata (MHS/DHT) iznosio 4,9, a po završetku prve faze modernizacije – 8,5. Posle puštanja u rad kompleksa za duboku preradu ovaj indeks će se povećati na 9,6, a udeo svetlih derivata će porasti sa sadašnjih 75% na 85%. Očekujemo da će se, kako sam već rekao, do 2025. godine učešće prerade u neto dobiti NIS-a povećati za 2,5 puta.

U okviru razvoja rafinerijske prerade, postoji još jedna stvar koja je u fokusu naše pažnje. Radi se o petrohemiji koja omogućava nastavak razvoja duboke prerade. Država planira da sprovede privatizaciju petrohemijskog preduzeća “Petrohemija”. NIS je vlasnik 21% akcija ovog preduzeća, dok ostatak pripada državi ili državnim kompanijama.. Danas su “Petrohemija” i NIS tehnološki tesno povezani, budući da „Petrohemija“ koristi naše sirovine. Sinergetski efekat je očigledan.
Naši akcionari su usvojili ambicioznu strategiju razvoja kompanije do 2025. godine, koja predviđa jačanje pozicije NIS-a kao regionalnog energetskog lidera. U okviru tog procesa kompanija nastavlja da razmatra mogućnosti za poboljšanje svojih radnih procesa i razvoj svih pravaca poslovanja, među kojima može da bude i petrohemija. Otvoreni smo za sve vrste pregovora u vezi sa ovim.

– Da li se predviđa agresivni razvoj maloprodaje?

– NIS poseduje 423 benzinske stanice, od kojih je 333 u Srbiji. Ostale stanice se nalaze u zemljama u okruženju: 18 u Rumuniji, 35 u Bugarskoj i 37 u Bosni i Hercegovini.

Strategijom se predviđa optimizacija i poboljšanje kvaliteta maloprodajne mreže u Srbiji : za nas je važno povećanje efikasnosti maloprodaje. Postoje naseljena mesta, u kojima rade 2-3 naše stanice, tako da se one naprosto dupliraju. Kvalitativna transformacija pretpostavlja da će naša maloprodajna mreža kao i do sada pokrivati teritoriju cele Srbije, ali uz povećanje prodaje goriva, dopunskog asortimana i usluga.
Što se tiče stranih tržišta, ove i naredne godine ćemo krenuti u realizaciju pilot projekata u Rumuniji i Bosni i Hercegovini. Na osnovu probnog rada stanica moći ćemo da izvedemo zaključak, da li u tim zemljama postoji potencijal za razvoj maloprodajne mreže. Naše analize , kao i odnos broja vozila i benzinskih stanica pokazuju da je tržište Rumunije, a posebno njegov zapadni deo koji je najbliži našoj rafineriji, perspektivan. Perspektivno je i tržište Bosne i Hercegovine, ali ćemo o tome suditi na osnovu uspešnosti pilot projekata.

– Da li se podudaraju pogledi na budućnost kompanije NIS i vlade Srbije, kao drugog akcionara-?

– Imamo jako dobru saradnju sa predstavnicima države. Sve odluke koje se donose u kompaniji usaglašavaju se sa vlastima Srbije. To je konstruktivna saradnja koja podrazumeva otvoreni razgovor o svim pitanjima, vezanim za razvoj.

Kompanija mnogo ulaže u zemlju, kako u oblasti prerade, tako i u domenu rada Naučno-tehnološkog centra koji uglavnom čine srpski stručnjaci. NTC već sada traži klijente i u drugim zemljama, nudeći im usluge obrade geoloških podataka. NIS izvršava svoje obaveze plaćanja poreza, akciza i drugih dažbina, što predstavlja skoro 15% budžeta Srbije. Na godišnjem nivou reč je o sumi od oko 1 milijarde evra. U periodu od 2009. godine do danas kompanija je ukupno uplatila u budžet države oko 11 milijardi evra.

Osim investicija, isplate dividendi i plaćanja poreza, NIS zajedno sa kompanijom “Gasprom njeft” podržava nauku, kulturu i sport u Srbiji. Nastavlja se sa finansiranjem fudbalskog kluba “Crvena Zvezda” i košarkaškog kluba “Partizan”.

– Da li se može računati na značajno povećanje dividendi usled povećanja dobiti u prvoj polovini 2018. godine ?

– Rezultati prvih 6 meseci ove godine su zaista jako dobri. Ali budući da smo javna kompanija, izbegavamo da dajemo bilo kakve prognoze. Opšti trendovi su pozitivni. Iako se u skladu sa našom zvaničnom politikom 15% od neto dobiti za prethodnu godinu koristi za isplatu dividendi, mi već poslednjih nekoliko godina isplaćujemo 25%.

– Dozvolite mi da se na kratko osvrnemo na neke partnerske projekte. U Bosni i Hercegovini ste sa kompanijom “Zarubežnjeft” imali zajednički projekat u oblasti geoloških istraživanja, tj. zajedničko preduzeće “Jadran naftagas”. Da li je on još uvek aktuelan?

– Projekat je zaustavljen zbog negativne konjukture tržišta, ali 2019. godine planiramo da nastavimo sa njegovom realizacijom.

– Da li su perspektivni projekti sa Falcon-om i RAG-om u Mađarskoj?

– Nažalost, u ovom trenutku nisu perspektivni, jer geološka istraživanja nisu dala očekivane rezultat.

U Rumuniji imate nekoliko koncesija. Da li planirate da ih objedinite u cilju povećanja efikasnosti upravljanja?

– Ovi projekti se nalaze u različitim fazama realizacije – od istražnih radova do probnih ispitivanja. Naš glavni zadatak u ovom trenutku je da procenimo potencijal svih projekata i da krenemo sa komercijalnom proizvodnjom. Odluku o načinu upravljanja svakim od njih donećemo na osnovu rezultata procene.

– Kada govorimo o strateškim projektima, da li se, na kraju, može reći da konfiguracija NIS-ovog poslovanja neće pretrpeti neke značajnije promene?

– U pravu ste, konfiguracija kompanije se neće značajnije promeniti. Konstantno ispitivanje tržišta će nam omogućiti da pronađemo dodatne mogućnosti za razvoj. Mi ozbiljno analiziramo nove vrste biznisa, ali je još rano da konkretnije govorimo o tome.

Glavni cilj koji kompanija treba da postigne je veća konkurentnost, veća otvorenost prema promenama i veća sposobnost njihove realizacije. Da bismo pravilno iskoristili digitalne tehnologije, kreirali nov način upravljanja, internu klimu i kulturu koje će nam pomoći da privučemo mlade generacije.

Jasno je da će se kompanija NIS u godinama koje dolaze suočiti sa izazovima realizacije krupnih razvojnih projekata i nove faze modernizacije u svim segmentima poslovanja. Uspešna realizacija ovih zadataka trebalo bi da obezbedi da kompanija postigne ambiciozne ciljeve, definisane strategijom razvoja, tj.- da u složenim makroekonomskim uslovima izgradi temelje za dalji napredak i povećanje vrednosti, kako za akcionare, tako i za zaposlene u kompaniji i zajednicu u kojoj posluje.

Tagovi:

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd