Čistija budućnost: Komprimovani prirodni gas

U poslednjoj deceniji broj vozila na prirodni gas, na globalnom nivou, godišnje je rastao za oko 15 odsto. Evropska unija će uložiti oko 160 000 000 evra u izgradnju infrastrukture za punilišta za komprimovani prirodni gas (KPG), kako bi omogućila da KPG postane održiva alternativa benzinu i dizel gorivu na starom kontinentu.

Sa najmanjom emisijom ugljen-dioksida, komprimovani prirodni gas smatra se jednim od najperspektivnijih ekoloških goriva budućnosti. Pored ekološkog aspekta, prednost primene komprimovanog prirodnog gasa (KPG) je značajno niža cena goriva tokom eksploatacije i u prodaji, kao i činjenica da doprinosi povećanju energetske nezavisnosti od raspoloživih rezervi naftnih goriva. Sa druge strane, visoka cena vozila zbog ugradnje rezervoara za KPG i konverzije motora na KPG, problem nerazvijene infrastrukture – mreže punionica za KPG u mnogim zemljama, kao i nabavke skupih transportnih vozila za transport KPG-a do punionica, glavne su kočnice široj upotrebi tog goriva.

U svetu, prema podacima NGV Globala za 2013, ima 18,09 miliona vozila koja koriste prirodni komprimovani gas kao gorivo, što ne predstavlja ni dva procenta udela u ukupnom broju vozila kojih na planeti ima više od milijarde. Ipak, ako se pogleda da je 2001. u svetu bilo samo 1,7 miliona vozila koja koriste kao gorivo KPG, to govori da je njihov broj u poslednjoj deceniji rastao za oko 15 odsto godišnje. Asocijacija proizvođača vozila na KPG predviđa da će do 2020. udeo vozila na KPG u svetu rasti po godišnjoj stopi od čak 18 odsto.

Najveći broj vozila koja koriste KPG, oko 70 procenata koncentrisan je u samo šest zemalja u svetu i to u Iranu, Pakistanu, Argentini, Brazilu, Kini i Indiji. U Evropskoj uniji ubedljivo najveći broj vozila na prirodni gas ima Italija, oko 820.000. Razlog je otvorenost prema novim modelima koje proizvodi domaća automobilska kompanija Fiat, ali i ušteda na ceni goriva. Sa druge strane, Nemačka ima 96.000, Rusija nešto više od 90.000, dok Ukrajina ima čak 388.000 vozila na KPG.

Ciljevi Evropske unije

Trenutno na nivou Evropske unije postoji nešto više od million automobila koji koriste KPG, što predstavlja oko 0,5 odsto ukupnog broja vozila u zemljama članicama. Ciljevi auto-industrije su da taj procenat dostigne pet odsto do 2020. godine, a veći udeo očekuje se u Bugarskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Švedskoj.

Prema analizama koje su sproveli stručnjaci Evropske komisije, za širu upotrebu tog ekološki ispravnog goriva postoje tri glavne prepreke: visoka cena vozila, nizak stepen prihvatanja od strane korisnika i nedostatak mreže stanica za punjenje KPG-a na većem delu evropske teritorije.

Trenutno na nivou Evropske unije postoji nešto više od million automobila koji koriste KPG, što predstavlja oko 0,5 odsto ukupnog broja vozila u zemljama članicama. Ciljevi auto-industrije su da taj procenat dostigne pet odsto do 2020. godine, a veći udeo očekuje se u Bugarskoj, Nemačkoj, Italiji, Holandiji i Švedskoj.

U januaru 2013. Evropska komisija je objavila paket mera kako bi podstakla i obezbedila izgradnju stanica za alternativna goriva širom Evrope, koje bi imale zajedničke standarde kad su u pitanju dizajn i upotreba. Predloženo je i da se do 31. decembra 2020. obezbedi da stanice za punjenje KPG-om širom Unije budu na maksimalnoj udaljenosti od 150 kilometara. Procena je da će izgradnju infrastrukture, stanica za KPG, koštati Evropsku uniju oko 160 miliona evra.

Ideja je da se omogući da vozila koja koriste ovo gorivo slobodno cirkulišu po teritoriji cele Evrope i da KPG postane održiva alternativa dizelu.

Zastupljenost kompresorskih stanica je različita od zemlje do zemlje. U svetu postoji blizu 20.000 javnih stanica za KPG, dok u Evropi, prema podacima sa sajta Cngeurope.com, najviše stanica ubedljivo ima Italija, čak 999, zatim sledi Nemačka sa 912, pa Austrija sa 176.

cistija buducnost-web-ddva-latinica

U regionu je, ako se izuzme Bugarska u kojoj ima više od sto javnih gasnih stanica, sve još u povoju.

Vasil Katinčarov, ekspert Evropske komisije za kvalitet goriva, koji živi u Bugarskoj, kaže da je ušteda najveći razlog zašto u toj zemlji postoji veliki broj automobila koji koriste gas. – KPG je duplo jeftiniji od konvencionalnih tečnih i biogoriva, a i potrošnja po kilometru je niža – kaže on.

U Hrvatskoj postoje samo dve javne punionice za KPG u Zagrebu i u Rijeci. U Crnoj Gori ih nema, dok u BiH postoji samo jedna interna punionica KPG-a u Sarajevu. U Makedoniji postoje dve, u Skoplju i Kumanovu, kao i u Sloveniji i to u Ljubljani i Jesenicama.

Planovi i očekivanja NIS-a

NIS je upravo zbog problema nerazvijene prodajne mreže za KPG pokrenuo pilot-projekat pripreme gasa i komprimovanje prirodnog gasa na naftno-gasnom objektu „Palić“. U planu je i izgradnja novih postrojenja – na benzinskoj stanici „Novi Sad 10“ jedno postrojenje do kraja 2014. a tri nova postrojenja za benzinske stanice u planu su za 2015. godinu.

Postrojenje na naftno-gasnom polju „Palić“ počelo sa radom 1. jula ove godine, a prema rečima Velibora Đurića, rukovodioca nivoa B – C projekata, zaduženog za izgradnju postrojenja za komprimovani prirodni gas u Bloku „Energetika“, dnevna proizvodnja i isporuka je trenutno oko 7.000 kg/d. To znači da bi se sa trenutno korišćenim prosečnim rezervoarima za KPG moglo operativno napuniti oko 200 vozila na dan.

NIS je, po ugovoru sa izvođačem „GasTeh“ po principu „ključ u ruke“ – uložio u izgradnju tog postrojenja 540.400 evra.

Đurić kaže da će uskoro biti završeno i funkcionalno ispitivanje, pa će nakon primopredaje napraviti završni račun.

– Prva faza projekta su pilot-projekti, po tehnologiji „know how”, poput Palića, i poslužiće za veleprodaju, odnosno industriju za upotrebu KPG-a kao energenta za primenu kod gorionika koji sada koriste mazut, dizel i slično. Sada se za tu namenu analizira pet lokacija i verovatno će se graditi dva do tri mobilna postrojenja. Pored ovih projekata, iz pilot-projekta na benzinskoj stanici „NS-10“ razvijaćemo mrežu za postrojenja koja će proizvoditi KPG za putnička, namenska vozila i autobuse – kaže Đurić.

Visokokvalitetan KPG koji proizvede NIS će ubrzo naći primenu u automobilskoj industriji i to pre svega zbog smanjenja emisije štetnih gasova i lebdećih čestica.

cistija buducnost-web-tri-latinica

Prepreke široj primeni u Srbiji

S obzirom na to da je KPG relativno nov energent na domaćem tržištu, NIS je uradio Studiju marketinga u 2012, kako bi se ispitala potražnja.

Visokokvalitetan KPG koji proizvede NIS će ubrzo naći primenu u automobilskoj industriji i to pre svega zbog smanjenja emisije štetnih gasova i lebdećih čestica.

Najveće prepreke primeni KPG u Srbiji su nedostatak srpskih propisa iz oblasti KPG-a i nerazvijena mreža za punjenje vozila.

Srbija će posle perioda ispitivanja primene, nakon šest meseci, imati jasne pokazatelje iz NIS-a i razviti mrežu prema zahtevima potrošača.

– Oprezno smo počeli sa pilot-projektom, da ne bismo imali velika ulaganja i problem neiskorišćenog kapaciteta. Iskustva sa interne pumpe iz „Srbijagasa“, posle više od deset godina rada, govore nam da treba početi sa desetak vozila na dan – kaže Đurić.

Ivan Blagojević, docent sa katedre za motorna vozila Mašinskog fakulteta u Beogradu, kaže da upotreba gasa u Srbiji u putničkim vozilima nije zaživela u meri u kojoj se to očekivalo pre nekoliko godina.
– Primena KPG-a je u Srbiji uvek išla u nekim talasima, zavisno od cena goriva i ugradnje, ali nikada nije počeo sa masovnijom primenom – objašnjava on.

Kad je u pitanju teretni saobraćaj, smatra da je razlog slabe primene u Srbiji inicijalna cena koju treba uložiti, iako se KPG, kod teretnog saobraćaja koji podrazumeva prelazak velikih rastojanja, pokazao kao veoma isplativ, a kao primer navodi Rusiju.

Čistiji gradovi i uloga države

U široj upotrebi alternativnih goriva najviše uticaja ima država, što kroz beneficije, što kroz pozitivne kampanje. Tako se autobusi, kao jedni od vodećih zagađivača gradskog vazduha, u mnogim evropskim metropolama, poput Pariza, Berlina, kroz različite inicijative, gradske projekte i subvencije, poslednju deceniju sve više prevode na KPG. U Gradu Bolonja, na primer, autobusi na KPG čine 90 odsto gradskog prevoza.
– U zapadnim zemljama, postoji stimulacija za širu upotrebu, posebno u gradskom i teretnom saobraćaju, a u nekim je čak postojala i subvencija kod prepravke motora. U Srbiji toga nema, a pritom ne postoji nijedan domaći propis koji se na bilo koji način odnosi prema KPG – kaže Blagojević.

Prema analizama koje su sproveli stručnjaci Evropske komisije, za širu upotrebu tog ekološki ispravnog goriva postoje tri glavne prepreke: visoka cena vozila, nizak stepen prihvatanja od strane korisnika i nedostatak mreže stanica za punjenje KPG-a na većem delu evropske teritorije.

– Bio sam uključen još 1995. godine u prvi pilot-projekat ugradnje opreme za upotrebu KPG-a u nekoliko vozila GSP Beograd. U projekat su bili uključeni Mašinski i Rudarsko-geološki fakultet, Grad Beograd i sve je počelo veoma ambiciozno. Urađen je plan celog projekta, ali je sve stalo kad je ponestalo novca. Tačnije, stalo se kod izgradnju punionice KPG-a. U tom trenutku u Srbiji su postojala dva punilišta, a jedno je bilo u Beogradu.

I kasnije je, kaže Blagojević, bilo nekoliko pokušaja da se poveća broj vozila na metan u GSP-u i auto-prevoznom preduzeću „Lasta”, ali ništa nije otišlo dalje od nekoliko prepravljenih autobusa.
Kako kaže Slavica Stevanović iz Gradskog saobraćajnog preduzeća Beograd, izgradnja gasne stanice je u procesu, ali s obzirom na to da su u pitanju velika finansijska sredstva, ne zna se kad će taj projekat biti završen. GSP je 2011. nabavio 10 novih autobusa na gas koji trenutno saobraćaju u glavnom gradu. Ipak to je u odnosu na ukupno 1.019 autobusa u Beogradu, veoma mali broj. Novi Sad je, takođe, pre nekoliko godina nabavio šest autobusa, ali ni u tom gradu nema najava novih nabavki.

U regionu je Bugarska ubedljivo najviše razvila program za autobuse. U pet najvećih gradova, kao i na međugradskim linijama, saobraća 105 autobusa koji koriste KPG. Kod putničkih vozila, od ukupno 61.000, čak 95 odsto su vozila prerađena za upotrebu KPG-a, uglavnom zbog uštede, a čak 75 odsto od tog broja je u vlasništvu taksista. Bez obzira na sve prepreke koje stoje na putu primene ovog gasa, KPG se smatra gorivom budućnosti zbog svojih ekoloških osobina, a kako sada stvari stoje ni cena nije zanemarljiv faktor.
Tekst: Ana Krajnc
Ovaj članak je objavljen u 4. broju korporativnog časopisa Energize.

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd