Definisanje liderstva. Bunkerisanje u NIS-u.

Delatnost bunkerisanja postaje sve zastupljenija forma poslovanja koja podstiče intenzivniji rečni saobraćaj na Dunavu. Donedavno, brodovi koji su prolazili kroz Srbiju gotovo da nisu imali gde da natoče gorivo. Iako su u prvom planu korporativnog poslovanja nesumnjivo proizvodi namenjeni drumskom saobraćaju, portfolio Naftne industrije Srbije obuhvata i snabdevanje gorivom na značajnim rečnim pravcima.

Ukupni kapacitet bunker stanica NIS-a trenutno iznosi 5.622 tone evro dizela, što obezbeđuje konstantnu dostupnost i sigurno snabdevanje naših komitenata u svakom trenutku.

Posmatrajući u istorijskoj perspektivi, Dunav je za Srbiju oduvek imao strateški značaj. Hidrološki, Srbija predstavlja veliki potencijal za unapređenje mreže bunker stanica, potencijal kojim može da parira značajno razvijenijim zemljama na Starom kontinentu.Ovaj položaj izuzetno je povoljan za snabdevanje plovila posebno onih koji plove od Regensburga do Konstance i obrnuto.

Bunker stanice na Dunavu

Kao dominantni plovni pravac koji Srbiji pruža 588 kilometara srednjeg toka omogućavajući plovidbu i multimodalni transport, Dunav ujedno predstavlja značajan panevropski Koridor VII i stratešku vezu sa Evropom i Evroazijom koja treba da podstakne razvoj trgovine, turizma i usluga. Posebno što je rečni transport jedan od najjeftinijih. Budući da protiče kroz deset država,od izvora u Nemačkoj, pa sve do Crnog mora na rastojanju od 2.888 kilometara postavljene su mnogobrojne bunker stanice. Po značaju i kvalitetu usluga koje pružaju, izdvajaju se u Bugarskoj pristanište Ruse, na teritoriji Mađarske Budimpešta. U Slovačkoj ćemo svakako pomenuti Bratislavu, koja na 1.866 km pruža kompletnu uslugu bunkerisanja, dok bismo u Nemačkoj istakli Pasau i Regensburg. U Austriji postoji pet punktova: Linc, Ens, Kornojburg, i Beč. Što se tiče Republike Hrvatske, tamo se trenutno nalazi jedna bunker stanica Nautika Vukovar, koja je stacionirana u istoimenog gradu, i od 1999. godine nudi usluge snabdevanja gorivom i mazivima. U skladu sa strategijom razvoja, NIS je pre oko dve godine pokrenuo i novu delatnost – bunkerisanje brodova, odnosno snabdevanje domaćih i inostranih plovila evro dizelom vrhunskog kvaliteta. Na ovaj način, Naftna industrija Srbije zainteresovanim brodarskim kompanijama garantuje pouzdano snabdevanje gorivom na važnim plovnim putevima u zemlji. Budući da se potrebe domaćih brodarskih kompanija, ali i inostranih flota koj0 su u tranzitu godišnje procenjuju na približno 40.000 tona, Kompanija promoviše plan razvoja koja podrazumeva širenje postojeće mreže. Jer, uzimajući u obzir trenutne i projektovane potrebe domaće flote, kao i sve zastupljenijih međunarodnih linija, neophodnost proširenja postojećih kapaciteta predstavlja imperativ. Aktuelni kapaciteti podrazumevaju tri savremeno opremljene bunker stanice, pozicionirane na strateški izuzetno povoljnim lokacijama na Dunavu – u Novom Sadu, Velikom Gradištu, a od nedavno i u Prahovu.

nis_clanak_bunkerisanje

Mihajlo M. Đurović, direktor Sektora za bunkerisanje u kompaniji NIS kaže da su glavni konkurenti kompaniji bunker stanice u Beču i Rusu. Kapacitet bunker stanice u Novom Sadu iznosi 2.000 tona, a u Velikom Gradištu 1.280 tona.Najnovija u nizu, bunker stanica u Prahovu kapaciteta je 2.342 tone.Naime, značajan kapacitet bunker stanica obezbeđuje veliku stabilnost u snabdevanju, garantujući zavidan nivo zaliha i mogućnost pružanja usluge bez zastoja. A kako je sve izgledalo na početku? Mihajlo M. Đurović kaže da je svaki početak težak, pa tako i početak projekta snabdevanja plovila na teritoriji Republike Srbije, što je, kako kaže, i bilo očekivano. -Naime, Kompanija je svojevremeno snabdevala plovila pogonskim gorivom na nekoliko instalacija, ali je ta aktivnost nakon NATO bombardovanja 1999. godine ugašena, zbog značajnih razaranja koje su pretrpeli mnogi objekti. Nakon preuzimanja Kompanije od strane Gasprom njefta, logičan korak je bio i da se ponovo aktivira delatnost bunkerisanja. Takođe, moram da napomenem da je najveći problem na koji smo naišli bio nedostatak zakonske regulative koja bi uređivala ovu delatnost i znatno skratila vreme realizacije mnogih projekata. Decembra 2013. usledilo je donošenje akta Vlade Srbije koji u tehničkom smislu uređuje oblast snabdevanja plovila pogonskim gorivom. Na ovoj uredbi radili su i naši stručnjaci sa iskustvom u inostranstvu, te su korišćena iskustva naročito zemalja dunavskog sliva kao što su Nemačka i Austrija – kaže Đurović. Dve godine nakon zvaničnog puštanja u rad prve bunker stanice u Novom Sadu, postoji trend rasta u pogledu poseta i prodaje. – Ako uporedimo prva četiri meseca 2014. i isti period 2013. godine, evidentan je porast prodaje od 15 odsto – naglašava Mihajlo M. Đurović. – Takođe, kada je reč o trgovačkoj floti koja je ujedno i naš najveći segment kupaca, možemo reći da se očekuje porast u odnosu na 2013. godinu, kada je radi snabdevanja pogonskim gorivom pristalo ukupno 883 plovila. Do kraja kalendarske 2014. godine očekuje se više od 1.000 bunkerisanja. Što se tiče odnosa domaće i inostrane flote, očekivano dominira tranzitna inostrana flota i to u odnosu 70 prema 30- istakao je Nikola Bogićević, ekspert koordinator prodaje Sektora za bunkerisanje.

nis_bunkerisanje_u_brojkama

Za kupce u tranzitnoj floti koji se snabdevaju preko carinskog skladišta, goriva su jeftinija za iznos PDV-a i akciza, u skladu s važećim zakonskim propisima Republike Srbije. U ostalim državama podunavskog sliva pogonsko gorivo je opterećeno PDV-om, koje se doduše uz refakciju vraća kupcu, ali to predstavlja dugotrajan i često skup proces

Ekologija preventive

Sve bunker stanice poseduju dozvole nadležnih organa, pre svega rešenja MUP-a o ispunjavanju tehničkih uslova protivpožarne bezbednosti, kao i redovne inspekcije od strane nadležnih organa. – Konkretno, sve naše bunker stanice, kad je reč o zaštiti od izlivanja, poseduju adekvatne zaštitne barijere, specijalne apsorvente za skupljanje eventualno izlivenih derivata, a takođe i specijalne “Euro-spojnice” za sigurno i tzv. suvo pretakanje, bez ikakvog curenja. Takođe, tu je i dodatni sigurnosni sistem za automatsko zaustavljanje pretakanja radi sprečavanja eventualnog prelivanja iz brodskih rezervoara. Što se tiče zaštite od požara, bunker stanice poseduju kako mobilne tako i stacionarne protivpožarne sisteme sa sistemima ručnog i daljinskog automatskog upravljanja protivpožarnim topovima. Ovi sistemi su predmet redovnih inspekcijskih pregleda i provera funkcionalnosti – precizira Đurović. Nikola Bogićević iz Sektora za bunkerisanje NIS-a kaže da bunker stanice kompanije  opslužuje obučeno ljudstvo, to jest posada, koja svojim strogim procedurama predstavlja najveću i najefikasniju zaštitu od bilo kakve pretnje po životnu sredinu.

Planovi i perspektiva

U predstojećem periodu planiran je, kako kaže Đurović, početak rada bunker stanice u Smederevu, koja će isključivo biti namenjena domaćoj floti koja saobraća na teritoriji Republike Srbije. – Početak rada ove bunker stanice očekujemo već tokom nastupajuće letnje sezone. Što se tiče instalacije na Bezdanu, ona se trenutno nalazi u fazi rekonstrukcije, a radovi na njoj bi trebalo da budu završeni do kraja godine-zaključio je Đurović. Ljubinko Savić, nezavisni stručnjak za pitanja energetike iz Privredne komore Srbije kaže da bunker stanice ne treba da budu samo mesta gde će brod “natankovati gorivo”, već i gde se ljudi mogu odmoriti, a po potrebi i uraditi i manje servise.  – Kao jednu od razvojnih mogućnosti trebalo bi posmatrati i izgradnju stanica za snabdevanje plovnih objekata LNG-om (utečnjeni prirodni gas) u lukama koje će biti obuhvaćene TETN (Trans Europian Transport Network) sistemom. Izgradnja stanica za snabdevanje LNG-om se nalazi i u predlogu nove Direktive EU za uspostavljanje infrastrukture alternativnih goriva.Dunav je svakako i deo TETN sistema, gde su Beograd i Novi Sad označeni kao takozvani “čvorovi” za buduću mrežu intermodalnog transportnog sistema – pojašnjava Savić. -Prostor za unapređenje vidimo u zauzimanju pozicije na tržištu snabdevanja tzv. “bele flote”, popularnih rečnih kruzera koje možemo videti na Savskom pristaništu. U Beograd pristane oko 530 kruzera tokom sezone, koja traje približno sedam meseci.Mi smo već preduzeli određene aktivnosti za realizaciju ovog projekta – ističe Đurović. Takođe, Naftna idustrija Srbije u predstojećem periodu pokušaće da uvede u delokrug aktivnosti i snabdevanje sportsko-rekreativne flote pogonskim gorivom. Ako uzmemo za primer Beograd, koji je pozicioniran na dve reke i poseduje zaista veliki broj malih plovila vezanih za sve veći broj marina, i pri tome uzmete u obzir činjenicu da nigde ne postoji stanica za snabdevanje, onda je jasno da je preko potrebno urediti i ovu oblast na bezbedan i ekološki prihvatljiv način- zaključuje Bogičević iz NIS-ovog Sektora za bunkerisanje.

Ovaj članak je objavljen u 3. broju korporativnog časopisa Energize.

Tagovi:

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd