Evropski zakoni za srpski biznis

Za preduzeća u Srbiji veoma je važno da prate evropske standarde, kako bi mogla svoje poslovanje da prilagode tehničkim zahtevima EU, konstatovano je na okruglom stolu, koji je u Briselu organizovan na inicijativu NIS-a

Kakva je uloga srpskih privrednika u pregovorima Srbije sa Evropskom unijom? Na koji način i u kojoj meri se domaće kompanije mogu uključiti u taj proces? Kakve su koristi i hoće li na tom putu biti i teškoća? I kako se na sve to gleda iz Brisela?

Ovo su samo neka od pitanja na koje su odgovore potražili učesnici okruglog stola „Srbija i Evropska unija: izazovi i mogućnosti“, koji su nedavno u Briselu, na inicijativu i uz podršku NIS-a, organizovali ambasada Srbije u Belgiji i Sekretarijat Energetske povelje. Da su učesnici zaista sedeli za okruglim stolom, on bi morao da bude baš veliki. Samo panelista je bilo čak devet, a među njima i Aleksandar Antić, ministar energetike Srbije, Urban Rusnak, generalni sekretar sekretarijata Energetske povelje, predstavnici Evropske komisije (EK), Evropskog parlamenta (EP) i srpski privrednici.

NISserbiaevent_balkantrafic web friendly (54 of 258)

Ceo skup je protekao u znaku reči ministra Antića: „Srbija ne treba da proširi Evropu, već da je popuni. Srbija je jedan njen nedostajući deo“.

Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko založio se za što veće učešće privrede u pregovaračkom procesu, a publiku u Briselu je zaintrigirao izjavom da je Srbija najbolja investiciona destinacija u regionu

Za razliku od pregovora sa EU, koji će biti dugotrajan i administrativno spor proces, u biznisu se sve dešava brzo, a rezultat mora biti konkretan. I privrednici su, međutim, vrlo brzo uvideli da se svaka, na prvi pogled apstraktna evropska direktiva vrlo konkretno dotiče budućnosti proizvodnje i prodaje. To je potvrdio i Milan Petrović iz Srpske asocijacije menadžera, koji je na okruglom stolu rekao da je „za biznis zajednicu u Srbiji veoma važno da prati i poznaje EU standarde, kako bi mogli svoje poslovanje da prilagode tehničkim zahtevima EU“. On je primetio i da će „najveći problem za Srbiju biti usaglašavanje u oblasti zaštite životne sredine, zbog ogromnih troškova čija je struktura još uvek nepoznata, ali i u oblasti poljoprivrede, zbog vlasničke strukture i neadekvatne infrastrukture“.

Svi privrednici su istakli da je neophodno da se privredni ambijent učini predvidljivim tako što će postojati jasan plan transponovanja EU zakonodavstva.

NISserbiaevent_balkantrafic web friendly (61 of 258)

Identično mišljenje imao je i Mihael Karničnig iz Direktorata za susedsku politiku i proširenje EU, naglašavajući da su na putu ka članstvu važni predvidivost poslovanja, vladavina zakona i borba protiv sive ekonomije. Ivan Miletić iz Filip Morisa je ocenio da je to „izuzetno važno jer su učesnici privrednog života u Srbiji veoma osetljivi na rizike, s tim što su mala i srednja preduzeća osetljivija nego velika“. Generalni direktor NIS-a Kiril Kravčenko založio se za što veće učešće privrede u pregovaračkom procesu, a publiku u Briselu je zaintrigirao izjavom da je Srbija najbolja investiciona destinacija u regionu.

Najveći problem za Srbiju biće usaglašavanje propisa u oblasti zaštite životne sredine, zbog ogromnih troškova, a u poljoprivredi zbog vlasničke strukture i neadekvatne infrastrukture

Očito dugo nije bilo ovako velikog predstavljanja poslovne zajednice Srbije u Briselu. A da postoji žeđ za informacijama o srpskom biznisu dokaz je i to što je sala u Skver miting centru bila dupke puna i to poslednjeg radnog dana, u petak, u šest popodne. Bili su tu i Vensan Dežer, bivši šef Delegacije EK u Srbiji, Mirjam Feran, šefica odseka za Srbiju u EK, brojni ambasadori, predstavnici kompanija i poslovnih udruženja. Suprotno mišljenju da su srpska preduzeća suviše mala da bi ih iko slušao u gradu prepunom predstavnika multinacionalnih kompanija, Brisel je još jednom pokazao da je uvek željan da čuje profesionalne stavove. To je grad policy-makera, koji formiraju pravce kojima će se kretati EU u mnogim oblastima, a za NIS je posebno važna debata između evropskih prerađivača nafte, EK, EP i predstavnika država članica EU o nepovoljnom uticaju evropskih standarda o čistoj energiji na sektor prerade nafte. Tim pre što to dovodi do smanjenja rafinerijskih kapaciteta u EU, povećanja troškova prerade i obara konkurentnost kompanija iz EU. Osim toga, trenutna hit-tema u energetskom sektoru je koncept Energetske unije, sa ambicijom da strateški oblikuje pristup EU klimatskoj i energetskoj politici u narednom periodu.

Iako se o Energetskoj uniji često govori kao o narativu, koji ne donosi novu suštinu, već samo način da se sprovedu ranije definisani ciljevi EU, u pitanju je proces koji predstavlja i putokaz za našo region. Tim pre što je Srbija već u obavezi da poštuje veliki deo pravnih tekovina EU zbog članstva u Energetskoj zajednici. U tom kontekstu bi svaka kompanija prilikom predstavljanja u sedištu EU trebalo da ima na umu evropsku perspektivu. U Briselu, uostalom, nikoga posebno ne zanima vaš obim proizvodnje ili neki lokalni problem u poslovanju, već kako se standardi ili neka politika EU odražavaju na vaše poslovanje, kako i koliko doprinosite zaposlenosti i ekonomskom rastu.

Bez obzira što članstvo Srbije u EU nije na dnevnom redu ovog saziva EK, standardi i zakonodavstvo EU su dominantni, ne samo u smislu bilateralnih kontakata sa zemljama regiona, već i u okviru regionalnih multilateralnih sporazuma. S obzirom da posluje i u Bugarskoj, Mađarskoj i Rumuniji, NIS mora intenzivno da prati i regionalni razvoj, ali i dugoročne perspektive i evropske energetske tendencije, koje se u zakonodavstvu ili na regionalnom tržištu mogu odraziti tek za nekoliko godina.

U sedištu EU se odlučuje i o sudbinama čitavih industrija pa je jedno od nepisanih pravila – ako vas nema u Briselu, onda znači da ili ne postojite, ili nešto krijete. NIS je to shvatio i pre četiri godine otvorio predstavništvo, jer su tamo već bili svi njegovi regionalni konkurenti. Moralo je, međutim, da prođe određeno vreme da NIS shvati gde mu je mesto u sedištu evropske energetike. A pošto takvu strukturu i mehanizme sebi ne mogu da priušte svi, dužnost NIS-a je da sa drugim srpskim kompanijama podeli znanja i iskustva u ovoj oblasti, ali i da briselskoj administraciji predstavi srpsku privredu. Takođe, Kancelarija za saradnju sa evropskim institucijama redovno za zaposlene NIS-a organizuje predavanja na kojima ih upoznaje sa svim ovim procesima, kako bi u planiranju biznis-procesa mogli da donose dugoročno ispravne odluke. Osim toga, NIS je osmislio, u Srbiji jedinstven, mehanizam za analizu pregovaračkih poglavlja i procenu rizika i mogućnosti za strateški razvoj kompanije, koji je koristan ne samo kompaniji, već i državi, kojoj po potrebi obezbeđuje ekspertizu iz oblasti energetike i zaštite životne sredine.

A koliko su ovakve inicijative važne za srpsku privredu, ali i za samu zemlju nekoliko puta je tokom skupa ukazao i Bratislav Čeperković, regionalni direktor Medcomtech Group za Jugoistočnu Evropu.

Upravo te tri perspektive, srpska, regionalna i evropska inspirisale su NIS da već tri godine podržava briselski festival Balkan Trafik, na kojem je ovoga puta nastupao Goran Bregović. Veliki broj gostiju na koktelu upriličenom tim povodom samo je još jednom dokazao da su Srbi u Briselu – kod kuće.

Autor: Nadežda Kokotović (šef kabineta generalnog direktora i predstavnik NIS-a u Briselu)

Članak je objavljen u nedeljniku NIN dana 21.05.2015.

 

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd