Negovanje ulagača diže cenu kompanija

Jedan od najčešćih razloga koji se krije iza raznih izgovora za nepostojanje kvalitetnog odnosa sa investitorima jeste nespremnost na veću transparentnost i javnost u radu. Stručnjaci se slažu da je NIS lider na tržištu, pa samim tim ima i najrazvijenije odnose sa investitorima.

Cena akcija kompanija na berzi u proseku može biti veća od deset do 25 odsto u zavisnosti od kvaliteta odnosa kompanije sa investitorima, rezultat je svetskih istraživanja u oblasti tržišta kapitala. Iako je činjenica da su kompanije u Srbiji, i u regionu, okrenute bankarskom finansiranju pre nego tržištu kapitala, za svaku kompaniju je važno da ima izbor. Da bi se privukli investitori kompanije moraju da neguju dobre odnose sa njima. Upućeni se slažu da je za kompaniju koja želi kvalitetan odnos sa investitorima (IR) važno da ih upozna i sazna koje su njihove potrebe. Ovo je naročito važno u vreme krize, upozoravaju poznavaoci.

berza

Glad za informacijama

Očekivanja investitora konstantno rastu pa im kompanije moraju stalno obezbeđivati pravovremene informacije. Direktorka Beogradske berze Gordana Dostanić, kaže da kompanije na regulisanom tržištu poštuju minimum informisanja javnosti, kako je propisano zakonom.

NIS je trostruki dobitnik nagrade za najbolji odnos sa ulagačima Beogradske berze

Praksa poštovanja samo onoga što se mora, u skladu je sa nivoom razvijenosti IR-a u Srbiji jer tek poneka kompanija, poput NIS-a, ozbiljno shvata ulogu ovog sektora i investitorima pruža više. Srpsko tržište je plitko pa su na Prime marketu Beogradske berze listirane tek četiri kompanije (Aerodrom Nikola Tesla, Energoprojekt holding, NIS i Sojaprotein). Ove su kompanije “krem” srpskog tržišta kapitala koje moraju poštovati najstrože kriterijume objavljivanja izveštaja i odnosa sa investitorima. Na sledećem nivou, Standard marketu, nalaze se još četiri kompanije pa je jasno da se o IR-u praktično priča samo u osam kompanija u Srbiji. Krajem novembra ukupna tržišna kapitalizacija berze iznosila je oko 6,5 milijardi evra od čega je 1,2 milijarde tržišna kapitalizacija samo jedne – NIS-a.

Stručnjaci se slažu da je NIS kompanija koja “nosi” tržište pa samim tim ima i najrazvijenije odnose sa investitorima. Zbog toga i ne čudi da je Kompanija trostruki dobitnik nagrade za najbolji odnos sa ulagačima Beogradske berze (za 2011, 2012, 2013.).

Nevidljiva berza

Finansijski analitičar Nenad Gujaničić objašnjava da se među srpskim kompanijama Beogradska berza još nije profilisala kao mesto na kome kompanije i drugi emitenti mogu prikupiti kapital, što bi trebalo da bude osnovna funkcija svakog tržišta kapitala. Gujaničić upozorava da investitori imaju prilično nizak nivo poverenja prema kvalitetu ovdašnjih finansijskih izveštaja.

– Zato investitori dosta polažu na direktne sastanke “jedan na jedan” sa menadžmentom kako bi stekli barem kvalitativni utisak o smeru u kom se kompanija kreće – kaže on.

On dodaje da dobar IR može povećati cenu akcija kompanije i do 40 odsto s obzirom na to da se podiže poverenje investitora i njihova spremnost da brže donesu investicionu odluku.

Gujaničić ocenjuje da mali broj kompanija ima kvalitetnu službu za odnose sa investitorima, a kao redak primer uspešnog komuniciranja sa ulagačima navodi NIS.

Jelena Miljuš, direktorka Odeljenja za odnose sa investitorima NIS-a, kaže da IR ima sve značajniju ulogu u ukupnom poslovanju kompanije.

– Više nije dovoljno samo ostvariti dobre proizvodne, odnosno poslovne rezultate koji će automatski privući poželjan profil investitora. Usled sveopšte informacione prezasićenosti neophodno je na pravi način kreirati sliku o kompaniji – kaže Miljuš. Ona ističe da poslednjih godina odnose sa investitorima dobijaju sve značajniju ulogu u pozicioniranju kompanije u specifičnom segmentu javnosti – investicionoj javnosti.

Dobri odnosi sa investitorima mogu povećati cenu akcija kompanije i do 40 odsto s obzirom na to da se podiže poverenje investitora i njihova spremnost da brže donesu investicionu odluku

– Odnosi sa investitorima više nisu pitanje izbora već neophodnost, ovaj sektor ima za cilj da kompaniju koju predstavlja bolje razumeju kako finansijski, tako i institucionalni i pojedinačni investitori, ali i postojeći akcionari. To podrazumeva sistematsko, organizovano i kontinuirano pružanje informacija o kompaniji, ali i istovremeno prikupljanje i analiziranje informacija koje sa tržišta dolaze ka kompaniji – ističe Miljuš.

Iz te povratne veze se vidi kako izgleda proces donošenja investicionih odluka, pre svega šta su motivatori za donošenje ovih odluka i na osnovu čega se definišu pravilne strategije u nastupu pred investicionom javnošću.

Miljuš dodaje da NIS aktivno komunicira sa investitorima kroz redovne kvartalne prezentacije ostvarenih rezultata pri čemu se investitorima omogućava direktna komunikacija s menadžmentom.

Po zahtevu investitora mogući su i susreti “jedan na jedan”, a kvalitetan IR ove kompanije podrazumeva i učešće na investitorskim konferencijama ali i organizovanje istih poput NIS-ovog Dana investitora kada se direktno razgovara sa predstavnicima investicionih i penzionih fondova i banaka, najčešćih investitora u akcije NIS-a.

Tomislav Bajić, šef analitike „Inter Capital Securities“ Hrvatska kaže da je regionalno tržište kapitala u fazi razvoja.

– No i takvo nudi priliku za sve one kompanije koje imaju kvalitetnu investicijsku priču. Najčešći problem za investitore je nedostatak transparentnosti i likvidnosti. Problem transparentnosti se može rešiti, dok na likvidnost utiču faktori na koje kompanija ne može uticati pa je zato potrebno držati se najviših standarda korporativnog upravljanja – objašnjava Bajić.

Izbegavanje rizika

Uprkos tome što je jedan deo kompanija na Zagrebačkoj berzi usvojio zapadnoevropske standarde komunikacije s investitorima, većina kompanija je ipak zatvorena i ima negativan stav naspram investitora.

Međutim u odnosu na pre deset godina količina informacija koje kompanije objavljuju značajno povećala. Bajić kao predstavnik finansijske institucije, koja je aktivan investitor u regionu, poručuje da je bez obzira na sve korelacije kvaliteta IR-a i kretanja cene kompanije, uvek pozitivna.

– Ukoliko kompanija na kvalitetan način komunicira s investitorima i analitičarima, pa ako i bude nekih iznenađenja, uticaj na cenu deonice je puno manji nego u obrnutom slučaju – objašnjava ovaj finansijski stručnjak.

Bajić kaže da su dosadašnja iskustva sa svetlim primerom srpskog IR-a – NIS-om bila pozitivna, te ovu kompaniju naziva “istinskim blu čipom” na srpskom tržištu, ali i kao jednu od vodećih na regionalnom tržištu.

U Mađarskoj je situacija neznatno bolja prema rečima Tamasa Pletsera, analitičara „Erste brokera“ u ovoj zemlji koji kaže da su na mađarskom tržištu kapitala prisutni i investitori iz Australije i SAD što govori o tome da je tržište kapitala otvoreno, samo treba zaintrigirati investitore.

– Investitor mora znati vlasničku strukturu, prava koja ulaganjem dobija, sve pravne postupke i rizike koje ulaganje nosi – kaže Pletser.

Pritom, naglašava, nije sporna rizičnost investicije već eventualne informacije koje se sakrivaju od investitora, a koje mogu nositi prikriveni rizik. Zato upozorava da se poverenje teško stiče ali lako gubi.

Kriza jača od zakona

Zakon o tržištu kapitala koji je počeo da se primenjuje u novembru 2011. trebalo je da utiče na pokretanje većeg broja transakcija na finansijskom tržištu Srbije. Međutim, pogledom na statistiku berze koja kaže da je sa prometom u prvih 11 meseci 2014. godine, od tek oko 153 miliona evra, ovo najslabiji ubeležen rezultat u poslednjih 15 godina, izgleda da je zakon zakasneo jer je tržište kapitala skrajnuto na margine finansijskog tržišta.

Iako je ideja tvoraca ovog Zakona bila veća sigurnost i zaštita investitora kroz obavezu osnivanja Fonda za zaštitu investitora, te pravedno, efikasno i transparentno tržište kapitala, kriza je bila jača od ovih pokušaja. Zakon nije uspeo da ublaži sistemske rizike na tržištu kapitala jer jednostavno premali broj kompanija uopšte učestvuje na berzi.

Izmenjeni, moderniji Zakon veliku pažnju posvećuje i sastavljanju, odobrenju, kao i objavljivanju prospekata za upućivanje javne ponude hartija od vrednosti ili za njihovo uključivanje na određeno tržište, ali IPO na srpskom tržištu kapitala još nije zaživeo. Zakon o tržištu kapitala daje veća ovlašćenja Komisiji za hartije od vrednosti i ubuduće će se manipulacija kao i prikrivanje i preporučivanje insajderskih informacija tretirati kao krivična dela što, se trenutno može smatrati dobrom platformom za čekanje trenutka kada tržište oživi.

Tekst: Ivana Ristić

Podeli

Kontakt

Pres služba

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Milentija Popovića 1

11000 Beograd