27.11.2018

Европски квалитет из срца Сибира

Аутор: Марија Лазаревић
  • Views 256

Југозапад Сибира. Октобарско сунчано јутро. Плус 4 сата временске разлике у односу на Санкт-Петербург где је група српских новинара боравила током претходна два дана…

Са нешто више од милион становника, сибирски град Омск, на обалама река Иртиш и Ом, чува успомене на претке, људе и догађаје који су испунили његову многовековну историју. Последње станиште белогвардејаца, место заточеништва великог Достојевског, град у коме је својевремено уточиште пронашао и Јосип Броз Тито… Омск је, међутим, данас, својеврстан центар енергетске безбедности Русије и увелико гледа у будућност, захваљујући раду једне од најсавременијих рафинерија у Европи – Омске рафинерије нафте компаније Гаспром њефт.

Група новинара водећих српских медија који су тог дана дошли у обилазак Рафинерије нафте у Осмку остају на први поглед затечени. „Колика је површина Рафинерије“? – најчешће је питање које се могло чути приликом уласка у аутобус којим ћемо обићи постројења. „Полако, све ћете сазнати…“, стрпљиво су одговрили домаћини. Пре свега – упознавање са правилима индустријске безбедности који су општеприхваћени у Гаспром њефту.

Обавезна ХСЕ инструктажа. Кацига, заштитне наочари, заштитна одела, специјална обућа …. „Безбедност на првом месту“ – незаменљив постулат Гаспром нејфт-а у области индустријске и еколошке безбедности осећа се на сваком кораку.

“Добар дан и добро дошли”, са осмехом на лицу и на течном српском језику поздравио је све присутне Олег Бељавски, директор Омске рафинерије нафте, који је дочекао групу новинара у Оперативном центру комплекса. Бељавском је припао не баш тако лак задатак да укратко представи рад и значај једне од најсавременијих рафинерија која је уједно и лидер по обиму прераде нафте у Русију. А и како у кратким цртама да се опише комплекс, који производи сваки осми литар бензина, сваки седми литар млазног керозина и сваки дванаести литар дизел-горива у Русији? Све врсте горива одговарају високој еколошкој класи Евро-5. Другим речима – стуб енергетске безбедности Русије по питању горива који се простире на 1500 хектара површине земљишта и запошљава 3000 људи.

Бељавски истиче да Омској рафинерији лидерску позицију омогућава комплексна модернизација коју од 2008.године спроводи компанија Гаспром њефт. У предузећу се граде савремени индустријски комплекси уз примену најбољих руских и иностраних метода. По завршетку програма модернизације 2020.године дубина прераде нафте у Омској рафинији ће бити повећана на 97% што ће је увести у ред светских лидера по ефикасности нафтне прераде.

Заинтересованост присутних не јењава. Гости постављају питања која се односе еколошку безбедност, квалитет горива, сигурност снабдевања. Упознати са цињеницом да је Олег Бељавски три године свог радног века провео на челу Прераде у НИС-у, замолили су да прокоментарише процес модернизације у нашој рафинерији. Свако помињање Рафинерије нафте у Панчеву изазива код домаћина осмех иза којег се крије понос на постигнуте резултате: „То је компактна, али технолошки веома напредна Рафинерија“, наводи Бељавски и додаје: „Постројења која раде у оквиру Панчевачке рафинерије одговарају свим савременим стандардима. Чињеница је да је пуштање у рад пре неколико година комплекса МХЦ/ДХТ избацио српску рафинерију у орбиту најсавременијих европских рафинерија, док се даља модернизација Рафинерије у оквиру пројекта „Дубока прерада“ одвија по најстрожијим европским параметрима“.

Обилазак комплекса заокружила је посета Омској фабрици уља и мазива. Реч је о једном од најсавременијих предузећа у Русији чији асортиман обухвата широк спектар аутомобилских, индустријских и бродских уља, као и мазива и техничких течност, са производним капацитетом од чак 300 хиљада тона годишње.

Целодневни обилазак једног од најзначајнијих прерађивачких комплекса Гасрпом њефта полако се приближава крају. Причу о о историјским и културним лепотама Омска, његовом географском пореклу допуњава још једно поглавље – оно које је фокусирано на будућност и које одређује смернице за даљи напредак. Неизбежан је закључак да је управо Омска рафинерија нафте Гаспром њефт-а она окосница која обезбеђује дугорочни развој града Омска и региона који га окружује.

У сусрет Четвртој индустријској револуцији

Неколико хиљада километара од Омска, у Санкт-Петербургу, под окриљем компаније Гаспром њефт, развија се Центар који је задужен за повећање ефикасности бизниса за рачун коришћења савремених технологија. У основи свеоубхватног процеса лежи вештачка интелигенција, Процењује се да је за свега годину дана колико Центар за урпављање ефикасношћу логистике, прераде и промета послује у оквиру компаније Гаспром њефт постигнут оптимизацини ефекат за компанију у износу од чак неколико милијарди рубаља. Реч је суштински о јединственој дигиталној платформи која у реалном времену кроз анализу података, методе предиктивне аналитике и рада са биг дата, обрађује информацију, нуди оптималне режиме рада опреме, обавештава о евентуалним одступањима и препоручује рокове ремонта. Једном речју – унапређује ефикасност на свим стадијумима процеса, од пријема нафте у рафинеријама до продаје нафтних деривата крајњем потрошачу.

На дигитализацији и примени савремених технологија заснива се и рад Научно-Технолошког центра (НТЦ) компаније Гаспром њефт. Овај јединствевни руски центар запошљава око 1000 људи и обједињује научна истраживања, израду технлогија производње нафте, као и даљинско управљање високотехнолошким производним процесима. Рад Центра за управљање бушењем „Геонавигатор“, који послује у оквиру НТЦ-а, омогућава да компанија даљјински управља бушењем свих сложених високотехнолошких бушотина у Русији и инсотранству. Како објашњава Марс Хасанов, генерални директор НТЦ-а Гаспром њефт, главни циљ је ефикасност која у савременој конкуренцији није могућа без најновијих технологија: „Како би ефикасност нашег посла, укључујући ту и економску ефикасност, била повећана не за неких десет или петнаест одсто већ два или три пута, потребне су најновије технологије, нови приступи, укључујучи и дигиталне техологије. Овде није реч само о новој опреми и новим материјалима, већ и о новима начинима организације посла, новим алатима, новима приступима изради концепта, другим речима – свеобухватном системском инжењерингу“, наводи Хасанов уз констатацију да је улога српских нафташа у развоју технолошких потенцијала нафтне индустрије драгоцена и да се она дугорочна развија кроз сарадњу два НТЦ-а – Гаспром њефт-а и НИС-а.

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter