11.02.2017

Глобално искуство које треба доживети

Николас Вирс, уметнички директор фестивала „Балкан трафик“
  • Views 356

Николас Вирс је главни продуцент агенције „Euronews“. Осим тога, оснивач је и уметнички директор фестивала „Балкан трафик“ који НИС последње четири године подржава. Живи и ради у Бриселу. Осим о фестивалу, са њим разговарамо и о споју уметности и бизниса, утисцима које носи из Србије, као и о пројектима које има у плану.

Оснивач сте и уметнички директор фестивала „Балкан трафик“ који је 2016. године обележио свој 10. јубилеј. На шта сте посебно поносни када је реч о овом пројекту?

„Балкан трафик“ је успео да постане јединствени фестивал захваљујући својој разноликости и уметничком квалитету, али и својој сценографији и порукама које шаље. Током година, достигли смо изврсни реноме у европском уметничком свету.

Једини смо у читавој Европи који на овакав начин представљају културу земаља југоисточне Европе. Ми подржавамо интеракцију између заједница, размену искустава и све то кроз уметност.

Током фестивала, све је „Брисел“, не само као главни град Белгије, већ и као град са највише мултикултуралног карактера у Европи. На тај начин наша порука отворености према другима, која превазилази филтер медија и поставља људски карактер у центар комуникације, емитује се више од 10 година у читавој Европи. „Култура осветљава сложеност ствари, медији их упрошћавају“, рекао је Милан Кундера.

Чиме сте били инспирисани пре 10 година када сте започињали пројекат „Балкан трафик“ и откуда интересовање за уметност баш тог дела Европе?

Укратко, „Балкан трафик“ је настао из мојих сусрета са студентима из земаља југоисточне Европе. Томе има више од 13 година. Они су о Европи , као простору мира, слободе кретања, приступа међународном универзитетском образовању захваљујући еквивалентности диплома, знали више од мене. Они су заиста живели у ономе што ја зовем „затвор под ведрим небом“, и оно што сам горе навео њима није припадало. Мој начин да се борим против те неправде био је да, по повратку у Белгију, створим простор за сусрет где би млади „одатле“ и млади „одавде“ имали прилику да размене мишљења, размишљају заједно, развијају заједничку будућност.

Шта је боље од уметности која служи да окупља? Музика Балкана је синоним за животну радост, за филмски универзум на Кустуричин начин, за стварање грандиозне музике Бреговића, за моћни „brass band“, али и за емоцију, преко севдаха или пак ребетике. Начин окупљања публике био је ту, веома просто: Култура са великим К.

Шта мислите да је највеће достигнуће фестивала „Балкан трафик“ и по чему бисте волели да га људи разликују од осталих европских уметничких фестивала?

Наш начин организовања програма је јединствен, уметнички програм није базиран на групама које су на турнеји. Ради се о селекцији начињеној кроз слушање познавалаца у региону, овде и тамо. Заједничка тачка за све те уметнике је њихов капацитет да се допадну мултикултуралној публици. Свако од њих чува своју јаку културну специфичност, али такву да је доступна широкој публици.

Ми позивамо најбоље уметнике Балкана, живе легенде, уметнике који културу преносе у савременим аранжманима, дајући им један нови живот. Пролазимо кроз стилове, од традиционалног до рока, преко џеза и блуза. Изван програма, производимо спектакле који уједињују српске и белгијске уметнике, на пример.

На крају, свака група има своју причу, своју поруку. То је један од квалитета фестивала. То је један од аспеката који чини његову репутацију.Кроз овакво стварање поставке, наша публика је разнолика у погледу старости, пола, друштвено-културног окружења. Те публике се мењају и размењују. У просеку, на „Балкан трафик“ сваке године долази 6000 учесника, али то је само видљиви део леденог брега јер се информације о фестивалу шире целом Европом.

Како публика у Бриселу реагује на музику, односно културу балканских земаља?

Бриселска публика је доста специфична и ту лежи право богатство јер је Брисел престоница са највише мултикултуралног карактера у Европи. На фестивалу можете чути људе који причају италијански, енглески, француски, српски, хрватски, бугарски, румунски…

Читава Европа је ту заступљена. Музика Балкана привлачи младе у потрази за великим фестивалским вечерима, од трубачког оркестра који је освојио главну награду на фестивалу у Гучи, до чак вечери електричне музике. Публика која је можда старија, заинтересована је за виртуозе на кларинету са југа Албаније, породице су, на пример, за плесне групе или националне музике и интерактивне концерте, групе пријатеља долазе да певају у нашој „ Севдах Кавани“ или у кафеу „Ребетико“. Традиција, модернизам, различитост култура земаља југоисточне Европе представљених на фестивалу, чине да се у њега заљубе сви они који прођу кроз врата Центра „Бозар“.

„Балкан Трафик“ је истински глобално искуство које треба доживети. Немогуће је описати га у неколико реченица. Видео записи, фотографије и репортаже са Фестивала дају мало бољу слику.

У којој мери мислите да је подршка НИС-а допринела популаризацији српске и балканске културе у ЕУ?

Како сам већ објаснио, „Балкан Трафик“ је фестивал који је базиран на интеркултуралној размени. Ми немамо комерцијални дух, што нам даје велику слободу у избору уметничког програма, али са друге стране, много инвестирамо у пројекте који су врло ретко у плусу. Додајте томе мало новца за културу, датог од стране институционалних субвенција, и разумећете зашто је допринос НИС-а битан. НИС нам омогућава да наставимо да будемо независни у нашим изборима, да не продајемо душу некој музичкој индустрији која је давно заборавила на различитост.

Осим тога, имати поверење интернационалне компаније каква је НИС, пред појединим политичким институцијама и личностима даје Фестивалу јединствену ауру. НИС је признат у Србији, између осталог, и та подршка, видљива у медијима преко којих комуницирамо, нама отвара многа врата.

Преко НИС-а сам, такође, имао прилику да се упознам и разговарам са вишеструко награђиваним режисером, Емиром Кустурицом. Захваљујући том сусрету на фестивалу „Бољшој“, имао сам прилику да му представим свој пројекат руског мултиуметничког фестивала који ће бити организован у Бриселу у децембру 2017. године. Он је прихватио да буде „кум“ том фестивалу, као личност која симболично чини везу између Русије и Европе.

Тај сусрет, та прилика настала је захваљујући НИС-у и истрајности његових тимова на лицу места.

Традиција, модернизам и различитост култура земаља југоисточне Европе представљених на фестивалу, чине да се у њега заљубе сви они који прођу кроз врата Центра „Бозар“ у Бриселу

Николас Вирс, уметнички директор фестивала „Балкан трафик“

Неколико пута сте боравили у Србији. Шта је, по вашем мишљењу, оно што Србију издваја од осталих земаља на Балкану и чега ћете се увек радо сећати са својих путовања по Србији?

Добро познајем различите регионе Србије које ценим због њеног туризма. Али Београд, у односу на остале престонице, заправо је хиперактиван, у сталном покрету, са мноштвом места које треба видети, мноштвом културних актера које треба срести. Млади Београђани су креативни и они ме инспиришу…

Главни сте продуцент информативне агенције „Еуронеwс“. Како мирите практичне и креативне афинитете своје личности и чему сте више наклоњени?

„Балкан трафик“ је документарац који сваке године расте за једну секвенцу. Моје искуство режисера проналази се на свим нивоима фестивала. Страствено радим на социјалном пројекту који је у току. Не рачунам своје радне сате и посао траје 12 месеци годишње. Ја умешам читаву своју породицу и окружење у фестивал и његове пропратне садржаје. На пример, моје две ћерке, Мина (4 године) и Антонија (2 године), „тестирале“ су цртани филм Путовање на Балкан, који сам написао 2016. године. Моја супруга Магдалена ме саветује и врло пажљиво прихвата ту трајну страст. Мој отац ради рачуноводство…

Створити фестивал као што је „Балкан трафик“ – мултикултурални, мултиуметнички, који уједињује заједнице – јесте организовање сусрета и умрежавања, тражење новца, писање, стварање и инвентивност, повезивање са регионом.

Ја никада преко фестивала нисам зарадио новац, зарађени новац је углавном преусмерен у зараде тимова и нова средства комуникације. Мој добитак је задовољство да видим срећну публику, медијски, политички, социјални feedback који је јако позитиван, као и да ме српски уметници прихватају. „Балкан трафик“ је срећа у људској димензији, која чини да моје емоције живе бесплатно.

Шта је боље од уметности која служи да окупља? Музика Балкана је синоним за животну радост, за филмски универзум на Кустуричин начин, за стварање грандиозне музике Бреговића, за моћни „брасс банд“, али и за емоцију, преко севдаха или пак ребетике. Начин окупљања публике био је ту, веома просто: Култура са великим К.

Који би био ваш савет некоме ко има сан да оснује уметнички фестивал?

Неколико кључних речи за фестивал типа „Балкан трафик“: истрајност, оригинални концепт, „економски“ реализам, умрежавање.

Сигурни смо да ће наше читаоце интересовати и да ли припремате неки нови пројекат. На чему тренутно радите?

Наравно, 11. по реду „Балкан трафик“ ће се одржати, као и обично, у салама Центра „Бозар“ у Бриселу од 20. до 23. априла 2017. године. Горан Бреговић и његово величанствено остварење „3 писма из Сарајева“, које ће окупити, између осталих, оркестар Белгијске филхармоније и Оркестар за свадбе и сахране, биће један од наших почасних гостију. Али, осим ове авантуре, још три велика догађаја се припремају за 2017.годину.

Најпре, „Балкан трафик“ ће се одржати и у Паризу. Истог викенда као и у Бриселу, у величанственој сали „Palace“ ,организоваћу један „copy-paste“ онога што чини успех „Балкан трафика“ у Бриселу. Захваљујући проширењу фестивала на Париз, у медијској мрежи коју ћемо тамо начинити, регион Балкана биће додатно почаствован и промовисан.

Затим, две недеље пре „Балкан трафика“ у Бриселу, организоваћу серију од 45 „show case“ група из Србије, Бугарске и Албаније на 45 различитих културних локација у региону престонице Белгије. То је врхунски начин за пробијање невидљиве границе између сцене и публике за промовисање мултикултуралности, за размену искустава.

Најзад, и то морам да кажем, срећан сам што радим на потпуно новом пројекту. Страствено се бавим организацијом још једног фестивала, истог типа као„Балкан трафик“ али базираног на култури руског говорног подручја. Руски културни свет је мајсторски, истински лавиринт у којем имам лудо задовољство да се изгубим. По повратку из Москве и Санкт Петербурга, био сам потпуно одушевљен, између осталог, том енергијом у модерном стварању. Преко тог фестивала, као и кроз „Балкан трафик“, имам прилику да промовишем сусрет различитих заједница и позитивне ствари које из тога произлазе.

Чланак је објављен у магазину Energize бр. 10

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter