27.08.2019

Пракса у НИС-у – од процеса селекције до радног дана

Александра Савић
  • Views 445

Самим тим што си отворио/ла овај текст значи да размишљаш о томе да се пријавиш за тромесечну праксу у НИС-у и да је овај текст баш за тебе! Пре само неколико месеци и ја сам била на твом месту – у њузлетеру Инфостуда сасвим случајно сам видела конкурс за летњу праксу у једној од највећих компанија у Србији и помислила да је то баш добра прилика, али ме је мучило неколико ствари, које вероватно и тебе сада муче: како уз све друге обавезе да уклопим и 8 сати рада; да ли ћу бити задужена за „доношење бурека и јогурта“ и да ли ће ми бити досадно да по цео дан седим у канцеларији? То што ме ниједно од ових питања није поколебало довело је до једне од најбољих одлука у мојој досадашњој професионалној каријери, а сада ћу ти од самог почетка испричати и зашто.

Процес селекције

Први корак пријаве био је баш једноставан – попуњавање формулара у којем су се тражиле основне информације о мени и пар питања за размишљање попут оног коју вештину коју сам стекла у последњих годину дана бих посебно издвојила или зашто сам уписала баш факултет који студирам. Неколико недеља касније добила сам мејл да сам прошла у други круг, разговор са особом из ХР-а, и да ћу ускоро бити контактирана ради договора око времена. Уследио је позив од девојке из ХР-а са којом сам имала један од најпријатнијих разговора до сада – она ми је испричала све детаље у вези са праксом (неке од њих ћу ти навести испод), а онда сам ја причала о себи, свом искуству, интересовањима и областима у којима се највише проналазим  (савет: обавезно пре интервјуа прочитај пар информација о компанији и пробај да их уклопиш у своје представљање – мене је посебно занимало како компанија која запошљава 11.000 људи комуницира са свима, што се на крају испоставило као кључно при одабиру департмана у којем ћу обављати праксу). ХР ми је тада такође, с обзиром на то да су ме највише занимали ПР и маркетинг, укратко представио рад оба департмана, па смо тако заједно дошли до закључка да би Департман за интерне комуникације био право место за мене. Наредни круг био је разговор са менторима из тог Департмана и тада сам добила детаљне информације шта бих све радила за време праксе, а посебно ми се свидело што су искрено говорили о томе колико им мишљење практиканата значи и да су предлози о променама и новинама добродошли. Сада могу и да потврдим да то није била само прича. Уследило је неколико једноставних формалности и то је било то  – била сам једна од 40 одабраних студената из Београда, Новог Сада, Панчева и Зрењанина који ће лето провести радећи у НИС-у.

Оно што бих истакла као најважније је чињеница да ме и моја менторка и сви остали чланови тима од почетка третирају као једнаку – укључују ме у пројекте на којима раде, дају ми комплексне задатке без константног проверавања, пружају могућност да износим своје мишљење и да дајем предлоге који су разматрани пођеднако као и предлози дугогодишњих чланова тима.

Александра Савић

Предности у односу на друге праксе

Оно што је било пресудно при одлуци да се пријавим за праксу у НИС-у била је флексибилност – предвиђено је да у три месеца на пракси проведеш 320 сати што је практично 40 радних дана од по 8 сати и ти добијаш могућност да, у договору са ментором, одрадиш целу праксу за два месеца или да узимаш слободне дане када ти је потребно или да не радиш по 8 сати већ мање – све у склопу званичне квоте, а како теби највише одговара. Ја сам се са својом менторком договорила да на пракси будем 3 месеца, али да по потреби узимам слободне дане због испланираних путовања и других обавеза. Друга предност за мене су били тренинзи у склопу Kорпоративног универзитета, едукативног програма који НИС обезбеђује својим запосленима. То је била јединствена прилика да се упознам и повежем са другим практикантима (са некима се сада и приватно дружим), као и да од врхунских стручњака обрадим и теоријски и практично важне soft skills теме. Последња, али важна предност, је то што о оброцима не мораш да размишљаш – НИС-ови пословни центри имају своје ресторане са одличном храном, а пракса покрива те трошкове, као и трошкове превоза. 

Kако изгледа један радни дан на пракси?

У разговору са другим практикантима закључила сам да свачији радни дан изгледа другачије – све зависи од навика чланова тима и ви можете да им се придружите у њима или да креирате своје. Мени се свидео распоред мог тима и уклапао се у мој, па тако сви заједно идемо на доручак и ручак, а у међувремену свако обавља своје задатке који су разноврсни и укључују многобројне пројекте, сталне састанке и мнооого мејлова. Оно што бих истакла као најважније је чињеница да ме и моја менторка и сви остали чланови тима од почетка третирају као једнаку – укључују ме у пројекте на којима раде, дају ми комплексне задатке без константног проверавања, пружају могућност да износим своје мишљење и да дајем предлоге који су разматрани пођеднако као и предлози дугогодишњих чланова тима. Повремено се ради и на терену, па сам тако већ другог радног дана имала прилику да одем у Нови Сад, али и да обиђем рафинерију у Панчеву, као и бензинску станицу код Велике Плане. Посао у мом Департману је заиста шаренолик и укључује рад на организацији интерних догађаја, истраживања корпоративне културе, асистирање у снимању видео материјала за запослене, писање текстова за интерни Портал и интерни часопис, креирање њузлетера, припрему за GDPR и још много, много тога. Сасвим случајно сам научила и да радим у једном аудио програму. Оно што са сигурношћу свако јутро знам је да ми неће бити досадно и монотоно.

Ово је укратко била моја прича о искуству на пракси у НИС-у и искрено се надам те је мотивисала да се пријавиш за изазов који ће ти донети јединствено искуство, али и познанства са сјајним људима!

Срећно!

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter