04.09.2018

Природа или пластика? Ви одлучујете!

Никола Јагодић
  • Views 754

Године 1950. производња пластике је износила 1,5 тона годишње, шест деценија касније производи се 407 тона на годишњем нивоу. Већина производене пластике се одбаци што директно угрожава не само животну средину него и здравље људи.

Да ли сте знали од чега су се некада правиле дирке за клавир, фигурице за шах, дршке за кишобране, кугле за билијар, чешљеви и бижутерија? Од веома ретког материјала – слоноваче. Међутим, када је слоновска популација постала угрожена, а слоновача скупа и ретка, фабрика билијарских кугли из Њујорка, Фелан & Коландер, понудила је 10.000 долара ономе ко смисли алтернативу за израду тих производа. Истраживач Џон Весли Хајат пронашао је решење. Његов материјал, целлулоид, био је направљен од целулозе, полимера који се налази у свим биљкама. Убрзо након тога оформио је своју фирму „Albany Billiard Ball Company“ и наставио са развијањем патента. Не само да је ово решење спасило живот слоновима, него је допринело да билијар не буде више само забава за аристократе, већ да се пресели у барове и буде приступачан и радничкој класи.

У наредним годинама, производи од пластике нашли су свој пут у готово свим областима. Једну од позитивних страна можемо пронаћи у медицини, где се пластика користи за производњу вештачких срчаних зализака, разних имплантаната и справа, контролисано испуштање течности у инфузији и тако даље. Међутим, због ниске ценовне вредности, разне индустрије су производиле ствари које не намеравамо да задржимо. Сматра се да је свака пета ствар коју купимо у току дана, направљена од пластике. Пластичне флаше, сламчице, кутије за храну, бочице за храну попут мајонеза и кечапа, кесе у супермаркетима али и мање кесице попут вегете и сличних производа су највећи непријатељ природе.

Прва права производња кренула је тек око 1950. године. Шест деценија касније производи се 407 тона пластике годишње. Велики део искористи се само за једну употребу. Из године у годину производња расте. Сматра се да је половина све пластике икада направљена – произведена у последњих 15 година. Прошле године је Кока Кола – један од највећих произвођача пластичних боца у свету – први пут обелоданила колико их је тачно произведено: 128 милијарди годишње.

Од куће до океана

Не зна се тачан податак колико отпада заврши у океанима јер већина није ни бачена са бродова већ другим путевима, углавном преко река или помоћу ветра, доспе до океана.

Сваке године је све већа количина пластике која се отисне у океане. Број планктона, значајних за производњи кисеоника, опада, смањује се рибљи фонд, повећава се температура океана, а све топлији океани убрзавају топљење Антарктика. Научници су недавно истражили огромно брдо пластике које плута Пацификом, познатије као „Велика пацифичка хрпа смећа“, састављено од појединачних комада пластике. Сматра се да је површина овог отпада заузима скоро 14 територија Србије. Они сматрају да све веће загађење неће оставити последице само на животиње већ и на комплетан екосистем.

Постани бесплатно грађанин државе – Острво смећа

Пројекат „Острво смећа“ дело је неколико бораца против загађења природе, односно океана. Пројекат говори о огромној количина отпада који плута Пацификом. Група је поднела Уједињеним нацијама предлог за признање ове огромне количине смећа као независне државе. На овај начин желели су да укажу јавности на ову надолазећу опасност како за све животиње у океану тако и за комплетну животну средину. У сваком тренутку на интернету можете потписати петицију и на тај начин постати грађанин ове „државе“. Довољно је само да на интернету потражите појам “The Trash Isles”.

Сламка – убица

Један од највећих „пластичних“ загађивача јесте сламчица. У току свог животног века оне су корисне тек неколико минута, док не попијете своје пиће, да би, након што заврше на депонијама, природу загађивале до двеста година колико им треба да се разложе. Сијетл је први велики амерички град који је забранио пластичне сламчице и прибор за једнократу употребу у ресторанима. Пет хиљада ресторана у граду од сада ће морати да користи опрему која може поново да се употреби или може да иде у компост. Други амерички градови као што су Њујорк и Сан Франциско разматрају увођење те забране. Мањи градови у Калифорнији, укључујући Малибу и Сан Луис Обиспо, ограничили су употребу пл астичних сламчица. У Великој Британији премијерка Тереза Меј је најавила у априлу план да се забрани продаја пластичних сламчица, кашичица за мешање и штапића за уши.

Пластика као главно јело

Поред загађања комплетне животне околине, одбачена пластика је узрок још једног проблема. Научници су се питали како то да не налазе већу количину пластике с обзиром на то да је производња нарасла од 1,5 милион тона 1950. године до 407 милиона 2015. године. Одговор су пронашли у појму – микропластика. Толико је ситна да се једва види голим око, а настаје када таласи и сунце разбијају огромне остатке пластике. Међутим, нису таласи и сунце једини који стварају ову микропластику. У лабораторијама су посматрали сићушне љускаре налик шкампима како прождиру пластичне кесе и установили да једну кесу могу да разложе на 1,75 милиона микроскопских делића. Након ових истраживања установљено је да се микропластика налази свуда у мору.

Тако разбијени делићи пластике, планктонима, шкољкашима, рибама па чак и китовима, личе на храну. Озбиљан проблем би био уколико би ти ситни делићи доспели у ткиво животиња. Истраживачи већ дуго, кроз микроскоп, посматрају сићушна пластична влакна, комадиће или зрнца која су доспела у организам морских и слатководних врста. Научници су пронашли микропластику у 114 водених врста, од којих више од половине завршава на нашем тањиру. Сада покушавају да утврде како то утиче на људско здравље.

Међутим, јако је тешко доказати да ли пластика шкоди зато што конзумирамо морску храну или зато што смо јој изложени са свих страна – преко ваздуха, воде, хране, одеће. Она постоји у разним облицима и садржи широку лепезу адитива – пигмената, улстраљубичастих стабилизатора, водоотпорних материја, ватросталних материја, учвршћивача као што је бисфенол А (БПА) и омекшивача званих фталати – који могу да исцуре у животну средину. Неке од ових хемикалија сматрају се ендокриним дисрупторима. То су хемикалије које ремете нормалне хормонске функције а могу допринети повећању телесне тежине. Ватросталне материје (тзв. ретарданти) могу да утичу на развој мозга код фетуса и деце. Друга једињења која се каче за пластику могу да изазову рак или дефектан пород.

Проучавање утицаја миркопластике на људско здравље није лако јер не можете натерати људе да једу пластику. Осим тога, пластика и њени адитиви различито се понашају у зависности од физичких и хемијских околности а и њихове карактеристике могу да се промене након што их разна створења у ланцу исхране поједу а онда и избаце из себе. Ми не знамо практично ништа о томе како припремање и кување хране утиче на токсичност пластике у воденим организмима.

С једне стране, добра вест је да највећи део микропластике не прелази у мишићно ткиво рибе коју ми једемо, док са друге стране, сматра се да она ипак остаје у стомаку. Међутим, научници су и даље забринути због утицаја морске пластике на људско здравље јер, као што смо рекли, ње има свуда и на крају се разграђује и уситињава у нанопластику, ситнију од стомилијардитог дела метра – другим речима: невидљива за наше око. Опасно је то што та сићушна пластика може да продре у ћелије и пресели се у ткиво и органе. Али пошто истраживачи немају аналитички метод за идентификацију нанопластике у храни, не постоје никакви подаци о њеној појави или апсорпцији у људски организам.

Како зауставити еколошки хаос на планети?

Оно што охрабрује јесте нагло повећање пажње усмерене на решавање проблема присуства огромне количине пластике на планети. Прошле године је направљен нацрт „Нове глобалне визије будућности“. У креирању нацрта ове визије учествовало је 90 невладиних организација из целог света. Она представља 10 принципа чији је крајњи циљ „будућност без загађења пластиком“. Европске владе и мултинационалне компаније морају да се суоче са својом одговорношћу за неодговорно коришћење пластике, чиме су проузроковали велика оштећења животне средине широм света, а која најчешће највише погађају оне најосетљивије. Јасно је да ће без великих и координисаних напора и подстрека доносилаца одлука, индустрија наставити да користи пластику и загађење ће се само повећати. НВО организације позивају Европску комисију и земље чланице да теже амбициозним изменама прописа који би омогућили будућност у којој природа не би била загађена пластиком.

Поред великих мултинационалних компанија и остале компаније су дужне да у своје пословање укључе борбу против загађења. У последње две године забележен је напор да се ова идеја уврсти у планове одговорног пословања компанија, међутим, само неколицина примењује планирано. НИС је уложио више од 12,78 милијарди динара у пројекте заштите животне средине. Само у 2017. издвајања за ту област износила су 479 милиона динара. У извештају о одрживом развоју за 2017. годину јасно је назначено да су активности компаније усмерене ка заштити животне средине као једном од главних приоритета.

Многи познати брендови, као што су ИКЕА, Панасоник, Најк, донирају огромна средства организацијама за заштиту животне средине а поред тога организују различите акције како би пре свега подигли свест запослених а онда и остатка јавности о важности здраве и чисте животне средине. По том моделу је наша Компанија организовала еколошку акцију уређења и чишћења фрушкогорских потока поводом 5. јуна, Светског дана заштите животне средине.

Често ћете чути последњих дана да је коришћење пластичних кеса „злочин против природе“. То је само један од начина на који можемо заштити природу. У развијеним европским земљама коришћење пластичних кеса је сведено на 1,односно, 2 одсто. У Србији је, тек скоро, неколико ланаца супермаркета увело наплату пластичних кеса, што је смањило њихову употребу за више од 30 одсто. У ову акцију се укључила и наша компанија која целе године промовише употребу платнених врећа за потребе набавке, уместо коришћења пластичних врећица за једнократну употребу. Тим поводом су, у пословном центрима у Београду и Новом Саду, током Светског дана заштите животне средине, дељене промотивне платнене вреће.

Поред ових акција које знатно могу утицати на смањење употребе пластике, научници се труде да пронађу одговарајуће алтернативе. Често се расправља о појму „биоразградиво“. Биогразградива пластика се појавила као прави бум 1980-их. Међутим њена разградња није функционисала онако како је планирано. Она се јако тешко разлаже у депонијама без кисеоника или у хладним океанима. Да би се разложила потребна јој је температура од 55 степени и индустријско ђубриво. Исто тако ако помешате биоразградиву пластику с рециклажном можете да упропастите ову другу јер таква мешавина више неће бити употребљива за производњу нове отпорне пластике, те је овај предлог 2015. године одбачен од стране Уједињених нација.

Да рециклажа боца може бити ефикасна, показале су неке државе у Америци. Модел се заснива на скупљању пластичних флаша које се у супермаркетима замењују за новац. Нешто слично имамо и у Норвешкој где се рециклира 97 одсто пластичних боца. Њихов принцип се заснива у плаћању депозита од 2,5 круна и машинама, постављеним у већини супермаркета у које убаците боцу и добијете натраг новац.

Као што смо навели у тексту, пластичне боце нису једини проблем, постоји још много пластичних објеката које заврше у океанима. Сигурно једно од решења, које би знатно смањило количину пластике у природи, јесте што мање коришћење једнократне пластике.

Ми вам нудимо прегршт начина како да допринесете овој борби против пластике, а да вас ништа не кошта.

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter