08.08.2018

Путопис са Кајмакчалана

Аутор: Зорица Полимац
  • Views 304

Наша колегиница из НИС-а, вишегодишњи планинар, спортиста и љубитељ природе, недавно је учествовала у планинарској акцији поводом стогодишњице пробоја Солунског фронта и победе српске војске у Првом светском рату. Преносимо вам њена искуства са овог величанственог марша.

У походе дивјунацима са Кајмакчалана

У част 100 година од пробоја Солунског фронта, уочи Петровдана, планинари из целе Србије препешачили су више од 100 километара дуж линије Солунског фронта на којој се српска војска херојски борила за слободу и извојевала победу у Првом светском рату. На овај начин одата је пошта прецима и евоциране успомене на славне битке на Добром пољу, Соколу, Кајмакчалану…

Табанајући по гребенима и врховима планина Кожух, Козјак и Ниџе, једном ногом у Македонији, а другом у Грчкој, залазећи међу ровове, осматрачнице и рушевине пољских болница, наилазећи на шрапнеле и делове артиљеријске муниције, присуствовали смо живом часу историје и уверили се да су и читав век касније на овом простору присутне сени ратника. На ово бојиште, српска војска је пребачена 1916. године после оправка на Крфу након албанске голготе. Са једне стране рова били су српски, француски, британски, руски и италијански војници, а са друге, аустроугарска, немачка и бугарска војска. Две године ровововске борбе и небројене жртве биле су потребне да српска војска надљудском снагом освоји ове неприступачне коте и на тај начин осигура повратак у Србију.

Вишедневно пешачење 50-члане групе по практично безводним пространствима мимо цивилизације, захтевало је професионалну логистику и организацију. Уз дневно следовање од 4,5 литра воде за сваког планинара, теренски џипови су у базне кампове који су сваке вечери формирани на новој локацији доносили и транспортне ранчеве са шаторима, врећама за спавање и осталом неопходном опремом. Група је усвојила војнички режим- буђење пре свитања, брзо паковање шатора уз чеоне лампе по мокрој трави, доручак припремљен на примусу, припрему неопходних ствари за дванаесточасовно пешачење и покрет у шест сати ујутру. Уз професионалне водиче, за безбедност су били задужени и момци из Горске службе спасавања.

И тако, из дана у дан, са врха на врх – Зелени брег, Големи Козјак, Сокол, Мало Ниџе… све до Кајмакчалана, највишег врха планине Ниџе, и „Врата слободе“ како су га звали српски војници, који су одатле први пут закорачили у своју земљу након Албаније и опоравка на Крфу. У спомен битке на Кајмакчалану која се одиграла 1916. године, краљ Александар је 20-тих година прошлог века на њеном врху подигао спомен капелу од белог камена, „украшену“ оградом од остатака артиљеријске муниције, као и бодљикаве жице на којој су остали бројни Срби пробијајући се у јуришу на бугарске ровове.

У том белилу на врху Кајмакчалана, испред капеле коју обавијају праменови магле и облака помолили смо се сенима предака којима је краљ поручио: „Мојим дивјунацима, неустрашивим и верним, који грудима својим отворише врата слободи и остадоше овде, као вечни станари на прагу отаџбине“. Запаљене свеће и мимоход поред урне у којој је било сахрањено срце Арчибалда Рајса који је са српском војском и народом преживео прелазак преко Албаније и лечио рањене борце у пољским болницама на фронту.

„Ирац на Солунском фронту“

Раме уз раме са Србима који су прошли ову високогорску туру били су и Марк Кеатинг, Ирац, са својим псом, лабрадором Пајом. Овај српски зет је на пут пошао стопама свог претка који се као припадник британске војске борио на Солунском фронту. Његову идеју да акцију увеже са сакупљањем новца за помоћ српској деци оболелој од рака поделила је цела група учешћењем у овој хуманитарној акцији и промовишући СМС број 7157 на својим мајицама. Ирац је са својим верним псом пре неколико година прошао пут дуг 2000 километара од Београда и Крфа и натраг. И ову акцију је посветио прикупљању новца за апарате потребне дечијој онкологији у Београду.

Те ноћи, Кајмакчалан је „процветао“ у јарким бојама многобројних шатора.

И након 100 година, дуж фронта, у шумарцима и на пашњацима још увек стоје расути гробови незнаних јунака из Првог светског рата који су исписали најсјајнију страницу српске ратне историје. И данас се проналазе нови гробови, а поштоваоци традиције одржавају постојећа. Ми смо посетили само део, одајући пошту испред костурнице на Кајмакчалану, гробова на сеоским гробљима у Скочивиру, Добровени, Живојну и Бачу, као и војничком гробљу у Битољу.

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter