14.03.2019

Разлике привлаче и чине нас бољима

Војо Кркобабић
  • Views 289

Шта то, све више, привлачи младе жене да се као стручњаци опробају на пословима у индустријским предузећима, која су, не тако давно, била „мушки забран“. У НИС-у, у Рафинерији, све је више дама на инжењерским, специјалистичким и одговорним руководећим пословима са подређенима који припадају мушкој популацији. Њихов рад, посвећеност, самоиницијатива, свакодневно их препоручује.

Шта о томе кажу две младе инжењерке у Рафинерији, које су тек на почетку радне каријере!?

Наташа Којић, инжењер специјалиста за анализу оперативне поузданости у Техничкој дирекцији Блока „Прерада“:

Бити део колектива где особе мушког пола чине већину, у почетку заиста звучи непримамљиво и у први мах се јављају многа питања: како се уклопити, како срушити све предрасуде и стереотипе, како доказати да вам је ту место и да ту припадате. Моје почетне сумње и моје досадашње искуство су после годину дана рада у таквом колективу, заиста супротни. Ни на какву дискриминацију или било какву конотацију у том смеру нисам искусила.

Добила сам прилику да једнако напредујем и да се моје мишљење уважава. Једина разлика у том погледу огледа се кроз бонтон и уважавање нас жена као „нежнијег“ пола, али и то нам је потребно. То нам још шире отвара врата да без устезања покажемо колико вредимо и колико заиста можемо бити потпуно равноправни и достојни сваког посла. Радна атмосфера у Рафинерији, отворена комуникација са колегама и колегиницама, подједнако мотивише све нас до се покажемо и докажемо.

Добила сам прилику да једнако напредујем и да се моје мишљење уважава. Једина разлика у том погледу огледа се кроз бонтон и уважавање нас жена као „нежнијег“ пола, али и то нам је потребно.

Наташа Којић,
инжењер специјалиста за анализу оперативне поузданости у Техничкој дирекцији Блока „Прерада“

Загорка Брат, водећи инжењер за RBI, у Техничкој дирекцији Блока „Прерада“:

Одувек сам желела да се бавим послом који ми представља изазов, пружа нове могућности и радим у компанији као што је НИС, која негује такве вредности. Са друге стране, како се занимање и посао машинског инжењера традиционално сматрају мушким, мојим драгим колегиницама и мени сваки нови задатак уједно представља и прилику да докажемо да то и није баш тако. Верујем да наша жеља и борба за место у „мушком свету“ доприносе да своје задатке још квалитетније извршавамо.

Мој развојни пут почиње још у основној школи када ми је наставник техничког образовања рекао да ћу једног дана бити машински инжењер. Морам признати да сам била веома изненађена, али и да те речи још увек добро памтим. Хвала му што је препознао моје могућности и правилно ме усмерио. Касније сам послушала и савет својих родитеља и определила се за један такав, „мушки“ позив, наставивши своје школовање у Машинској школи „Панчево“ и потом на Машинском факултету Универзитета у Београду. Са ове дистанце рекла бих, да сам направила прави избор и прескочила оквире традиционалног друштва које нас понекад и ограничава.

Посао који тренутно обављам на месту водећег инжењера за RBI отворио ми је нове могућности за развој и стицање нових знања, док ме нарочито поносном чини то што сам део ефикасног, колегијалног и професионалног тима који својим преданим радом и залагањем чини да НИС буде прва фирма у Србији у којој ће један такав систем заживети.

Загорка Брат,
водећи инжењер за RBI, у Техничкој дирекцији Блока „Прерада“

Школовање и рад, провела сам и проводим у већински мушком окружењу, што сматрам за предност, никако недостатак. Од најмлађих дана било је потребно и учила сам да се борим за своје место у друштву, а такав пут није лак за младу женску особу. Бројни лепи и тешки тренуци допринели су да будем на месту на ком сам данас и заслуге за сваки мој корак напред, поделила бих са својим професорима и старијим колегама који су без изузетка, несебично и са великим задовољством своје знање поделили са мном као младом колегиницом која треба још много да учи. Увек бих нагласила да је подршка у професионалном окружењу најзначајнија за развој сваког будућег стручњака у свом послу, и да мени лично подршка од стране руководиоца и колега никада није недостајала.

Након завршетка студија запослила сам се у пројектантској фирми а након неког времена одлучила да своју каријеру развијам у области инспекције. Радећи као инспектор и оцењивач за опрему под притиском, имала сам прилику да поред пројектовања упознам и различите технологије, производне процесе и упознам се са системима квалитета што је додатно обогатило моје искуство. Посао који тренутно обављам на месту водећег инжењера за RBI отворио ми је нове могућности за развој и стицање нових знања, док ме нарочито поносном чини то што сам део ефикасног, колегијалног и професионалног тима који својим преданим радом и залагањем чини да НИС буде прва фирма у Србији у којој ће један такав систем заживети.

На крају, желим и да изразим велику захвалност нашим драгим колегама који су и поред нашег настојања да будемо равноправне увек заштитнички настројени и чине да не заборавимо да поред тога што смо инжењери, ми јесмо и жене. Различитост нас чини бољима.

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter