26.08.2019

Вреди уложити време у спорт који волите

Разговор водила Александра Савић, фото: "Skyrunning Serbia"
  • Views 518

Наша колегиница Драгана Куртовић синоним је за усклађивање пословних обавеза са активним бављењем спортом. Пре пет година је почела да се бави трчањем јер је је желела да се  осећа лепо, а данас је власница одличја са трка широм Србије, али и Европе и Азије. Чињеница да је природа посла таква да је тера да буде пасивна, пробудила је у њој потребу да у свој живот уведе редовну физичку активност и изабрала је трчање – спој спорта, дружења и боравка у природи.

Колико је напорно усклађивати хоби са послом и како то успевате?

Јако је изазовно, посебно зато што је Београд сам по себи истовремено захтеван и занимљив и одузима много времена. На пут до посла дневно изгубим минимум два сата, а мој посао захтева свакодневно учење и ван радног времена, читање  и  похађање курсева,  што додатно скраћује време за хоби и тражи добру организацију. Трчање такође није мој једини хоби. Волим истраживање Србије и Боке Которске и писање кроз које упознајем детаљније локације које истражујем. Трчање сам дефинисала као неку рутину која је најчешће обавезна, као и оброци, и то је постао животни стил. Често јесте напорно, посебно када је локација  трке удаљена и када током викенда треба пропутовати озбиљну километражу, истрчати трку, а затим се вратити у понедељак на посао, на којем је веома динамично и скоро без предаха, а колеге и посао не смеју да трпе због тога што сте ви уморни.

Када је трчање прерасло у озбиљан хоби који укључује одласке на маратоне?

Почела сам да тренирам у марту 2014. године. Након три месеца, истрчала сам први полумаратон у Новом Саду, а до данас укупно око 80 трка (28 полумаратона, 2 маратона, један ултра маратон (57км)  и више планинских и брдских трка, вертикалних километара, трка уз степенице и штафетних трка).  Захваљујући нашој компанији два пута сам учествовала на тркама краћих формата (од 1км) у Киргистану, и веома сам захвална на томе. Волела бих да више колега прође кроз то искуство, јер сам упознала нову земљу, нову културу, па и први пут била на азијском континенту, али и упознала  многе колеге, што знатно помаже у послу, јер вам често ти људи могу помоћи да завршите своје задатке и изазове.

„Колико год да сте заузети, потрудите се да нађете спортску активност која ће вам пријати и редовно се посветите томе.  Бићете срећнији и позитивну енергију ћете пренети на чланове породице, па и на своје колеге“

Драгана Куртовић

Колико често трчите и колико вам времена трчање одузима?

Лакше је истрчати трку, најтеже је припремити се за њу. Потребно је много времена, посебно уколико трчите дуге дистанце. За припреме за маратон и ултрамаратон, један тренинг  током недеље траје минимум три сата. Због тога, мој избор су краће трке, до 35км. Информативно да напоменем, све популарније постају дуже трке, од  42км до 100км, па и преко тога, дакле трке до 35 км су краће, када се ради о  трчању на дуге дистанце. Ова година је била изузетак за мене. У јуну сам истрчала две дуже трке – 57 км на Старој планини и 42 км у Санкт Петербургу. Трчим три пута недељно. Много је битна добра организација, али и труд, рад и жеља да своје време искористимо на најбољи начин. Изазов је постићи све што желимо током мало времена, колико нам преостаје након посла.

Која трка ће вам остати у сећању и због чега?

Најлепше су оне трке које истрчите без бола, а једна од њих је маратон (42км) у Амстердаму. Добре припреме су учиниле да уживам током четири сата трчања. Такође, трчање са пасошем  у ранцу  кроз Шар планину 33км је нешто што ми је остало у сећању. Трка је трајала шест сати и то је моја прва тежа планинска трка која ме је намучила, али и добро припремила за поменути маратон у Амстердаму. Моја последња трка је такође једна од фантастичних. То је трка на Сињајевини, планини поред Мојковца. Стаза је била дуга 32км, са 2.000 метара надморске висине. Било је то трчање током пет сати и 39 минута на преко 30 степени. Кренула сам са 3,5 литара воде на себи, да бих издржала до краја. Стаза је била екстремна, са много узбрдица и опасних спустова. Моја прва ултра – 57 км на Старој планини је такође једно лепо искуство.

Која трка је следећа и да ли се активно припремате за њу?

Ове године трчим све трке Skyrunning лиге Србије. То су планинске трке са много узбрдица и низбрдица. Завршила сам пет трка из наведене  лиге: Авала (10км); Стара планина (57км); Јадовник (22км) и Сињајевина (32км). Петнаест најбољих мушкараца и жена на ранг листи из Србије ће трчати трку у октобру на Сувој планини од 22к,
која је позната и по томе што се трчи само узбрдо. Тренутно сам пета на ранг листи, тако да верујем да ћу ићи на ту трку. У међувремену, трчаћу трке које ћу искористити као тренинг, као и редовне тренинге у оквиру Београдског тркачког клуба. У плану ми је да истрчим полумаратон у оквиру Београдског триатлона у септембру, а такође ту су и Сарajевски полумаратон, као и неке атрактивне планинске трке кроз које ћу упознате планине Србије.

Шта бисте поручили колегама које нису физички активне тј. шта Вас мотивише да будете активни?

Колико год да сте заузети, потрудите се да нађете спортску активност која ће вам пријати и редовно се посветите томе.  Бићете срећнији и позитивну енергију ћете пренети на чланове породице, па и на своје колеге.  Нађите мотивацију и у квалитетном стручњаку (тренеру), јер ми немамо времена сами да учимо како се нешто ради, како се напредује и да исписујемо планове тренинга. Мене мотивише то што трчим са пријатељима, што сам у природи, што кроз трчање упознајем Београд, планине и градове Србије и региона и што се лепо осећам и не умарам тако лако. Заиста вреди уложити време у спорт који волите.

  • Подели:
  • Facebook
  • Twitter