Intervju

Interna revizija je strateški partner biznisa kompanije

20.02.2020

Izvor: Magazin Biznis 

Suština interne revizije je da sagleda određeni biznis proces, da ga razume i da sprovođenjem revizorskih procedura prepozna nedostatke ključnih kontrola, odnosno rizike. Ali, sastavni deo angažovanja interne revizije je i da sagleda potencijale za dalja unapređenja procesa, kako bi poslovni ciljevi kompanije bili ostvareni.

Baš poslednjeg dana 2019. godine, 31. decembra, u kompaniju Naftna industrija Srbije (NIS) stigla je informacija o tome da je Interna revizija ove kompanije postala “vlasnik” ocene usaglašenosti sa međunarodnim standardima. Za Internu reviziju NIS-a to je visoko priznanje i dokaz kvaliteta rada, ali za širu javnost – šta to, zapravo, znači?

Jelena Popara, direktorka Interne revizije u NIS-u, kaže u razgovoru za Magazin Biznis, da to znači da ona i njen tim posluju u skladu sa najboljim svetskim praksama i da su zbog toga koristi od takve potvrde višestruke. Naime, pošto je poslovanje Interne revizije NIS-a analizirano u kontekstu „zlatnog standarda“ te industrije, to znači da je rad revizije upoređivan sa najboljim praksama internih revizija koje posluju u naftno-gasnoj oblasti.

Ali, to je samo deo priče o novom “poslovnom vrhu” koji je osvojen ovom ocenom usaglašenosti sa međunarodnim standardima i koju, u privrednom sektoru u Srbiji, za sada poseduje jedino NIS. O značaju ovog dokumenta kojim je NIS postavljen na viši nivo kompetencija, Jelena Popara kaže:

– Ovakva potvrda povećava i kredibilitet kompanije i dozvoljava nam da kao kompanija ponosno istaknemo da pružamo usluge u skladu sa najvišim svetskim standardima, pošto je to potvrđeno od strane nezavisnih eksperata. A to nam, zatim, omogućava da odgovorimo na pitanje: Ko revidira Internu reviziju, objašnjava Jelena Popara za naš magazin.

Koliko je važna interna revizija za veliku kompaniju kao što je NIS i kakva je vaša uloga u poslovanju kompanije?

– Prema definiciji, osnovna uloga interne revizije je da pruži nezavisno i objektivno uveravanje, odnosno da pruži konsultantske aktivnosti koje su usmerene na unapređivanje poslovnih procesa u kompaniji, a cilje je – dodavanje vrednosti kompaniji. U svakom slučaju, značaj interne revizije je višestruk. Ipak, izdvojila bih tri osnovna elementa: nezavisno uveravanje, dužna profesionalna pažnja i objektivnost! Fokus na ova tri elementa omogućava ključnim zainteresovanim stranama da razumeju suštinsku vrednost koju pruža interna revizija.

Kako ste organizovani i na koji način štitite kompaniju od gubitka aktive?

– Timovi su organizovani prema biznisima, jer kompetencije revizora moraju biti odgovarajuće u odnosu na proces koji se posmatra. Pa, tako, imamo tim za “upstream” revizije, “downstream” revizije, specijaliste za kapitalnu izgradnju, finansijsko izveštavanje, usklađenost poslovanja i informacione sisteme gde svako u okviru svojih kompetencija, doprinosi kvalitetu izvršenih revizija. Tim se sastoji od 22 člana i predstavljamo najbrojniji tim u Srbiji u privrednom sektoru.  Našem timu sredinom godine, pridružiće se dvoje stipendista NIS programa „Energija znanja” koji trenutno završavaju magistarske studije na ruskim univerzitetima za naftu i gas.

Pored zaštite imovine, revizija podrazumeva i poslove provere usaglašenosti sa zakonskom regulativom, internom regulativom, da li se rizici na odgovarajući način identifikuju, procenjuju i kontrolišu, da li se ciljevi i planovi organizacionih jedinica ostvaruju.

Rekla bih da je suština interne revizije da sagleda određeni biznis proces, da ga razume i da sprovođenjem revizorskih procedura prepozna nedostatke ključnih kontrola, odnosno rizike. Ali, sastavni deo angažovanja interne revizije je i da sagleda potencijale za dalja unapređenja procesa, kako bi poslovni ciljevi kompanije bili ostvareni.

Kakve vrste revizija spovodite i u kom periodu?

– Sprovodimo različite vrste revizije, ali u zavisnosti od ciljeva, možemo ih podeliti na nekoliko ključnih: Revizija usklađenosti poslovanja, Revizija operativnog obavljanja poslova, Revizija finansijskog izveštavanja i Revizija informacionih sistema. Takođe, poseban fokus se stavlja i na reviziju u toku implementacije projekata, koja ima za cilj da obezbedi nezavisnu procenu napretka projekta, kao i blagovremenu identifikaciju nedostataka u sistemu internih kontrola.

Kako reaguju zaposleni prilikom sprovođenja revizije?

– Interna revizija, u različitim oblicima, postoji u kompaniji preko 20 godina, tako da se već dugo zna šta je interna revizija i šta mi radimo. Postoji kultura međusobne saradnje u postupku revizije. Proces je potpuno transparentan. Naftno-gasni biznis je takav da često imamo različite provere regulatornih organa, npr. poreske, carinske, bezbednost i zdravlje na radu. Pored zakonske regulative, mi sagledavamo ceo proces, od postavljanja ciljeva do njihove realizacije. Zato možemo da kažemo da niko ne poznaje kompaniju tako detaljno kao interna revizija.

Kako na vaše aktivnosti gleda menadžment, pošto bi vaše kontrole trebalo da budu od pomoći menadžmentu?

– Rezultati izvršene revizije se usaglašavaju sa biznisom i takođe biznis izrađuje aktivnosti i rokove u kojima će otkloniti identifikovane nedostatke. Dodatno, biznis popunjava upitnik kojim ocenjuje kvalitet rada tima i revizorskih preporuka. Ta povratna informacija pomaže nama da unapređujemo svoje procese i rad. Ali generalno, zajednička saradnja je neophodna. Biznis takođe inicira neke od revizija kada želi da celokupno sagleda i unapredi neki proces, ili ima teškoća u ostvarivanju ciljeva.

Zahvaljujući čemu ste dobili ocenu usaglašenosti sa međunarodnim standardima?

– Usaglašenost nije došla preko noći, već je rezultat višegodišnjeg rada na unapređenju kako metodologije rada, tako i samog praktičnog rada, odnosno izvođenja interne revizije. U tome smo imali veliku pomoć kolega iz Gasprom Njefta koji su i sami u prethodnom periodu prošli ovakvu evaluaciju.

Ocena usaglašenosti sa Standardima doprinosi, pre svega, kvalitetnijem pružanju usluga interne revizije, što pomaže našoj kompaniji da unapredi sistem internih kontrola, upravljanje rizicima i korporativno upravljanje. Direktnu korist od toga imaju Generalni direktor, Odbor direktora, Komisija Odbora direktora za reviziju, eksterni revizor, menadžment, regulatorna tela, interni revizori, ali i svi zaposleni.

Koliko je to za NIS i za internu reviziju važno?

– Značaj je u tome što ocena usaglašenosti sa međunarodnim standardima, obavezuje na kontinuirani profesionalni razvoj internih revizora i omogućava unapređenje kvaliteta rada  interne revizije, uz očuvanje vrednosti kompanije. Povrh svega, mi ovim ulazimo u društvo svetski priznatih internih revizija, što znači da je naša kompanija na tržištu rada sredina u kojoj je prestižno razvijati dalju karijeru.

Na osnovu ovakve ocene, možemo da pružimo uveravanje svim ključnim zainteresovanim stranama da je mišljenje interne revizije objektivno, kompetentno, profesionalno i zasnovano na kriterijumima koji su globalno prepoznati i prihvaćeni, ocenila je Jelena Popara u razgovoru za Magazin Biznis.

Koji su tipični primeri sa kojima se susrećete u revizijama i kako zaposleni reaguju kada se na to ukaže?

– Najčešće je reč o nedostacima koji su vezani za nedovoljan nivo kontrole u procesu. Mi se tada trudimo da ukažemo na neophodnost pouzdanog sistema kontrola, sa posebnim akcentom na koristi njihove automatizacije. Istovremeno dajemo i preporuke koje će učiniti proces efikasnijim, a resursi biti racionalno korišćeni. Važno je da se ciljevi samog procesa uspešno ostvaruju i da interna revizija pomogne da se unapredi poslovanje.

Moram da kažem da je najteže bilo promeniti tradicionalni način posmatranja interne revizije kao „dežurnog policajca“ i predstaviti nas kao strateškog partnera i nekogа ko je tu da zaista pomogne da se unapredi poslovanje kompanije.  Ono što zaista čini ovu profesiju uzbudljivom, jeste da uvek iznova učite. Spektar predmeta revizije je toliko raznolik, da uvek  morate da se upoznajete sa novim procesima, da pratite aktuelne trendove, odnosno da se iznova usavršavate. Imajući to u vidu, slobodno mogu da kažem da je ovo veoma dinamična profesija, koja vam „ne dozvoljava“ da uđete u zonu komfora, istakla je Jelena Popara, odgovarajući na naše pitanje o tome šta je najteže, a šta najlakše u radu interne revizije.