Intervju Kirila Tjurdenjeva, generalnog direktora NIS-a, za časopis „Gazprom“
Kirile Vladimiroviču, poslednji put smo pričali 2018. godine. Od tada se desilo mnogo događaja: pandemija, zatvaranje granica, kriza cena na tržištu. Kakvi su bili finansijski i proizvodni rezultati NIS-a u 2019. i 2020. godini?
– U 2019. godini smo obeležili 10 godina od kada je kompanija «Gasprom njeft» stekla kontrolni paket akcija NIS-a. U 2019. godini NIS je realizovao najveći investicioni program od 2013. godine – u dalji razvoj biznisa bilo je uloženo 42,2 milijarde dinara. Investirali smo u istraživanje i proizvodnju nafte i gasa, u prerađivačke kapacitete, razvijali smo maloprodajnu mrežu u Srbiji i zemljama regiona.
Neto dobit u 2019. godini je iznosila oko 16,6 milijardi dinara, a EBITDA – 44,5 milijarde dinara. Proizveli smo 1,29 miliona uslovnih tona nafte i gasa. Maloprodajna realizacija je u poređenju sa 2018. godinom porasla za 5 %.
– Očigledno je da se u 2020. godini situacija znatno iskomplikovala?
– Tačno. Probleme sa kojima smo se susreli ne možemo da nazovemo jedinstvenim. Oni su bili karakteristični praktično za čitavu svetsku naftnu i gasnu oblast.
Najvažniji problem za nas je bio pad cena nafte i smanjenje potrošnje. Proizvodnja – to je važna komponenta biznisa NIS-a. Smanjenje kotacija je dovelo do potrebe da se revidiraju naše zalihe. Ali, što je još važnije, mi proizvodimo samo jednu trećinu od tih količina, koje su potrebne za našu preradu. Dve trećine nafte nabavljamo od eksternih dobavljača i dostava kupljenih sirovina se vrši preko hrvatske luke, a proces traje dva-tri meseca.
Nafta, kupljena u januaru i februaru 2020. godine (po cenama aktuelnim u tom trenutku, znači dosta visokim cenama) stigla je na preradu već u periodu ozbiljnog smanjenja tržišnih kotacija. Zajedno sa sirovinom pojeftinili su i naftni derivati. Dakle, realizacija naftnih derivata se vršila po cenama koje su manje nego te na koje smo se orjentisali na početku 2020. godine.
Pritom, mi radimo u visoko konkurentnoj sredini. U našem regionu posluje osam rafinerija za preradu nafte. Sve one su zainteresovane da budu uposlene 100% i da što brže plasiraju svoje proizvode.
Drugi ozbiljan izazov za biznis NIS-a je postala pandemija COVID-19. U tom smislu problemi su kod nas bili isti kao kod većine kompanija u svetu. U Srbiji su uvođena oštra ograničenja da bi se izbeglo širenje bolesti. Vlasti su uvele vanredno stanje, dugo je trajao policijski čas. Stanice za snabdevanje gorivom su zatvarane veoma rano. Zbog takve situacije pad prodaje u NIS-u u pojedinim momentima je dostizao 50%. Vanredne mere su ukinute u maju.
a zatvaranje smo se pripremili u najkraćem roku. Do uvođenja ograničenja razradili smo niz mera i pravilnika u cilju minimiziranja eventualnih gubitaka.
– Da li ste revidirali troškove u tom periodu?
– Kompanija je razradila program smanjenja troškova, uključujući operativne i administrativne. Neke smo morali da ukinemo, a neke da pomerimo u rokovima. Što se tiče kapitalnih troškova, fokus smo stavili na očuvanje fundamentalnih infrastrukturnih projekata, na primer – puštanje u rad kompleksa «Duboka prerada» u našoj Rafineriji u Pančevu, kao i na projekte koji mogu da obezbede brz povratak uloženog. Nismo stavili tačku na dalji razvoj NIS-a, bez obzira na krizu.
Pritom, oslanjajući se na sopstvene resurse, sačuvali smo stabilnost tržišta, isplatu plata u punom obimu, a očuvali smo i broj zaposlenih.
– Jesu li time problemi prestali?
– Delimično. Ponoviću da su na nas delovali isti negativni faktori, kao i na druge igrače u ovoj grani privrede. A treći problem karakterističan za sve je postao nizak krek-spred, to jest razlika između cene nafte i iz nje dobijenih naftnih derivata. Ovaj problem je ostao praktično tokom cele godine. To znači da proizvođač skoro ne zarađuje na naftnoj preradi i samo pokriva svoje troškove. Prva polovina 2020. godine je donela finansijske gubitke. Ali, u trećem kvartalu situacija se popravila. U celini druga polovina godine bila je neuporedivo uspešnija od prve. Neto dobit u trećem i četvrtom kvartalu dostigla je 2,7 milijardi dinara. Prema rezultatima 2020. godine EBITDA je iznosila 15,8 milijardi dinara.
To je zaista dobar rezultat, ako uzmemo u obzir sa kojim smo se nepovoljnim trendovima susreli. Osim toga, obim realizovanog investicionog programa u 2020. godini iznosio je 25,3 milijarde dinara. Nismo štedeli na budućnosti Kompanije.
Takođe, NIS je u punoj meri ispunio svoje obaveze kako prema Vladi Srbije, tako i prema akcionarima, isplativši dividende u visini 25% od neto dobiti 2019. godine – 4,4 mlrd dinara.
– Kako je Kompanija savladala posledice pandemije?
– Prvi talas smo prošli veoma uspešno. Odreagovali smo operativno, preduzeli ispravne mere, kako je pokazala praksa. Otprilike 90% administrativnih radnika su prešli na režim rada na daljinu, van prostorija NIS-a. A «terenski» kadrovi su bili obezbeđeni svim potrebnim zaštitnim sredstvima.
Ali, bilo je naravno i komplikacija. U početnoj fazi bilo je potrebno da se operativno nabave i obezbede sredstva za ličnu zaštitu zaposlenih na benzinskim stanicama i da se spreči širenje infekcije na stanicama, jer ih imamo preko 400 u Srbiji i u regionu. Osim toga, glavni zadatak organizacije rada u uslovima pandemije je bio obezbeđenje kontinuiteta proizvodnih procesa. Broj smena je ograničen. Na primer, na postrojenju za hidrokreking rade četiri smene po 12 ljudi. Pretpostavimo da su dve od njih otišle u karantin. A to su pripremljeni, obučeni radnici. Preostale smene bi morale da rade po 12 časova sedam dana nedeljno. Pritom, ne sme se prekidati rad opreme. Da bismo izbegli taj scenario implementirali smo niz mera: smene se nisu ukrštale jedna sa drugom, zaposleni rade sa ličnim zaštitnim sredstvima, prostorije operatora su obezbeđene ekranima. Naša Rafinerija u Pančevu sve do sada radi u takvom režimu.
Zahvaljujući svim preduzetim merama nijedan proizvodni proces nije obustavljen.
Očuvanje zdravlja zaposlenih i potrošača, stabilnost na tržištu naftnih derivata, socijalna stabilnost zaposlenih i nastavak ulaganja u ključne projekte.
SAZNAJ VIŠE– Jeste li nekako pomagali Srbiji u borbi protiv COVID-19?
– Za vreme vanrednog stanja u Srbiji u aprilu i maju «Gasprom njeft» je donirao gorivo hitnoj pomoći, vatrogascima, policiji i transportu Ministarstva odbrane. NIS je poklonio nacionalnom avio prevozniku Air Serbia avio gorivo za dopremanje medicinske opreme i za prevoz građana Srbije koji su se zatekli u inostranstvu za vreme pandemije.
Pored toga, NIS je donirao sredstva zaštite medicinskim ustanovama, nabavili smo kiseoničke protokomere za bolnice, donirali smo medicinskim ustanovama i značajne količine pijaće vode iz sopstvene proizvodnje.
– Kakvi su to projekti?
– To su projekti orjentisani na povećanje bezbednosti učenika i nastavnika, kao i na digitalizaciju procesa nastave.
– Ako se vratimo na pitanja o profilnim pravcima vaše delatnosti, da li ste imali problema sa isporukom nafte u 2020. godini, uzimajući u obzir deficit tankerskih kapaciteta, koji je nastao u aprilu-maju, a takođe činjenicu da vi zavisite od kapaciteta hrvatske luke?
– Srećom, bitnih problema nije bilo.
Sada je glavna transportna arterija za naše naftne derivate – Dunav. Takođe, mi koristimo drumski transport.
– Ko sada snabdeva naftom vaša preduzeća, osim vlastitih nalazišta?
– Koristimo ponudu raznih vrsta nafte. Na primer, aktivno kupujemo naftu tipa Kirkuk (Irak) i naftu Novi port sa nalazišta „Gasprom njefta“. Naravno, naša kompanija se orjentiše na ekonomske pokazatelje prilikom izbora dobavljača, zato takođe sarađujemo sa takvim kompanijama kao što su Petraco, IPLOM, MOL, VITOL, Litasco, Trafigura.
U 2020. godini oko 70% nabavki išlo je preko dugoročnih ugovora, a 30% uvezene nafte je nabavljeno na spot tržištu.
– Šta to daje?
– Elastičnost. Na primer, po spot ugovorima nemate obavezu da kupite fiksne količine. Zato možete da regulišete prijem nafte u zavisnosti od aktuelnih potreba svoje Rafinerije.
– Vi planirate da razvijate sopstvenu proizvodnju?
NIS je zainteresovan za nova nalazišta. Osnovni izvor novih nalazišta za nas je Rumunija. Posebno pogranični region te države, gde su nalazišta geološki slična srpskim. Do 2023. godine u Rumuniji planiramo da proizvodimo oko 100 hiljada tona. Takođe, razmatramo veoma perspektivne projekte u Bosni i Hercegovini.
U 2020. godini našim zaposlenima je zbog pandemije bilo veoma teško da prelaze granicu sa Rumunijom, članicom Evropske unije što je usporilo realizaciju projekata van granica Srbije.
Najbolje stanice za snabdevanje gorivom u regionu
– Kako se razvija vaša maloprodajna mreža?
– U 2020. godini naš udeo na maloprodajnom tržištu je iznosio 44%.
Jedan od glavnih programa koji se realizuje u maloprodaji – je modernizacija benzinskih stanica. U toku 2020. godine rekonstruisano je osam stanica u Srbiji, a takođe pet stanica je bilo otvoreno u Bosni i Hercegovini i još jedna – u Rumuniji. Naša mreža sada uključuje, ne bojim se da to kažem, najbolje stanice u regionu. Program obnavljanja maloprodajne mreže realizovaće se i dalje.
Neke stanice se nalaze u seoskim sredinama i imaju nisku rentabilnost. Ali da ih zatvorimo – to nije rešenje. Zato će ih NIS zameniti stanicama malog formata, koje ne zahtevaju velike troškove i donose dobit čak i uz malu dnevnu prodaju.
U pravo vreme smo aktivirali mobilnu aplikaciju koja omogućava da sipate gorivo i da vršite plaćanje za gorivo ne izlazeći iz vozila. Pretpostavljate koliko se to pokazalo potrebnim u toku pandemije.
– Šta se dešavalo u 2020. godini sa realizacijom naftnih derivata?
– Za prvih devet meseci obim prodaje naših naftnih derivata je smanjen za 3%. Molim da obratite pažnju: svega za 3%. To je odličan rezultat imajući u vidu tržišni kontekst. Izvozni segment realizacije naftnih derivata za 2020. godinu je porastao za 7 %.
Mi smo čak povećali naše skladišne kapacitete u Bosni i Hercegovini puštajući u rad novi terminal za dizel u Zenici.
– Krajem godine Rafinerija u Pančevu je pustila u rad kompleks duboke prerade sa tehnologijom odloženog koksovanja. Koje će prednosti doneti NIS-u novo postrojenje?
– Kompleks «Duboka prerada» – je ključni projekat druge faze modernizacije Rafinerije u Pančevu. Njegova vrednost je preko 300 miliona evra (ukupno je u modernizaciju ove Rafinerije od 2009. godine uloženo 800 miliona evra). Postrojenje odloženog koksovanja – to je naš veliki ponos. Utoliko pre, što smo uspeli da pustimo kompleks u rad bez obzira na sve komplikacije, vezane za pandemiju.
Nakon završetka projekta „Duboka prerada“, vrednog više od 300 miliona evra, naša rafinerija je jedna od najmodernijih i „najzelenijih“ u regionu.
SAZNAJ VIŠESada je naša Rafinerija prestigla po dubini prerade najveći broj rafinerija u svetu. U početku izgradnje dubina prerade na našoj rafineriji je dostizala 86%, a sada je taj pokazatelj porastao do 99,2%. Radi poređenja, prosečan pokazatelj u Evropi je danas – oko 85%.
U našoj proizvodnoj korpi se pojavio novi proizvod – naftni koks. Prestala je proizvodnja mazuta sa visokim sadržajem sumpora, smanjen je uticaj proizvodnje na životnu sredinu, što je omogućilo da se značajno poboljšaju ekološki pokazatelji.
Ali, osnovni ekonomski smisao izgradnje postrojenja odloženog koksovanja je u tome da je ono omogućilo da se poveća proizvodnja svetlih naftnih derivata. Između ostalog – dizel goriva skoro za 40%.
Na taj način NIS ojačava svoju lidersku poziciju na domaćem tržištu naftnih derivata. A pošto će za tržište Srbije deo dopunskih količina dizel goriva biti višak, isporučićemo ga u druge zemlje regiona, u kojima razvijamo mrežu stanica za snabdevanje gorivom. To jest, povećaćemo svoju konkurentnost na regionalnom tržištu. Uzgred, deo proizvedenog koksa će takođe postati izvozna roba.
– Kakve imate planove u vezi sa daljom modernizacijom Rafinerije u Pančevu?
– Povećavaćemo tehnološku i energetsku efikasnost proizvodnje, radićemo na daljem rastu ekoloških pokazatelja. Sa ponosom mogu da kažem da je Rafinerija Pančevo postala prvi energetski objekat u Srbiji, koji je dobio IPPC dozvolu kojom se potvrđuje da proizvodni procesi u rafineriji ispunjavaju najviše nacionalne i evropske ekološke standarde.
Nastavićemo digitalizaciju proizvodnih procesa. Jedan od digitalnih projekata, koji se sada nalazi u fati realizacije je prediktivno održavanje sistema. Projekat se bazira na tehnologiji Machine Learning i pretpostavlja prelazak od neplanskog održavanja opreme na proaktivno. To je jedna od najboljih metoda, koje se primenjuju u svetskoj praksi.
Očekujemo da će biti doneta konačna investiciona odluka o rekonstrukciji kompleksa katalitičkog krekinga, koji će omogučiti da se poveća proizvodnja polipropilena. Projekat planiramo da realizujemo do 2023. godine.
Takođe, planira se izgradnja postrojenja za proizvodnju ETBE – visokooktanskog aditiva za benzine – što će još više povećati vrednost korpe naftne prerade. Završetak ovog projekta očekujemo 2024. godine. Za nas je važan i petrohemijski pravac. Ali, on je povezan sa tenderskim procedurama, zato je sada rano da govorimo o konkretnim planovima.
Autor: Aleksandr Frolov
