Компаније са Западног Балкана треба да се чују у Бриселу

Европска комисија је 06.02.2018 објавила своје саопштење којим даје нацрт Стратегије проширења за земље Западног Балкана.

Стратегија указује да овај регион никада није био ближе Европској Унији и у погледу садашњег стања, и у погледу његове будућности. У њему се тражи да државни органи власти из земаља Западног Балкана, европске институције, међународне организације и цивилно друштво појачају своја настојања да подстичу свеобухватне економске, друштвене и институционалне реформе. Али која је улога пословног сектора у овом процесу?

Док и даље расте песимизам у погледу перспективе за чланство у ЕУ међу грађанима Западног Балкана, већина лидера у пословном окружењу у региону верује да би приступање било корисно за њихова предузећа. Носиоци пословања такође позитивно оцењују садашњу ситуацију у поређењу са претходним годинама, јер се регион неравномерно опоравља од периода рецесије.

Став економског сектора одражава његову свест о важној привредној чињеници: регион је већ окружен јединственим тржиштем Европске Уније и у практичном смислу, већ је економски интегрисан у ЕУ у великој мери. Од укупне трговине земаља Западног Балкана 73% трговине робом се одвија са ЕУ, у скоро потпуно либерализованом трговинском режиму. Између 75% и 90% банкарског система у региону је у власништву земаља ЕУ. Ако додамо томе нову европску иницијативу да подстакне тржишне реформе, регионалну и европску привредну интеграцију, тада је јасно зашто глас пословне заједнице треба да се боље чује у овој фази процеса проширења.

Као највећа енергетска компанија у Србији и највећи корпоративни инвеститор, порески обвезник, послодавац и један од највећих извозника, НИС и његово пословање имају директног утицаја на укупну економску стабилност земље. Његова делатност, такође, има утицаја на регион, имајући у виду да има добро утемељено комерцијално присуство у суседним земљама, укључујући ту и земље чланице ЕУ (Румунија, Бугарска, Мађарска).

НИС је доста рано схватио да је дугорочни приступ свесности о ризицима кључ за успешно прилагођавање компаније тржишту Европске уније и њеним правним тековинама. То захтева значајне инвестиције у технолошку модернизацију, али, такође, захтева време за прихватање највиших светских вредности и стандарда везаних за климатске промене, социјални дијалог и поштену конкуренцију. Упознавање са функционисањем и радом тржишта и институција ЕУ и разумевање законске регулативе ЕУ, као и процес доношења одлука у ЕУ, захтева приличан напор од стране пословне заједнице.

У неким секторима је регулаторна интеграција Западног Балкана са ЕУ далеко напредовала. Енергетска заједница је, можда, најбољи пример за то: од 2006 године, Западни Балкан је обавезан да се у овом сектору усклади да би оформио пан-европско заједничко тржиште енергије, у смислу безбедности снабдевања и еколошке заштите.

Недавно су покренуте важне иницијативе: осим ЕУ програма Економских реформи и Оквира управљања који су основани да би се помогло земљама Западног Балкана да задовоље економске критеријуме приступног оквира, такође постоји и иницијатива да се формира Регионално привредно подручје. Овај предлог има за циљ да прошири могућности које нуди Споразум о слободној трговини у Централној Европи и да пронађе заједнички именилац за земље у областима кретања радне снаге, инвестиционог оквира и дигитализације. Такође постоји и Уговор о оснивању транспортне заједнице између Европске Уније и Западног Балкана, који од 2017. године обавезује земље Западног Балкана да проширују своју саобраћајну инфраструктуру и да интегришу „регион у тржиште саобраћаја ЕУ према заједничким стандардима, ефикасности мреже и квалитету услуга“ у областима као што су технички стандарди, безбедност, управљање саобраћајем, социјална политика, екологија и јавне набавке. У суштини, ово је пречица до имплементирања законских саобраћајних прописа ЕУ, пре формалног пуног чланства у Европској Унији.

Компаније са Западног Балкана су већ постојећи играчи на тржишту ЕУ: не само због њихове суштинске повезаности са јединственим тржиштем Европске Уније, већ и због тога што се њихова тржишта прогресивно обликују по правилима ЕУ. Стога је разумевање Европске Уније од највишег значаја. Међутим, способност државних органа земаља Западног Балкана да обезбеде увид у нови тржишни оквир нису без ограничења. Због тога је од пресудне важности да предузетници и послодавци пажљиво анализирају предстојеће реформе, размене мишљења са својим колегама из ЕУ, формулишу своје позиције и саопште их доносиоцима одлука у својим земљама.

Трговинска удружења у Србији, као што је Привредна комора Србије и НАЛЕД већ доста тога чине у том правцу. Међутим, предузетници не могу да се ослоне само на капацитете тих удружења. Суштински је важно за привреде Западног Балкана да сама средња и велика предузећа улажу у добијање релевантних информација везаних за ЕУ и да граде сопствене капацитете сада, ради користи коју ће имати у будућности. Нема сумње ће то бити једно динамично путовање.

Надежда Кокотовић, шеф НИС-ове канцеларије за везу са ЕУ и представништва у Бриселу

Контакт:

Прес служба
(011) 205 8037
press@nis.eu
Милентија Поповића 1
11000 Београд

О НИС-у

НИС је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија у југоисточној Европи. Основне делатности су истраживање, производња и прерада нафте и гаса, промет нафтних деривата, као и реализација пројеката у области петрохемије и енергетике. Више на страни http://www.nis.eu/o-nama

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд