Интервју са глумицом Миленом Дравић

НИС је као генерални спонзор и ове године подржао београдски ФЕСТ, 43. по реду, који је протекао у знаку смотре најбољих филмских остварења, као и уручивања награда најбољима. Управо тим поводом разговарали смо са нашом легендарном глумицом Миленом Дравић за корпоративни часопис „Мој НИС“.

На овогодишњем ФЕСТ-у уручена Вам је награда „Београдски победник“ за изузетан допринос филмској уметности, што представља још једно признање у импресивном низу награда које сте освојили за своје стваралаштво. Сa каквим расположењем сте дочекали ову награду?

MILENA DRAVIC5

– За мене је посебaн доживљај то што се на овом 43. ФЕСТ-у догодио тренутак инаугурације ове дивне награде „Београдски победник“, за допринос филмској уметности. Ова статуета, по узору на Мештровићевог Београдског победника, симбола нашег града, мог родног града, има своју причу, своју историју, своје порекло. Указана ми је велика част и захвална сам ФЕСТ-у што су се одлучили да ову награду доделе мени. Срећна сам што је добитник овог признања и један од највећих стваралац Русије, редитељ Александар Сокуров, као и мој колега, оскаровац Ричард Драјфус.

Какав је, по Вашем мишљењу, значај ФЕСТ-а за ствараоце и љубитеље филма?

– Већ сам у неколико наврата објаснила да би без ФЕСТ-а, „Битефа“, „Бемуса“ овај град био сиромашан, пуст.

Ви сте кроз своја остварења присутни на ФЕСТ-у од самог оснивања ове манифестације. Можете ли упоредити свет филма у времену кад је ФЕСТ настао и данас?

– ФЕСТ је нешто што остаје незаборавно у мом животу. То су били велики ствараоци. Светски врх који је долазио у Београд. Земља се отварала према свету. Али, за нас гледаоце ФЕСТ-а, а себе сматрам пре свега публиком, то је био догађај. ФЕСТ је имао мисију. Васпитање публике, школовање младих гледалаца. Филмови са ФЕСТ-а били су репери за сценарије, глуму, режију.

Од 1959. године када сте снимили први филм „Врата остају отворена“, до данас, број Ваших улога је тешко пребројати. У сваком Вашем остварењу је видљив ентузијазам и посвећеност глуми. Како објашњавате своју снагу и истрајност у послу којим се бавите већ неколико деценија?

– Радила сам посао који сам сама изабрала, који сам волела и волим. Од најранијег детињства, од своје четврте године, ја сам одрастала уз музику и покрет. Била сам, сада то знам, предодређена за уметност.

Која Вам је улога била најзахтевнија и на Вас оставила највећи утисак?

– Тешко је издвојити једну улогу од толико филмских, позоришних и телевизијских остварења. За мене као уметницу, ипак је важно то што сам имала могућност да се као глумица трансформишем у најразличитије ликове. И тако, од најраније младости, до данашњих дана. Била сам и јесам свестрана. За глумца то је најважније.

Како видите будућност филма на нашим просторима?

Треба послушати Ричарда Драјфуса: бити свој, радити филмове са причама са нашег поднебља, а да су те приче, онда, универзалне.

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд