У преговоре ћемо укључити струку. Taња Мишчевић за Energize.

Присуство српских компанија у Бриселу показаће се као све важније како преговори са Европском унијом буду одмицали и зато је отварање НИС-ове канцеларије у Бриселу одличан потез

– Мислим да има простора за сарадњу и у Београду и у Бриселу, јер мишљења, процене и експертизе ваших стручњака могу бити од велике користи за преговарачки процес – овако у интервјуу за корпоративни часопис „Energize”, Тања Мишћевић, шеф Преговарачког тима за вођење преговора о приступању Републике Србије ЕУ, објашњава на који начин компаније могу да допринесу европским интеграцијама.

Она додаје и да ће се присуство српских компанија у Бриселу показати као све важније како преговори са Европском унијом буду одмицали.

– Зато је отварање НИС-ове канцеларије у Бриселу одличанпотез – истиче Мишчевић.

Упитана да ли постоји намера да се у просец интеграција укључе најкомпетентнији стручњаци из компанија и привреде да би се у свим областима испреговарали најбољи могући услови за земљу, она одговара: „апсолутно“.

Укључивање енергетског сектора Србије у токове ЕУ треба да допринесе развоју либерализације енергетског тржишта, побољшању коришћења расположивих извора енергије, повећању енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије

– Један од наших приоритета је да осигурамо транспарентности инклузивност процеса преговора, а то значи да ће сви битиконсултовани у оквиру преговарачких група. То је у нашемнајбољем интересу – да саслушамо струку и пронађемо најбоља решења – објашњава Мишчевић.

Како се у тренутним околностима одвија процес интеграција и да ли је ванредна ситуација проузрокована поплавама имала неки утицај у погледу приступања?

Процес преговора тече по плану, скрининзи су се одвијали према претходно утврђеном распореду, а делегације су биле добро припремљене. То је био допринос Преговарачког тима током веома тешког периода поплава у Србији, јер сматрамо да ови процеси у земљи не смеју да стану. Такође, информисали смо колеге из Европске комисије о размери несреће која се догодила и они су показали спремност да ЕУ помогне у санирању последица штете. На тим плановима и развоју пројеката ради један важан део администрације, али то не утиче на ток преговора.

tanja miscevc web jedan

Који су следећи кораци који Србију чекају на путу ка ЕУ? Шта мислите да ће бити највећи изазови на путу придруживања?

Свакако је предвиђено да наставимо са скринизима односно аналитичким прегледима усклађености нашег законодавства са правним тековинама ЕУ до марта 2015. године. До сада смо завршили и експланаторне и билатералне скрининге за 11 од укупно 35 поглавља. Припремамо се и за нову фазу у преговорима, отварање поглавља. То значи да почињемо да пишемо прве преговарачке позиције и акционе планове за оне области чије извештаје са скрининга очекујемо прве, а то су Поглавље 32 – финансијска контрола и Поглавља 23 и 24 која се односе на владавину права. Такође, у припреми је и ревизија Националног програма за усвајање правних тековина ЕУ, који ће бити својеврсни план Владе у испуњавању европске агенде.

Највећи изазови очекују нас у пољопривреди, заштити животне средине, енергетици, транспорту и рурални развој. Ови сектори су веома комплексни, усклађивање је скупо, али је Србија заинтересована за реформе у овим областима, јер ту види значајан потенцијал за развој земље.

Многи упозоравају да земље кандидати имају често проблема са административним капацитетима. Какво је стање у Србији по том питању?

Од самог почетка добили смо одличне оцене од наших партнера из Европске комисије, када је реч о припљемљености чланова тима. Али то је већ чињеница коју европске институције истичу дуги низ година, када је реч о институционалном капацитету Србије. Ми имамо искусну администрацију која од 2004. ради на хармонизацији домаћег законодавства са правним тековинама ЕУ, од 2005. на преговорима, а касније и на примени Споразума о стабилизацији и придуживању. Преговарачки тим Србије чини око 2000 веома искусних и стручних људи у свим областима, а ускоро ће се њима придружити и чланови ужег преговарачког тима, који ће заједно са мном координисати процес преговора у одређеним поглављима.

tanja-miscevc-web-dva

Један од наших приоритета је да осигурамо транспарентност и инклузивност процеса преговора, а то значи да ће сви бити консултовани у оквиру преговарачких група. То је у нашем најбољем интересу – да саслушамо струку и пронађемо најбоља решења

Како се администрација показала у досадашњем процесу? Да ли сте задовољни?

Веома сам задовољна и захвална мојим колегама за труд и енергију коју улажу. Као што рекох, то је тим искусних људи, који јако добро знају свој посао, али су и веома мотивисани, јер верују да ће процес на коме већ годинама раде модернизовати земљу у којој живе.

Да ли би пред Србију опет могли да буду постављени неки посебни услови и ултиматуми, мимо оних који се тичу усклађивања са стандардима?

Када је реч о специфичним захтевима који су пред Србију стављени у процесу европских интеграција они су пре свега политички и свима познати. Када је реч о усклађивању са европским стандардима не можемо тврдити да никада нећемо доћи у ситуацију да имамо нове услове и то није изненађујуће. Наиме, Европска унија је покретна мета и жив организам који напредује, тако да ћемо, у случају промене правних тековина, бићемо суочени са применом нових стандарда. То се, на пример, може догодити у области јавних набавки или безбедности хране. Али, то је феномен са којим ћемо се суочавати и као пуноправна чланица ЕУ.

На који начин придруживање ЕУ помаже развој привреде? Који је значај посебно за област енергетике?

Енергетика је једна од најзначајнијих области деловања Европске уније, у којој се традиционално улажу напори за конкурентном снабдевеношћу енергијом. Регулација ове области утиче на регулацију у другим секторима, те самим тим на целокупни привредни систем једне државе. У том смислу је утицај енергетике на економију од круцијалног значаја имајући у виду удео овог сектора при формирању националног производа и буџета РС. Енергетика је грана која је на посредан начин повезана и са заштитом конкуренције, заштитом потрошача, заштитом животне средине, повећањем запослености, инфраструктуром, транспортом, пољопривредом итд. Укључивање енергетског сектора Србије у токове ЕУ треба да допринесе развоју либерализације енергетског тржишта, побољшању коришћења расположивих извора енергије, повећању енергетске ефикасности и коришћења обновљивих извора енергије, увођењу и примени модерних енергетских технологија, побољшању сигурности снабдевања енергентима, побољшању државне управе у овом сектору, као и јачању међународне размене.

Колико је важно да компаније из Србије прилагођавају своје пословање ЕУ стандардима? Могу ли уопште другачије да остану конкурентне?

Сви се морамо прилагођавати и учити како да будемо конкуретни на тржишту од близи 500 милиона потрошача. То је велики изазов који нас може подстаћи да будемо бољи, да се унапређујемо, осавремењујемо и отварамо себи могућности за тако велико тржиште.

Колико је у овој фази Србији доступно новца из ЕУ фондова? У којој мери компаније партиципирају у привлачењу тог новца својим пројектима и из којих грана су најзаступљеније?

На годишњем нивоу, из Инструмента претприступне помоћи ИПА, Србија има на располагању у просеку 200 милиона евра. Различите компаније и предузећа, као пружаоци услуга, извођачи радова или добављачи опреме, учествују у спровођењу бројних пројеката остварујући профит на тај начин. Домаће компаније најчешће нису непосредни корисник ИПА средстава, али има и таквих примера у енергетском сектору и сектору саобраћаја, али и у делу компанија које развијају пројекте за иновациону делатност.

Додатно, компанијама су доступна средства и из ЕУ програма. Та пракса ће се наставити и у наредном финансијском периоиду од 2014. до 2020. кроз нове програме којима ћемо приступити. Треба имати у виду да ће износ средстава која ћемо повлачити зависити искључиво од квалитета и успешности пројеката српских компанија на конкурсима, будући да неће бити унапред намењене суме новца само за Србију.

Тагови:

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд