Енергетски лидер на Балкану. Интервју Кирила Кравченка за Гаспром ревију

Kravcenko_Gazprom_intervju

Резултати

Господине Кравченко, какве резултате је остварио НИС током последњих година?

– Пре свега, за нас је важан оперативни профит – EBITDA. На основу њега меримо вредност, одређујемо финансијско стање и кључне економске показатеље. Ако погледамо динамику последњих година, почев од 2009, прилично се активно развијамо. Само у прошлој години смо остварили оперативни профит од око 550 милиона долара. Заправо, имамо релативно мали обим производње и прераде угљоводоника, али с обзиром на нашу ефикасност, географски положај, и низ других фактора, то је упоредиво са показатељима предузећа које поседује крупне производне и рафинеријске капацитете. Рецимо, попут „Московске рафинерије“ нафте, или рафинерије „Нојабрск-Нафтагас“.

Другу значајну компоненту представљају инвестиције. Укупно смо током протеклих година инвестирали 2,5 милијарди евра. При томе је битно што задржавамо динамику – сваке године реинвестирамо најмање 350-400 милиона евра и то је више од добити. Још један важан параметар је начин на који балансирамо између економске и социјалне сфере. Зато што је, са социјалног аспекта, наше учешће у попуњавању буџета Србије, веома значајно. Током последњих пет година, са седам одсто достигли смо 15 одсто. Односно, до 15 одсто државног буџета директно и индиректно се пуни кроз пословање НИС-а. И мада је Србија за нас остала кључна земља, напоменућу да радимо и у другим земљама Балканског региона, где значај наше компаније такође постепено расте.

Укупно смо током протеклих година инвестирали 2,5 милијарде евра. При томе је битно што задржавамо динамику– сваке године реинвестирамо најмање 350-400 милиона евра

Производни показатељи НИС-а су мање-више стабилни. Данас, велики изазов за нас представљају ниске цене нафте, и као последица тога ниске цене гаса, које већ девет месеци имају тенденцију смањења упоредо са ценама нафте. Настојимо да утичемо на ситуацију, унапређујући интерну ефикасност, самим тим смо припремили доста обиман програм унапређења интерне ефикасности и смањења трошкова. Радимо на промени и усавршавању одређених интерних бизнис-процеса. Увидели смо да на овај начин можемо уштедити око 100 милиона долара и већ смо за девет месеци 2015. 70 одсто ових средстава уштедели, управо захваљујући томе што смо се сконцентрисали на производну ефикасност.

Када се ради о прелиминарним резултатима за текућу годину, они ће свакако бити мањи од показатеља за претходну годину. Зато што су цене нафте двоструко ниже. Између осталог, бићемо знатно стабилнији него у 2009. години, када смо тек дошли на Балкан. Према затеченом стању, Компанији је једноставно претио банкрот. Данас, одржавамо солидан ниво профитабилности. Пословни приход ће бити мало нижи у односу на прошлу годину, али ипак стабилан и доста висок. Према овом показатељу сачуваћемо водеће место у региону. Разуме се да ћемо наставити са инвестицијама, што је јако значајно, и као треће, без обзира на то што смо због смањења цена нафте и гаса у одређеном степену ревидирали стратегију развоја НИС-а и мало је рационализовали, наставићемо активно да се развијамо.

Наш циљ је да будемо и останемо вертикално интегрисана енергетска компанија на Балкану. Укључујући не само геолошка истраживања, производњу, прераду и промет угљоводоника и њихових деривата, већ и електричну енергију. И да будемо значајан играч, не само на тржишту Србије, већ и на читавом Балкану – у Бугарској, Румунији, Мађарској, Босни и Херцеговини… Из тог разлога ми не мењамо циљеве, већ задржавамо инвестиције и тежимо стабилној профитабилности. У свему томе је од велике важности учешће наших запослених, који су се одазвали на позив да унапредимо интерну ефикасност у условима кризе, као и подршка главних акционара. Ми имамо много акционара, али два су за нас посебно значајна – то су Гаспром њефт и Република Србија. Уз њихову подршку идемо путем унапређења ефикасности и даљег развоја Компаније.

Кориговање

Шта претпоставља кориговање стратегије развоја НИС-а? Да ли се ради о рангирању пројеката по приоритету, када се једноставно мења њихов редослед у реализацији зависно од ситуације на тржишту?

– Суштински, стратегија и мисија нису промењене. Као прво – треба да будемо најефикаснији у нашем региону, као друго – трудимо се да остваримо максималну избалансираност у односу на сегменте. Поседујемо искуство за половину, како их ми зовемо, сегмената. Четири од њих су кључна, то су: производња угљоводоника, њихова прерада, промет гаса и нафтних деривата, као и генерисање електричне енергије, а два су помоћна, зато их и зовемо „пет и по“. Први су – нафтни сервиси, од којих, због суженог тржишта не можемо одустати. Други су – наше мањинско учешће у петрохемијској структури Србије.

У сваком од ових сегмената имамо своје приоритетне пројекте. У производњи је најважније одржати производни ниво. Из разлога што се исцрпљивање налазишта налази у четвртој фази, а такође и попуњавање залиха. Данас је попуњавање залиха на нивоу један према десет. За последњих пет година увећали смо их за 50 одсто, иако је претходних 20 година пре нашег доласка постојала тенденција постепене стагнације. Тренутно, значајну пажњу посвећујемо геолошким истраживањима, да бисмо остварили перспективу дугорочног пословања.

Као прво – треба да будемо најефикаснији у нашем региону. Друго – трудимо се да остваримо максималну избалансираност у односу на сегменте

У преради – то је изградња следећег савременог постројења. У потпуности смо прешли на стандард „Евро-5“ у 2012. години. Данас, наш задатак је да у потпуности прекинемо са тамним горивом. Односно, да изградимо постројење за дубоку прераду нафте на основу коксовања. Изградња овог комплекса биће завршена почетком 2019. године. Већ смо почели са радом у том правцу, испројектовали смо, улажемо новац, процес је у току.

У области промета – то је модернизација и развој малопродајне мреже. И то, не само у Србији. На данашњи дан, већ око 20 одсто малопродајног бизниса НИС-а лоцирано је изван граница Србије. Ове године активно се развијамо са аспекта просечног обима издавања горива и обима малопродаје преко наше малопродајне мреже. Радимо додатно у три земље – Румунији, Бугарској и Босни. Наш задатак је да избалансирамо промет у односу на обим прераде.

У области енергетике – то је реализација пројеката, пре свега, генерисања гаса. Зато што производимо гас и желимо да га монетизујемо – што је повољније, од продаје сировог гаса. Друго је „зелена“ енергетика, зато што смо је у одређеној мери наследили заједно са НИС-ом. Ради се о геотермалним изворима, а то је делимично и захтев Европске уније.

Видели смо шта представља енергија ветра, шта су емисије угљен-диоксида (СО2) и схватили смо, да је за нас јефтиније да производимо „зелену енергију“, него да плаћамо казне. И треће – енергетика базирана на чврстим горивима, што је за нас релативно нов правац, који није карактеристичан ни за нас, ни за велики „Гаспром“. Али ми га развијамо, јер смо локализовани овде, и наша је стратегија да, не излазећи изван његових оквира, будемо лидер на Балкану. Зато радимо на низу пројеката у области енергетике чврстих горива. То је оно, што се односи на основне сегменте.

Ако причамо о помоћним, онда нафтни сервиси представљају подршку на високом савременом нивоу, који је довољан за наше производне пројекте, који се реализују не само у Србији, већ и у Румунији, Мађарској и Босни. То су, пре свега, бушење и детаљни ремонт бушотина, и сеизмика.

Ако погледамо петрохемију – то је максимална помоћ Србији у том смислу, да петрохемијска грана у земљи не само преживи у комплексним условима, када арапски свет врши притисак са јефтином петрохемијом, већ и да се модернизује и развија. Напоменућу да је Република Србија већински акционар предузећа ХИП-Петрохемија а.д. у Панчеву, док је НИС – мањински акционар.

У петрохемији смо издвојили три главна циља за нас. Први је да се у Панчеву поред пропилена производи и полипропилен и то захваљујући инвестицијама, али не нашим, већ нашег стратешког партнера. Преко нашег пословног менаџмента, већ смо направили план пословне ефикасности. И сада се налазимо у промотивној фази преговора, у тражењу стратешког партнера. Постоји неколико компанија које претендују на ову позицију. Убеђени смо да, с обзиром на интеграцију наше главне Рафинерије у Панчеву и петрохемијског комплекса (зато што им испоручујемо сировине, а од њих купујемо део производа), можемо успешно завршити овај пројекат.

Друго – то је изградња и проширење енергетског комплекса у Панчеву, који ће одржавати енергетске потребе не само града, већ и петрохемијског комплекса, као и производња азотних ђубрива, у чијем акционарском капиталу немамо удела, за разлику од „Петрохемије“.

И трећи правац – сирћетна киселина и метанол, који се код нас производе у Кикинди, где смо мањински акционари. Ту смо спремни да помогнемо и у смислу пословне ефикасности, и већ смо након четворогодишњег застоја пустили у погон фабрику, у септембру ове године. Наравно, смањили смо трошкове кроз додатно електрично и термално генерисање енергије. У те сврхе, тренутно разматрамо нови пројекат изградње велике термоелектране на подручју Кикинде за снабдевање топлотном и електричном енергијом овог хемијског комплекса.

Зато у сваком од ових пет и по праваца имамо стратешке пројекте, у које се усмеравају инвестиције. При томе, у условима ниских цена енергетских флуида, наш програм је свакако скромнији, него што се првобитно претпостављало. Али договорили смо се, да у наредне три године инвестирамо додатну милијарду долара у развој наших базних праваца.

Да ли се енергетика чврстих горива односи на угаљ?

– Ради се о два правца, у којима имамо одређени интерес, али не као већински акционар, већ као Компанија која развија електрично генерисање. Прво је угаљ, друго су уљани шкриљци, који се производе из површинских копова, као рецимо у Естонији. Уљани шкриљци нису повезани са нафтним и гасним шкриљцима.

Пројекат производње базних уља и специјалних уља у Србији на постојећим локацијама, о којима је компанија НИС говорила пре неколико година, и данас је актуелан?

– Пројекат је и даље актуелан, али смо за сада морали да га одложимо. Главни разлог за то је што се са падом цена нафте и гаса променио однос цена различитих деривата нафте и гаса. И то је веома погоршало економске показатеље пројекта изградње капацитета за производњу базних уља. Присутно је и неколико додатних разлога. Када смо започели реализацију овог пројекта и већ уложили у њега извесна средства, открили смо да дубоко испод производне локације има више од 1,3 хиљаде убојитих средстава, међу којима могу бити и неексплодиране бомбе из времена НАТО бомбардовања. А то није само значајан додатни утрошак финансијских средстава, већ и времена. За нас је важна тржишна конјунктура и припремљен терен. А друго – кад смо почели да анализирамо тржиште, открили смо да се оно доста изменило. И не само у смислу ценовних претпоставки, него и знатног смањења потражње за базним уљима у условима кризе. Зато смо донели одлуку да пројекат одложимо, али не и обуставимо. Он остаје у нашем портфељу, али не међу пројектима највишег приоритета.

Продаја

Колико се успешно развија прометни део компаније НИС, ако се узме у обзир не само малопродаја, већ и велепродаја?

– Ако говоримо о промету, за нас су примарна горива. Имамо помоћне производе, као што су мазут или битумени. Трудимо се да покријемо локалне потребе, а да се притом сконцентришемо на производе високе технологије. Тако смо у последње две године пласирали низ јединствених производа на локално балканско тржиште. То су високооктански бензини и ултрамодерно дизел гориво. У овом домену, на пример, сарађујемо са немачким концерном BASF – користимо њихове адитиве како бисмо побољшали квалитет горива. Ако говоримо о уделу, присутан је стални раст. Не само када је реч о количинама, већ и у уделу на тржишту. Редовни раст присутан је не само у Србији, где НИС има доминантну позицију – преко 75 одсто у целини када је реч о моторним горивима, већ и у суседним земљама, где имамо и велепродају и малопродају.

Редовни раст присутан је не само у Србији, где НИС има доминантну позицију – преко 75 одсто у целини када је реч о моторним горивима, већ и у суседним земљама, где имамо и велепродају и малопродају

У оквиру велепродаје вршимо испоруке у све суседне земље, укључујући, поред Босне, и Румунију, Бугарску, Македонију и Хрватску и делимично Мађарску. А у оквиру малопродаје у три земље где имамо сопствене бензинске станице, а то су: Босна, Бугарска и Румунија. У Босни већ предњачимо по просечном обиму продаје на бензинским станицама. У Румунији и Бугарској константно повећавамо ефикасност и ове године смо постигли добар ниво профита. За нас је то веома важно, јер је у условима кризе подбачај цене у „апстриму“ делимично потребно избалансирати на рачун „даунстрима“. Сада смо потпуно прешли на два бренда, а имали смо осам различитих само у Србији. Освојили смо читав Балкански регион, где у премиум сегменту радимо под брендом GAZPROM, а у масовном под брендом НИС Петрол. У оба ова сегмента већ смо заузели лидерску позицију не само у Србији, већ и у суседним земљама у којима развијамо малопродају.

У Србији се не тако давно активно разматрало питање производње бензина са октанским бројем 100 од стране НИС-а. Какав је то производ?

– Приступили смо производњи и висококвалитетног бензина и дизела. Структура потрошње моторног горива у Европи донекле се разликује од ситуације у Русији. Овде више од 60 одсто потрошње чини дизел, док је у Русији то бензин. А преостала два сегмента у Србији подељена су између бензина и гаса. Притом се удео бензина стално смањује. С аспекта производа високе технологије ми смо дизел унапредили у супердизел, а кад је о бензину реч прешли смо на 100 октана, јер овде удео наведених производа стално расте. Ми смо на ово тржиште већ ушли, радимо и активно увећавамо свој удео.

Који су за НИС главни извозни деривати, ако занемаримо малопродају моторног горива у суседне балканске земље?

– Ми смо за себе дефинисали круг логистичке доступности за сваки дериват нафте. Сваки од њих, поред Србије, има и своја локална тржишта. На пример, течни нафтни гас, пропан-бутан, испоручујемо не само у Србију, укључујући Косово и Метохију, већ и у Босну. Плус, сад смо увели КПГ (компримовани природни гас). Бензин испоручујемо у Босну, Бугарску, Румунију и Хрватску. У зависности од конјунктуре, дизел можемо испоручивати у различите земље региона. Ако узмемо не моторна горива, него, рецимо, битумене, трудимо се да обезбедимо испоруку у све делове – продајемо их и у Бугарској, Румунији, Македонији, Црној Гори итд. Ако узмемо авио-гориво, имамо два циљна тржишта – Србију и Румунију. Различите врсте мазута имају неколико основних праваца испоруке. Осим Србије, велики потрошач нашег мазута је и лука Констанца у Румунији, где снабдевамо једно од предузећа-ћерки Гаспром њефта, које се бави бункерисањем морских бродова. Тако да сваки производ има своју нишу, а ми смо присутни у читавом региону.

Елементи диверсификације

Шта се очекује од диверсификације сегмената пословања компаније НИС?

– Циљ наше стратегије, коју смо у току 2009-2010. године и формализовали, није само диверсификација, већ и балансирање сегмената пословања. Каква је ситуација била пре тога? Двадесет година је падала производња, смањивале су се залихе, уз прекомерни обим прераде, а малопродаја се није развијала. Ситуација је била веома шаролика и дивергентна. Ми смо сада става да сваки сегмент треба да буде максимално искоординисан са другим сегментима, како би се добио синергијски ефекат. Почели смо да повећавамо залихе и производњу, оптимизовали смо обим прераде и активно ширимо малопродајну мрежу. То је први стратешки правац. За нас је то елемент диверсификације. Дакле, ми не пливамо низводно, већ настојимо да избалансирамо различите сегменте.

Други елемент је искорак у апсолутно нову сферу. То је генерација електричне енергије. Почели смо од гаса, од геотермалне енергије и енергије ветра. А сада размишљамо о томе да око 20-25 одсто наше оперативне добити до 2020. године треба да буде остварено од пројеката генерације електричне енергије. Имамо портфељ одговарајућих пројеката, о којима сада не можемо да говоримо, јер су преговори још у току. Међутим, ми смо се одлучили за стратешки циљ, и овај сегмент је важан аспект развоја наше компаније у целини. Не само баланс између различитих сегмената, већ и увођење нових, важних компонената. Притом у сваком од сегмената сарађујемо са матичном компанијом. Рецимо, у области гаса то је „Гаспром експорт“, у домену генерације електричне енергије – „Гаспром енергохолдинг“. Наравно, ту је и наша главна компанија – Гаспром њефт, која управља читавим нашим пословањем. А сарадња са свим карикама у ланцу даје синергијски ефекат.

НИС набавља сировине из иностранства, на пример из Русије?

– Ми имамо тендерске процедуре. Компанија Гаспром њефт је један од играча на тржишту, а у току последњих шест година она је увек била највећи добављач сировина из Русије за компанију НИС. Осим тога, доприносимо развоју нама сродних области као што је петрохемијски комплекс у Србији, о чему сам већ говорио. Посвећујемо веома много времена преговорима, на пример са „Гаспром енергохолдинг“ на тему испоруке гаса. Јер, док различите врсте нафте можемо набављати на различитим тржиштима, гас се испоручује гасоводом и његов састав се не може мењати. Зато имамо продуктивну сарадњу са „Гаспром енергохолдингом“. Али нисмо ми ту главни сауговарач, већ ЈП „Србијагас“. Ми им само помажемо, јер смо заинтересовани за очување и развој петрохемијског комплекса Србије.

Друштвено-економска одговорност

Шта НИС предузима у области социјалне подршке и културне сарадње на Балкану?

– Што се тиче социјалних питања, ми разумемо своју улогу у економији и животу Балканског региона. НИС је највећа и најпрофитабилнија компанија, тако да не можемо, а да не преузмемо и додатну друштвену одговорност. За себе смо дефинисали четири стратешка правца инвестиција у овој сфери – од младих и образовања, до културе и спорта. На пример, у последњих годину дана примили смо у нашу компанију више од 700 младих људи и на тај начин смањили просечну старост запослених са 49 на 37 година. Водимо избалансирану политику подршке разних спортских клубова, у различитим спортовима. Притом, све то радимо максимално транспарентно, придржавајући се два критеријума. Прво – поштујемо стандарде корпоративне друштвене одговорности, где у складу са међународном праксом стално повећавамо своју отвореност.

Од 2009. године НИС и Гаспром њефт су на социјалне пројекте у Србији укупно издвојили око 45 мил. евра. То је наш део друштвене одговорности

Друго – значајан део наших социјалних инвестиција, пре свега за локалне заједнице у регионима, распоређује се на отвореним конкурсима, где сами грађани одлучују које пројекте треба финансирати. То је управо нешто што смо ми донели у регион са доласком у НИС и доста добро систематизовали. Од 2009. године НИС и „Гаспром њефт“ су на социјалне пројекте у Србији укупно издвојили око 45 мил. евра. То је наш део друштвене одговорности.

Зашто, без обзира на све то, порези за НИС у Србији стално расту?

Своје учешће у попуњавању буџета Србије смо повећали са седам одсто на 15%, а да су притом основне стопе остале исте.

– Ако говоримо о порезима, то је такође део друштвено-економске одговорности. Ми смо максимално транспарентни и плаћамо све што је потребно. Помажемо држави у борби са „сивом“ или „црном“ економијом, инвестирамо своја сопствена средства како бисмо повећали не само своју конкурентност у односу на непоштене играче на тржишту, већ и убирање пореза од стране других играча. Што се тиче динамике опорезивања – да, она заиста расте. Расту акцизе, расте порез на добит, укинуте су одређене олакшице. Али постоје темељне ствари о којима смо се иницијално договорили у оквиру Уговора о купо-продаји акција. На пример, стопа ројалтија, која остаје иста. И то је за поштовање, јер није реч само о узајамном поштовању једне стране према другој и испуњењу постигнутог договора, који су потписали председници Русије и Србије, већ је то и европска пракса. Слични споразуми потписани су и при уласку компаније МОЛ у Хрватску или компаније ОМВ у Румунију. И тамо су за одређени период времена, који није мањи од 10 година уговорени услови опорезивања. Стога и укупни порези расту – подсетићу да смо своје учешће у попуњавању буџета Србије повећали са седам одсто на 15%, а да су притом основне стопе остале исте.

Интервју је објављен у броју 11. корпоративног часописа „Гаспром“.

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд