Интервју Кирила Тјурдењева, генералног директора НИС-а, за ГАЗПРОМ ревију

– Кирилe Владимировичу, 2017. година је у Русији постала година стабилизације у економији. То се одразило на обимима индустријске производње, на производњи електричне енергије и на потрошњи моторних горива. А каква је ова година била за НИС?

– НИС се, као што знате, сврстава у низ највећих вертикално-интегрисаних енергетских компанија Југо-Источне Европе. На нашу делатности се одражавају процеси који се дешавају у европској економији. Прошла година је била веома динамична и успешна. Ако је упоредимо са 2016. годином, онда је чиста добит порасла за 80% – до 27 милијарди динара (око 222,1 милиона евра по средњем курсу 2017. године), а EBITDA за 18% и износила је 47 милијарди динара.

Обим инвестиција је достигао ред величине 26,5 милијарди динара, што је за 2% више него у 2016. години. Највећи део тог износа је био усмерен у област истраживања и производње нафте и гаса, као и на модернизацију Рафинерије нафте у Панчеву, наше основне нафтно-прерађивачке активе.

Наше обавезе за уплату пореза и других давања у 2017. години достигле су 171 милијарду динара. То је за 5% више него у 2016. години.

Највећи порески обвезник у Србији

– Ваша компанија је највећи порески обвезник у Србији.

-Да. Почетком деценије износ пореза и других давања НИС-а је чинио 10% буџета Републике Србије, а сада је то  скоро 15%. За прво полугође на порезе и остала давања у буџет Србије НИС је усмерио 81,7 милијарди динара. При томе је пореско оптерећење наше компаније порасло.

– А шта се у 2018. години дешава са профитом?

– У првом полугођу 2018. године тај показатељ је износио 11,5 милијарди динара (97 милиона евра). То је мало мање у односу на претходну годину. На показатељ добити утичу неки фактори на које ми не можемо да утичемо. На пример, цена нафте. Она игра двојаку улогу.
С једне стране, високе цене нама погодују, јер ми производимо више од 1 милиона тоне нафте. А с друге стране, ми увозимо две трећине „црног злата“ које прерађујемо. Поред тога, на нас утичу курсне разлике. Прошле године оне су играле у плусу, а ове године – у минусу.

Улога наше компаније за привреду Србије од тренутка куповине НИС – Гаспром њефт је порасла вишеструко. Навешћу као пример један детаљ– захваљујући улогу НИС прошле године је БДП Србије порастао за додатних 0,3%.

– Са чим је повезано премашење бизнис-плана?

– Са растом финансијских производних показатеља. Ми смо остварили историјски рекорд за обиме прераде нафте- 3,6 милиона тона (пораст за 9% у поређењу 2017. године са 2016. годином). Тај показатељ смо успели да достигнемо захваљујући улагањима у модернизацију производних капацитета које је  направила компанија „Гаспром њефт“ у протеклим годинама. Такође, у 2017. години ми смо за 5% повећали продају нафтних деривата – до 3,5 милиона тона.

Нула „сувих“ бушотина

– А какви су производни показатељи у првом полугођу 2018. године?

– Ове године по питању производних показатеља ми такође идемо преко бизнис плана. Морамо да радимо углавном са малим исцрпљеним налазиштима. Од 1,8 милијарди евра, које НИС планира да инвестира од 2018. до 2025. године, 1 милијарда евра ће бити усмерена на производњу. Планирамо да је одржимо на нивоу реда величине 1,1 милиона тона. Захваљујући већ направљеним улагањима, напорном раду наших стручњака и новим технологијама, до овог тренутка успевамо да задржимо пад производње.

– А чиме су условљена та улагања? Међудржавним споразумима или чистом економијом? Зар не би било исплативије да се средства усмере не на успоравање пада производње на постојећим налазиштима, него на куповину удела у некаквом млађем и перспективнијем налазишту?

– У основи лежи чиста економија. Савремене технологије омогућавају да се ефикасно разрађују налазишта.  За нас  дигитализација производње нису само модерне речи, него скуп средстава која се примењују у раду. На пример, у саставу НИС послује Научно-технички центар (НТЦ) у саставу којег се налази други по снази суперкомпјутер у  региону. На њему ми очитавамо 3D-моделе налазишта који омогућавају да се повећа ефикасност бушења. Уз његову помоћ ми смо смањили удео „сувих“ истражних бушотина са 50% до нуле. При томе су од почетка деценије за два пута порасли обими бушења- до 60 бушотина годишње.

То се не догађа зато што компанија има среће. Раст ефикасности је резултат многих напора. Између осталог, имамо педесет српских стручњака који раде у нашем Научно-технолошком центру. Сада намеравамо да изађемо са НТЦ НИС на спољашње тржиште. Његови запослени већ обављају поједине врсте радова за матичну компанију.

Наш регион није једноставан- компликована је геологија, налазишта нису велика и при томе су удаљена једно од другог. Али наша компанија планира да настави са истраживањима у Србији, Румунији, као и у Босни и Херцеговини.

У 2017. години у Румунији смо пробушили прву успешну бушотину- открили смо нафту и гас.  У 2018. години бушимо у овом региону неколико бушотина. Пројекат је веома перспективан.

Више белих деривата

– Како стоје ствари са прерадом?

– За прво полугође у Рафинерији нафте Панчево прерађено је скоро 1,7 милиона тона нафте. Очекујемо да ћемо у 2018. години надмашити прошлогодишњи рекорд. Према усвојеној стратегији, до 2025. године ми треба да остваримо обим прераде од 4,1 милиона тона. Овде треба нагласити, да инсталирани капацитет Рафинерије нафте Панчево износи 4,8 милиона тона годишње. Али, прерађивати такав обим данас није исплативо, јер ће значајан удео добијених производа имати ниску маржу. Тражње унутар Србије и суседних земаља за такве обиме нема, а извоз на удаљенија тржишта нема економског смисла. Зато повећање прераде иде постепено, заједно са модернизацијом производње.

Сада ми градимо у Панчеву постројење за одложено коксовање. Оно би требало да проради у трећем кварталу 2019. године. Захваљујући њему, дубина прераде нафте у Рафинерији ће достићи 99,2%. То је рекордна вредност.  Компанија може производити за 0,5 милиона тона белих нафтних деривата више, што ће довести до пораста профитабилности. Као резултат, у значајној мери ће се смањити производња мазута, али зато ћемо добити потпуни нови за нас производ, а то је кокс, који се активно користи у металургији и грађевинарству.  Данас се кокс мора увозити у Србију.

– Код којих добављача набављате нафту за Рафинерију?

– Конфигурација Рафинерије је таква, да нам је згодније да радимо на одређеној корпи нафте. Ми организујемо годишњи тендер, а по потреби део сировине набављамо на спот-тржиштима. Наша Рафинерија нафте прерађује нафту са ирачког налазишта Киркук- она се продаје са дисконтом. Спој њеног састава и цене омогућава да се добије одличан резултат са аспекта производа и економије.  Сада смо увели у прераду нафту са Новопортовског налазишта „Гаспром њефт“. Комбинација напред наведених сорти нафте даје одличан резултат.

– Каква је судбина вашег постројења у Новом Саду?

– Сада тамо функционише мала производња уља, као и складишни капацитети. Нажалост, већину пројеката које би теоретски било могуће реализовати за развој тог предузећа је исплативије реализовати у Панчеву. Ми, разуме се, не одустајемо од развоје те активе. Али, за сада она чека своје време и своје пројекте. А сада је наша делатност у области прераде концентрисана на Рафинерију нафте у Панчеву.

Преко 300 MW

– Ваша компанија је већ одавно тестирала могућност уласка у област производње електроенергије.  Шта је учињено у том правцу?

– Прошле године смо изабрали ЕРС- извођача за изградњу електране у Панчеву. Тај пројекат реализујемо заједно са „Гаспром ЕнергоХолдингом“ (ГЕХ). Нама припада 49%, ГЕХ – 51%. Укупан износ инвестиција износиће око 180 милиона евра. Инсталирана снага електране је планирана на нивоу 200 MW. Пуштање у рад је планирано за 2020. годину.

– Та електрана је предвиђена за широки круг потрошача?

– Електрана се гради за повећање ефикасности енергоснабдевања наше рафинерије која ће користити пару. Електроенергија која буде произведена у термоелектрани ће се испоручивати на тржиште. Комбиновани циклус са производњом електро и топлотне енергије обезбеђује високу ефикасност електране.

– Европско законодавство, на  које се угледа законска регулатива Србије, се крајње захтевно односи на нове  капацитете за генерисање. Поред тога, у њему се садрже одређени захтеви за обавезни удео обновљивог генерисања.  Пре неколико година НИС је стартовао одговарајући пројекат. У ком стадијуму се он данас налази?

– Тај пројекат је прешао у активну фазу. Планирана је изградња 34 ветрогенератора збирне инсталиране снаге око 100 MW. Потписан је споразум са партнером, мађарском компанијом МЕТ.  Она ће инвестирати са нама у тај пројекат у пропорцији 50 : 50 и ангажоваће пројектно финансирање.

– Када планирате да га реализујете?

– До другог квартала 2020 године. У Србији важи специјална тарифа за производњу из обновљивих извора. «Традиционални» мегават кошта око 45-50 евра. «Обновљиву» електричну струју  произведену из ветра држава ће куповати током 12 година по 92 евра за МWh.

– То значи да ћете у том тренутку имати око 300 MW инсталисане снаге за производњу електричне енергије?

– Тачније код нас и наших партнера. Али генерално гледано више, јер ми поседујемо 14 станица за утилизацију природног гаса.  Оне су изграђене на налазиштима. Реализација свих пројеката у области генерисања ће нам омогућити да заузмемо отприлике 3% тржишта електричне енергије Србије.

Сматрамо да ће наши напори извршити позитиван утицај на екологију земље. Већ сад значајан удео електроенергије у Србији се производи у прилично старим електранама које раде на угаљ. У нашем случају ми ћемо производити енергију користећи „еколошкији“ гас и ветар.

Gazprom-премијални бренд

– На малопродајном тржишту моторних горива Европе претходне две године су биле веома бурне. „Дизелгејт“, шпекулације око могућег одустајања од дизел-горива. Да ли се то одразило на малопродајно тржиште Србије? И какви су се процеси, уопштено гледано, дешавали на њему ?

– Потрошња дизел-горива је расла. Сматрамо да ће се тај тренд одржати, без обзира на све „дизелгејтове“. За нас је то веома важно, јер ће са увођењем у рад постројења за одложено коксовање НИС  производити више висококвалитетног бензина и дизел-горива.

– Раст потрошње је карактеристичан само за Србију или се то дешава свуда на Балкану?

– Свуда на Балкану. Поред традиционалних моторних горива, ми учвршћујемо гасно-моторну област – како у области пропан-бутана, тако и у области компримованог гаса.

– Колико сад станица има компанија?

– Сада је у нашем власништву 423 ССГ, од којих се око 330 налази у Србији, где наша компанија заузима преко 43% малопродајног тржишта. Чак и по руским мерилима, ми имамо веома велику мрежу. Наше станице раде под два бренда – NIS Petrol и Gazprom. Gazprom- то је премијални бренд

Српско тржиште је веома засићено. Ми као конкуренте имамо МОЛ, ЛУКОИЛ, OMV и друге компаније. Баријера за излазак на тржиште нема, свако ко жели може да увози гориво. А у пречнику од 500 км смештене су веома озбиљне рафинерије за прераду нафте. Због тога је за нас  у малопродаји основни задатак не екстензивни раст, него стварање и развој квалитетне мреже, преко које је могуће продавати брендирано квалитетно гориво, као и допунски асортиман и услуге.

Од 2013. до 2017. године наша мрежа се повећала укупно за 15 станица за снабдевање горивом, од којих је прошле године било три саграђено, а једна је купљена. Ми смо такође прошле године реконструисали 11 ССГ. За исти тај период просечан дневни промет је порастао са 5,2 тоне на 6,1 тону.

Ми се трудимо да привучемо купце маркетиншким акцијама, развојем сличних програма лојалности, као и да зарадимо на допунском асортиману. Удео допунског асортимана у укупном износу прихода од малопродајног бизниса је у порасту. Сада је он достигао 15%.

– Веома добар удео! А која роба је најтраженија?

– Кафа, вода, енергетски напици. За нас је важно, што се од допунског асортимана највише продају робе наших брендова, као на пример, DriveCafe, енергетски напитак G-Drive, жваке истог тог  бренда и вода Jazak. Хтео бих да подсетим, да ми у компанији имамо производњу сопствене минералне воде Jazak. Актива је, наравно, непрофилна, али ми желимо да од ње направимо успешну причу. Због тога смо изменили структуру управљања и спровели ребрендинг флашица у којима се продаје минерална вода.

„ Енергија знања“

– Које ви пројекте реализујете у области културних веза?

– Наша компанија заједно са „Гаспром њефт“ пружа подршку Српској православној цркви, позоришним и музичким фестивалима.  На пример, фестивалу класичне руске музике „Бољшој“, као и позоришном фестивалу,  које организује Емир Кустурица. Подржавамо спорт – фудбалски клуб „Црвена звезда“ и кошаркашки клуб „Партизан“, као и спортске активности за децу.

Поред тога, НИС већ 10 година у оквиру програма „ Заједници заједно“ сарађује са 11 локалних заједница из Србије. Ми смо заједно реализовали пројекте у области образовања, спорта, екологије, културе, свих области које дају свој допринос у развоју локалне заједнице. У тај програм је НИС уложио више од 1 милијарде динара. Ове године програму се придружила још једна, дванаеста по реду, локална заједница, што означава повећање броја наших партнера и пријатеља.

Имамо програм „Енергија знања“. Ми дајемо новац школама и универзитетима, набављамо опрему за учионице и лабораторије, додељујемо стипендије талентованим студентима. До овог тренутка у тај програм је инвестирано око 5 милиона евра. Осим позитивног имиџа компаније, ми добијамо и стипендисте-перспективне запослене НИС. Те стипендисте ми шаљемо у Русију – у профилисане високошколске установе, а затим их запошљавамо.

Овде се може испратити веза са свим што ми радимо у производној области. Много је пројеката – то су године припреме и године реализације. Не треба се бојати изазова, не треба се бојати упуштања у нове области. Нове технологије улазе у наш живот, ми треба да их пратимо, да тражимо путеве за њихову примену. И да образујемо потребне стручњаке.

– Вама се обраћају велике компаније које предлажу решења у области дигитализације?

– Обраћају се све велике компаније. Најважније је разумети економску суштину и перспективност ове или оне технологије или платформе. Постоје платформе које су нам раније предлагале веома цењене фирме, али до овог тренутка перспективе њиховог развоја су под великим знаком питања: какве би економске губитке претрпела компанија НИС, ако би интегрисала те платформе.

У овом тренутку у области дигиталних технологија у различитим деловима компаније се разрађује 70 пројеката, од којих је седамнаест прешло у активну фазу реализације. Сада тражимо професионалце за компанију који би могли да фокусирају своје напоре у области дигитализације да би се процес развијао у јединственом правцу, да би порасла ефикасност.

Тагови:

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд