Интервју Кирила Тјурдењева, генералног директора НИС-а за Energy Intelligence

У 2019. години се навршава тачно 10 година откако је „Гаспром њефт“ постао већински акционар српске компаније Нафтна индустрија Србије (НИС). О томе како се НИС променио за 10 година и о будућности компаније је у интервјуу за Energy Intelligence говорио генерални директор НИС-а Кирил Тјурдењев.

Како оцењујете трансформацију компаније током последњих 10 година? Који успеси су постигнути и како се компанија НИС променила за то време?

Током последњих 10 година компанија НИС се озбиљно променила, а о нашим успесима најбоље говори динамика финансијских показатеља компаније. Пре доласка компаније „Гаспром њефт“, НИС је акционарима доносио губитке у висини од око 100 милиона долара. Укупан дуг је износио око 1 милијарде америчких долара. Према резултатима 2018. године, чиста добит компаније је била већа од 250 милиона америчких долара, EBITDA је износила преко 500 милиона долара, а чист дуг компаније се смањио на 657 милиона долара. Ми данас свесно одржавамо чист дуг на том нивоу, јер нам одговара да привлачимо новчана средства у овој количини и у оваквим условима које сада нуди тржиште. Са тачке гледишта оперативних показатеља, могу да кажем да, када је компанија „Гаспром њефт“ ушла у акционарски капитал НИС-а, производња компаније је износила око милион тона и постепено се смањивала. Према резултатима прошле године, произвели смо око 1.3 милиона тона нафтног еквивалента. Прерада је према резултатима за 2018. годину достигла рекордне показатеље, премашивши 3,8 милиона тона.
Један од кључних пројеката деценије је модернизација Рафинерије нафте Панчево, коју је „Гаспром њефт“ започео након куповине НИС-а 2009. године. Она је омогућила да се на тржиште Србије пласира гориво стандарда евро 5, да се обогати асортиман нафтних деривата и повећа ефикасност производње. Захваљујући инвестицијама компаније „Гаспром њефт“, НИС је добио статус највећег домаћег снабдевача на тржишту горива и почео да извози одређене количине нафтних деривата на тржишта у балканском региону.
Такође је повећан наш удео на малопродајном тржишту. У Србији приближавамо се цифри од 44% удела на малопродајном тржишту и 70% на велепродајном. Осим тога, наша компанија је изашла изван граница Србије – у Румунију, Бугарску, Босну и Херцеговину. Кад је реч о малопродаји, имамо 315 бензинских станица у Србији и око 90 ван земље, под брендовима NIS Petrol и GAZPROM. Када говоримо о иностраној експанзији, тренутно и производњу обављамо на иностраним тржиштима. Вршимо геолошка истраживања у Румунији и у Босни и Херцеговини. Осим тога, компанија спроводи диверзификацију пословања. Заједно са Газпроменергохолдингом градимо комбиновану гасно-парну електрану, односно електрану са гасним и парном турбином. Такође, са мађарским партнерима, групом МЕТ, реализујемо пројекат изградње ветропарка. Поред тога, сопственим капацитетима смо изградили неколико малих електрана за производњу електричне и топлотне енергије, на осам гасних и нафтних поља чија је укупна инсталисана снага око 14 MW. Такође, на гасним пољима у Румунији у току је изградња мале електране за производњу електричне енергије укупне инсталисане снаге 7.5 MW.

Ове године НИС треба да ажурира стратегију развоја до 2025. године, која је усвојена 2017. године. На који период ће се она односити и који су основни циљеви које планирате да постигнете?

Ажурирамо актуелну стратегију развоја до 2025. године. За сада је рано да се износе параметри обновљене стратегије, тренутно радимо на њима. На јесен ћемо стратегију изнети на одобрење акционара.

Већ сте споменули да је 2018. године обим производње НИС-а износио 1.3 милиона тона нафтног еквивалента. Какав је план за 2019. годину? Планирате ли неке активности за стабилизацију производње која је у опадању или за њен раст?

Заиста, производња компаније се смањује, зато што што у Србији радимо на старим налазиштима. Због тога, ако се ништа не ради, производња пада за 20-25% годишње. Захваљујући примени савремених технологија и активностима за повећање ефикасности, ми одржавамо то опадање на нивоу од 3-4%. Дугорочни задатак је да пронађемо могућност за одржавање обима производње на нивоу од 1.2 милиона тона нафтног еквивалента. У томе ће помоћи технолошки развој и реализација пројеката НИС-а ван Србије.

Каква су предвиђања за производњу у 2019. години?

Оквирно на прошлогодишњем нивоу.

А да ли у Србији има још занимљивих локација?

У Србији је, у принципу, све већ истражено, проверено и снимљено различитим врстама сеизмичких истраживања. Не мислим да овде може бити некаквих изненађења. Међутим, ми непрестано спроводимо активности за повећање искоришћености лежишта и на том пољу смо постигли одређене успехе, захваљујући томе што смо у своје време инвестирали новац у развој научно-техничког центра НИС-а и повећали ефикасност наших инвестиција у Upstream-у.

А да ли планирате куповину нових локација?

Разматрамо различите могућности.

Изван Србије разматрате додатне могућности?

Такође анализирамо различите опције. Ако погледамо друге нафтне компаније у региону – између осталих MOL, ОMV, INA — многе од њих су порасле захваљујући томе што су производиле нафту у различитим регионима: у Африци, на Блиском Истоку , у Северној Европи, не само на копну него и на шелфу. То није једноставан процес јер има везе са ризицима конкретних држава и у оквиру наше компаније ми овакве пројекте разматрамо средњерочно и уз постојање партнера с којим можемо да поделимо поменуте ризике. Краткорочно планирамо да развијамо сопствене, већ постојеће концесије, чија успешна реализација ће нам помоћи да покажемо спремност и могућности ширења хоризоната нашег присуства.

Ове године планирате да пустите у рад постројење за одложено коксовање у рафинерији у Панчеву. Какви су параметри пројекта? Колико ће се повећати дубина и обим прераде?

Да, истина је, ове године ћемо завршити изградњу комплекса „Дубока прерада“ са технологијом одложеног коксовања. То је највећи инвестициони пројекат друге фазе модернизације Рафинерије нафте Панчево и једна од највећих инвестиција српског бизниса у домаћу економију за последњих неколико година: вредност пројекта премашује 300 милиона евра. Пуштање тог комплекса у рад ће сврстати нашу рафинерију нафте у исти ред са најбољим рафинеријама у свету са показатељем дубине прераде преко 99%. То ће нам омогућити да производимо више бензина и дизела и да обуставимо производњу мазута са великом количином сумпора. Као што знате, 2020. године ступају на снагу нова правила Marpol, према којима ће производња и продаја мазута бити отежане. Обустављање производње мазута ће обезбедити не само побољшање еколошких показатеља, већ ће омогућити да Србија испуни међународне обавезе у области ограничавања коришћења горива са високим садржајем сумпора. При томе ћемо почети да производимо кокс који се користи у металургији и грађевинарству. Тај производ се у Србију данас увози, а наша производња ће покрити потребе домаћег тржишта и омогућиће да се део количина тих производа извози.

Да ли планирате нове производе у преради?

Разматрамо низ инвестиционих пројеката у рафинерији у Панчеву, који ће нам омогућити да оптимизујемо своју линију производа. Сада их нећу именовати, јер је за то пре свега потребно да се спроведе студија изводљивости (feasibility study) и да се разуме економија.

Већ сте споменули пројекте у области алтернативне енергетике. У ком је стадијуму изградња ветропарка у Пландишту?

Интензивирали смо активности на реализацији пројекта, одржавамо тендере и бирамо извођаче. Сама изградња, након потписивања свих уговора, може да траје 12-14 месеци.

Какав је инвестициони програм за 2019. год. у поређењу са 2018. годином?

За 10 година од када је „Гаспром њефт“ купио контролни пакет НИС-ау развој српског актива је инвестирано више од 3 милијарди евра. Наша дугорочна стратегија развоја предвиђа будући обим инвестиција од 2 милијарде евра у периоду од 2017. до 2025. године. Ако узмемо у обзир актуелни период, који је преостао до 2025. године, то је 1,4 милијарде евра. Прошле године смо инвестирали 41 милијарду динара, односно 347 милиона евра што је 55 одсто више него годину дана раније. НИС је наставио тренд раста инвестиција и ове године. Тако је у стратешке пројекте НИС-а уложено 18,4 милијарде динара или 156 млн евра што је 7 одсто више него у истом периоду прошле године. Када говоримо о распоређивању инвстиција, од 2 милијарде евра укупних инвестиција, око 1,1милијарде је Upstream. Ипак, живот намеће одређене корекције и у ажурираној стратегији ћемо прецизирати план за инвестиције.

Да ли НИС планира привлачење кредита у 2019. години? Да ли компанија осећа потешкоће у погледу привлачења финансирања због санкција? Све у свему, колико је за вас актуелно питање санкција било које врсте?

Проблема са позајмицама немамо. Просечна стопа позајмица је мања од 2%. Када је реч о финансијским ограничењима, сложеније је да узмемо дугорочне позајмице, али све у свему – нема потешкоћа.

Како на вас утиче забрана на увоз иранске нафте?

Нафте у свету има довољно. Тренутна ограничења не утичу на нас.

НИС се активно бави тражењем оптималних сорти нафте за увоз. Тестирали сте различите врсте нафте. Да ли постоје планови за додавање нових врста нафте и из којих региона?

НИС је компанија са константном заинтересованошћу оптимизације процеса набавке сирове нафте, имајући у виду да је у питању стратешка сировина за коју се издвајају значајна средства и чији ефекти утичу на многобројне сегменте пословања. У протеклом периоду урадили смо низ анализе нафти са различитих тржишта (Европа, Азија, Африка) а за набавку конкретног типа нафте се опредељујемо пре свега по економским показатељима. Тренутно активно купујемо нафту коју „Гаспром њефт“ производи на Новопортовском налазишту. Врста Novy Port је лака нафта и приликом њеног намешавања са другим врстама нафте, добија се одговарајућа мешавина са добрим резултатима.. Данас нафту добијамо нафтоводом хрватске компаније JАНАФ која транспортује ту нафту од луке истовара Омишаљ до мерне станице Сотин где затим исту преузима српска компанија Транснафта а.д. и допрема исту до Рафинерије Панчево…

„Гаспром њефт“ се активно бави дигитализацијом, дигиталном трансформацијом, имплементацијом нових технологија. Како се то одражава на пословање НИС-а?

Ми већ живимо у дигиталној трансформацији. Имамо низ пројеката који се активно извршавају, како у Upstream-у, Downstream-у. Почетком године је створена позиција CDO (chief digital officer) и канцеларија CDO, која има улогу консолидатора и методолога свих дигиталних пројеката компаније. Шта представља потешкоћу? Потребно је мењати процесе унутар компаније. Али, тај пут пролазе све компаније које су на овај или онај начин донеле одлуку да се крећу у смеру дигиталне трансформације.

Тагови:

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд