Kiril Kravčenko za „Večernje novosti“: U naredne tri godine ulažemo milijardu evra

Uprkos pesimističkim prognozama cena nafte, u naredne tri godine NIS planira investicije od skoro milijardu evra. Većina će biti uložena u povećanje naftno-gasnih rezervi i duboku preradu. Naravno, biće investicija u širenje elektro energetike i u proširenje maloprodajne mreže. To je plan koji imamo u ovom trenutku. Ovo u ekskluzivnom intervjuu „Novostima“ kaže generalni direktor NIS Kiril Kravčenko uz konstataciju da je reč o konzervativnoj prognozi i da postoji mogućnost da ulaganja budu i veća. Kakve rezultate očekujete na kraju 2015. ako ste za devet meseci zabeležili duplo manju dobit nego u istom periodu lane? – Očekujemo pad finansijskih rezultata i neto profit u iznosu višem od 10 milijardi dinara. Uspeli smo da održimo profitabilnost bez obzira na drastičan pad cena nafte i kursne razlike na kojima smo izgubili oko 10 milijardi dinara. Istovremeno, u poređenju sa planiranim proizvodnim pokazateljima, rezultati će biti bolji. I to u oblasti proizvodnje nafte i gasa, u preradi, kao i u maloprodaji i u premijalnim kanalima. NIS je uspeo da ostvari dobre rezultate zahvaljujući dodatnom programu operativne efikasnosti, koji je sproveden u kompaniji na svim nivoima. EBITDA će u 2015. iznositi oko 40 milijardi dinara, dok će novčani tok iz poslovnih aktivnosti biti približan prošlogodišnjem, na nivou od oko 40 milijardi dinara. Na osnovu ovog i pokazatelja maloprodaje, NIS je ostvario bolje rezultate od konkurencije, poput MOL-a, OMV-a i INA. Važno je reći i da smo u 2015. realizovali investicioni program u iznosu od oko 30 milijardi dinara.

Ostvarili smo bolje rezultate od konkurencije i nastavili ulaganja

Kažete da je smanjenje troškova omogućilo pozitivno poslovanje. Gde su napravljene konkretne uštede? – U rafineriji smo povećali nivo premijalnih proizvoda – ulagali smo u različite delove rafinerije. U proizvodnji smo uveli nove tehnologije za nekonvencionalne rezerve, primenili ih i za bušenje na velikim dubinama. Novi pristup za frakturiranje, ekološki bezbedan, daje nam dodatne kapacitete za proizvodnju i povećanje rezervi nafte i gasa. U prometu smo nastavili sa uvođenjem novih proizvoda i usluga, poput brendiranog goriva G drive. Zatim, smanjili smo benefite za menadžere i broj zaposlenih iz inostranstva u korist domaćih stručnjaka. Promenili smo metod motivacije, povećali nivo fleksibilne zarade u odnosu na zagarantovana primanja s obzirom na rezultate. Takođe, smanjili smo troškove u svim segmentima saradnje sa partnerima, i to tako što smo pregovarali sa onima koji rade investicione projekte, isporuke robe ili usluge, dobili smo popuste i povećali efikasnost skladištenja i logistike. Za nas su važni predlozi mera koje dobijamo ne samo iz vrha menadžmenta, već i od običnih radnika sa terena, zbog čega smo im posebno zahvalni. U proteklih godinu dana dobili smo od naših zaposlenih više od 800 predloga za povećanje unutrašnje efikasnosti svih biznis procesa. Među njima smo izabrali najbolje i počeli smo da ih realizujemo. U 2015. očekujemo skoro 80 miliona evra od mera povećanja unutrašnje efikasnosti, a u naredne tri godine najmanje 100 miliona evra. Očekujete li da će se trend pada sirove nafte nastaviti i u 2016. godini? – Sredinom 2014. godine, 99 odsto eksperata je prognoziralo da će cena nafte biti iznad 100 dolara za barel. Posle toga je bio drastičan slom. Niko nije mogao da poveruje da će to biti dugoročni trend, mislili su da je greška ili trenutno stanje. Sada se predviđanja analitičara kreću u rasponu od 40 do 70 dolara za barel u naredne tri godine. Naša prognoza je konzervativna, jer nam je najvažnije da naši projekti budu stabilni. Zato u naredne tri godine zvanično planiramo cenu sirove nafte od 46, 5 dolara za barel. Ali, na žalost, situacija može i da se pogorša, vidite da je sada cena sirove nafte 35 dolara i to je za nas dodatni veliki izazov. Građane najviše zanima cena goriva. Hoće li biti poskupljenja? – Ukoliko ne bude drastičnih promena cene nafte, cena goriva biće otprilike na istom nivou. Podsetiću da u strukturi cene goriva 55% odlazi na državne namete, među kojima su i akcize. Na njih ne možemo da utičemo jer dve trećine sirovina kupujemo van naše zemlje, i sve zavisi od kretanja cena nafte i gasa na svetskom tržištu. Vlada je za početak januara najavila povećanje akciza, pa će cena imati male oscilacije, ali ne drastične. Očekujete li da će novi Zakon o naknadama koji se najavljuje za sledeću godinu promeniti iznos rudne rente? – Dosta osetljivo pitanje za sve, i za političare i za kompaniju. Važno je za Srbiju da se ponaša kao evropska država. Na primer, slična situacija je bila u Rumuniji i Hrvatskoj kada je bila privatizacija „Petroma“, odnosno hrvatske INE. Tada su ostavili na određeni period, više od 10 godina, isti nivo poreza i naknada koji je bio pre privatizacije. Slično je bilo i u Rusiji i Latinskoj Americi. Zato verujem da će Srbija poštovati potpisani sporazum, jer to nije samo međudržavni sporazum, to je i svetska praksa. Ali, ta odluka je na našim akcionarima. Ko su Vaši najveći dužnici i koja je dinamika isplate u okviru potpisanog Memoranduma sa Vladom Srbije? – Najveći „dužnici“ su naši konkurenti. Paradoksalno, ali ako bismo želeli da izbacimo konkurente sa tržišta, igrali bismo se sa cenama i kvalitetom. Ali mi se ponašamo civilizovano i igramo po otvorenim, tržišnim pravilima. Što se tiče komercijalog duga prema NIS-u, imamo nekoliko državnih kompanija. Važno je istaći da smo se sa državom dogovorili kako da rešimo to pitanje.

Država je dobar pregovarač, jer je od pola milijarde evra, dug prema nama spustila na 300 miliona

Koje su to državne firme? – Mogu da kažem da je država vrlo dobar pregovarač. U pregovorima sa nama, uspeli su da naprave veliku uštedu. Prvobitni dug državnih preduzeća bio je 500 miliona evra. On je smanjen na 300 miliona evra – u smislu otpisa, 200 miliona je kamata i deo duga sa kojim je država pregovarala u prethodnoj godini. Zato bih pohvalio državu kao pregovarača. Za ostali deo duga javnih preduzeća prema NIS-u, ispoštovaćemo Memorandum sa Vladom Srbije. Zahvaljujem se premijeru i Vladi što su pronašli način na koji će ispuniti te obaveze. Koliko Vam sada duguje „Petrohemija“? Da li ćete povećavati svoj udeo u ovoj fabrici? Hoće li NIS postati većinski vlasnik? – U „Petrohemiji“ imamo udeo vlasništva od 12,72 %. Važno je da smo zajedno u toku pregovora napravili zajednički koncept sa državom, većinskim vlasnikom, kako da spasemo ovo preduzeće. Mi smo direktno zainteresovani da „Petrohemija“ opstane. Nećemo povećati značajno udeo vlasništva jer nismo na tom polju takvi stručnjaci kao u oblasti nafte i gasa. Većinski vlasnik, „Gasprom njeft“ je još pre 10 godina odlučio da izađe iz petrohemijskog biznisa. Dogovorili smo se sa državom da na dugoročnoj osnovi obezbeđujemo sirovinu po povoljnoj ceni. Od sopstvenih para smo napravili koncepciju razvoja ove kompanije sa konsultantima kao što je Mekinzi – «Petrohemija za budućnost», gde smo odredili dva pravca. Povećanje operativne efikasnosti i na tom polju smo dosta uradili, zatim smo osnažili menadžment kroz svetske stručnjake i „Petrohemija“ je već došla do operativne dobiti. To je bitno zbog nagomilanih dugova koje puno koštaju kompaniju. Posle tri godine ova kompanija će po prvi put imati pozitivnu operativnu dobit. Prethodne i ove godine napravljen je pomak u pregovorima sa bankama, a istovremeno tražimo strateškog partnera koji će investirati u značajno poboljšanje potencijala. Da li će biti novih otpuštanja u NIS-u? – Bilo je dosta promena od 2009. godine, kada je u NIS ušao strateški partner, „Gasprom njeft“. Ove i sledeće godine, s obzirom na investicije u sferi energetike i u širenje mreže benzinskih pumpi, broj ukupno angažovanih ljudi u NIS-u stalno raste. Optimizovali smo broj zaposlenih, širimo delatnosti, i u skladu sa tim, postepeno povećavamo broj ljudi. Prosečna starost zaposlenih kada smo došli bila je blizu 50 godina, sada je niža od 40, tačnije između 37 i 38 godina. Angažovali smo u poslednje četiri godine više od 700 mladih i talentovanih stručnjaka sa univerziteta, i na taj način drastično promenili strukuturu personala, po starosti i kvalitetu obrazovanja. Do negativnog scenarija može doći samo ako cena sirove nafte na svetskom tržištu dodatno drastično padne.

Mladi stručnjaci iz Srbije su znatno bolji nego oni u regionu

Kakav utisak imate o tim mladih ljudima, da li je taj kadar zaista kvalitetan da doprinese ovoj kompaniji? – Prosečan kvalitet mladih stručnjaka u Srbiji je značajno bolji nego u regiji u celini. Po stručnosti kadrova, Srbija je jedan od centara u regionu. U našoj delatnosti nafte i gasa aktivno razvijamo zajedničke programe sa vodećim evropskim i ruskim univerzitetima, poznatim po stručnosti. Nastavljamo ulaganje u novosadski i beogradski univerzitet, u Tehnički fakultet u Zrenjaninu i puno smo napredavali u obezbeđenju kvalitetnih kadrova. Naftaši u Srbiji su postali jedna od vodećih struka u državama u Jugoistočnoj Evropi. Zato, uprkos krizi, nećemo zaustaviti ulaganje u nauku i obrazovanje jer je to budućnost. Doživeli ste transformaciju iz nafno-gasnog u energetski holding – kakvi su rezultati i planovi za budućnost? – Pre par nedelja počeli smo zvanično da revidiramo našu strategiju na Odboru direktora. Nismo je još usvojili, ali radimo zajedno sa ministarstvom energetike Srbije i Rusije, manjinskim i većinskim akcionarom. U preliminarnom, baznom scenariju, 25 odsto do jedne trećine operativne dobiti nakon 2020. godine dobijaće se iz energetike. Zato je to za nas vrlo važan smer u koji ulažemo puno energije, novca i naše znanje. Postoji nekoliko pravaca razvoja energetike: gasni, koji razvijamo kroz male gasne elektrane i velike projekte sa našim partnerima, zatim zelena energetika, odnosno vetroparkovi, kao i geotermalna energija. Postali ste proizvođač struje. Kakvi su vam planovi na ovom polju? – Naša prognoza je da izgradnjom novih kapaciteta u ovoj oblasti, možemo da dobijemo između 7 i 25% učešća na lokalnom tržištu. U zavisnosti od veličine projekata, realizovaćemo ih zajedno sa partnerima. Inače, mi već prodajemo struju u okolnim zemljama. Dobili smo licencu za Rumuniju, Mađarski i BiH. Znamo da će određen broj kapaciteta za proizvodnju električne energije biti izbačen iz proizvodnje u narednim godinama zbog starosti i mi želimo da doprinesemo energetskoj bezbednosti naše zemlje. U tom cilju imamo nekoliko pravaca, od povećanja kapaciteta proizvodnje struje do trgovine sa okolnim zemljama. Ipak, Srbija je za nas najvažnija, zato što mi ovde živimo, radimo i plaćamo porez. Zato Srbija ostaje broj 1 što se tiče energetike.

Dizelizacija

– Bez obzira što će u 2016. najveće povećanje akcize biti kod dizela – 4 dinara, trend dizelizacije će rasti. U principu, ne očekujemo promenu trendova. Budućnost su rast dizela i smanjenje benzina (gazolina) i TNG-a.

Od 11.000 radnika, pola radi na lizing

Koliko je ljudi direktno zaposleno u NIS-u, a koliko je angažovano preko lizing agencija? – Odnos je 50-50 odsto. Evropski trend u našoj regiji, na primer u Austriji je 80% zaposlenih na lizing, a 20% kroz sistematizovana radna mesta. Postoje kompanije u Srbiji koje imaju mnogo veći broj zaposlenih preko posredničkih agencija od nas. Ali želimo da nađemo kompromis koji je najbolji i za našu kompaniju i za naše radnike. S obzirom na pravne uslove, obrazovanje, cenu i kvalitet, smatram da je na 11.000 zaposlenih najbolji odnos 50 – 50 procenata.