Српске компаније прате трендове. Интервју са Џејмсом Торнлијем, директором КПМГ

Овогодишњи Извештај о одрживом развоју компаније НИС верификовала је независна ревизорска кућа КПМГ. У разговору са директором КПМГ-а Џејмсом Торнлијем, који је учествовао у представљању НИС-овог овогодишњег Извештаја, сазнајемо зашто је извештавање о одрживом развоју значајно, повећава ли се број оних који прибегавају овом тренду и колико компаније са Балкана прате глобалне токове.

Зашто је извештавање и пословање у складу са принципима одрживости значајно за компаније, и у којој мери је то повезано с успехом у пословању?

– Ово је врло интересантно питање и ту, по мом мишљењу, тренутно постоје два гледишта. По једној теорији сматра се да је извештавање у контексту принципа одрживости једноставно маркетиншка „мода“, и нешто чега се пословни људи придржавају зато што им је то лакше него да објасне зашто то не раде!

James Thornley

Људи који имају овакав став сматрају да ће ова иницијатива проћи. Друго гледиште, којег се и ја придржавам, јесте то да се наша друштва и привреде развијају, а да заинтересоване стране све више желе да у бизнису, посебно у великим предузећима, виде како фирме у које улажу свој новац, у којима су запослени и желе да изграде каријеру или са којима желе да послују, јесу друштвено одговорне. Заинтересоване стране желе да знају на који се начин и у којој мери предузећа баве великим актуелним темама попут социјалних и еколошких питања, како се баве корупцијом. Важно је то што желе да упореде учинак у овој области и да имају поверења у оно што им је дато у извештају. Водеће компаније, као и оне које теже да то постану или остану, по мом мишљењу, одговориће на ову врсту тражених информација. Биће принуђене да то ураде, уколико желе да напредују.

Често се каже да су принципи одрживости и припрема извештаја о одрживом развоју ограничени само на велике корпорације, јер је то захтеван посао. Да ли је то само предрасуда, и могу ли и мале компаније да прате овај тренд?

– Мислим да су обавезе потпуног и свеобухватног извештаја по G4 стандардима оптерећујуће и, да будем реалан, скупе – мале компаније могу имати потешкоће да у потпуности одговоре том захтеву. Међутим, то није крај приче, основни принципи друштвено одговорног пословања важе за све, и мала предузећа могу одговорити на ово, само на свој начин. То може да буде преко уласка у удружења, примене свог пословног модела или на други начин, на који они свакодневно послују.

Који су трендови у усвајању принципа одрживости и извештавања у региону? Да ли се број предузећа повећава? Какво је ваше лично искуство?

Водеће компаније на Балкану су веома свесне значаја извештавања о одрживом развоју. Најбоље компаније у овом региону свакако су способне да идентификују и учествују у глобалним трендовима. НИС у Србији има водећу улогу у овој области и сада видимо да и други то прате.

Мислим да се број повећава, то се види и у Србији где многе водеће корпорације сада извештавају о својим CSR активностима. Сваке године извештаји су све бољи, свеобухватнији, све више избалансирани и са више индикатора који се процењују. Верујем да ће убудуће извештавање у овој области постати ЕУ услов котирања на берзи за компаније са више од 300 запослених. То ће свакако навести знатно више компанија да се позабаве овим питањем.

Да ли су компаније у региону (на Балкану) свесне значаја извештавања и колико су у стању да прате светске трендове у том погледу?

– Мислим да су водеће компаније на Балкану веома свесне значаја извештавања о одрживом развоју. Најбоље компаније у овом региону су врло способне да идентификују и учествују у глобалним трендовима. У Србији, у последњих пет година, НИС има водећу улогу у овој области, међутим сада видимо да и други то прате. Оно што је мени врло интересантно јесте да медији и штампа показују интересовање за ово извештавање. Мислим да је цивилно друштво веома заинтересовано за читаву ову област и водеће компаније су, по мом мишљењу, у праву када одговарају на овај интерес.

Нове GRI G4 смернице су усвојене прошле године и морају се примењивати у извештавању од наредне године. Како можемо да протумачимо НИС-ово успешно укључивање нових смерница у свој Извештај о одрживом развоју и пре рока?

– То је веома позитиван корак. Лично ми се допада G4 приступ, будући да сматрам да он помаже да се појасни шта је важно за овај посао и шта је важно за заинтересоване стране. Унапређење и проширење индикатора је по мом мишљењу одлично. Желео бих да честитам свима у НИС-у који су укључени у тај посао.

КПМГ је обавио ревизију НИС-овог Извештаја о одрживом развоју и оценио да је он у складу са смерницама GRI G4, сада са још више показатеља. Зашто је важно да се сваке године повећа број индикатора и да све буде транспарентније и доступније заинтересованим странама? Које су предности таквог приступа?

Убудуће ће извештавање у овој области, верујем, постати ЕУ услов котирања на берзи за компаније са више од 300 запослених што ће захтевати да много више компанија размотри ову област.

– Као што сам већ рекао, ова област је у фокусу и постаје све важнија за заинтересоване стране. Све што повећава разумевање пословања у овим областима, на транспарентан и упоредив начин, мора бити позитивна ствар.

Да ли можете да се осврнете на пет година сарадње са НИС-ом на верификацији извештаја о одрживом развоју? Какав је ваш утисак?

– Пет година је поприличан период. Имам два основна утиска – прво, да је квалитет извештавања значајно побољшан и сада за 2014. имамо извештај изузетно високог квалитета. Што је још важније, пошто сам био укључен током читавог периода и учествовао у различитим догађајима, видим стварну заинтересованост друштва и заједнице за овај извештај. То је кључна ствар.

По вашем мишљењу, у којој области је НИС остварио највећи напредак, а где још увек има простора за побољшање?

– То је тешко питање. Предложио бих да читаоци који су заинтересовани за ову област погледају матрицу на страни седам Извештаја за 2014. Ово прилично добро одсликава области које су на фокус групама “стејкхолдера” оцењене као значајне и важне за пословање.

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд