Чистија будућност: Компримовани природни гас

У последњој деценији број возила на природни гас, на глобалном нивоу, годишње је растао за око 15 одсто. Европска унија ће уложити око 160 000 000 евра у изградњу инфраструктуре за пунилишта за компримовани природни гас (КПГ), како би омогућила да КПГ постане одржива алтернатива бензину и дизел гориву на старом континенту.

Са најмањом емисијом угљен-диоксида, компримовани природни гас сматра се једним од најперспективнијих еколошких горива будућности. Поред еколошког аспекта, предност примене компримованог природног гаса (КПГ) је значајно нижа цена горива током експлоатације и у продаји, као и чињеница да доприноси повећању енергетске независности од расположивих резерви нафтних горива. Са друге стране, висока цена возила због уградње резервоара за КПГ и конверзије мотора на КПГ, проблем неразвијене инфраструктуре – мреже пунионица за КПГ у многим земљама, као и набавке скупих транспортних возила за транспорт КПГ-а до пунионица, главне су кочнице широј употреби тог горива.

У свету, према подацима НГВ Глобала за 2013, има 18,09 милиона возила која користе природни компримовани гас као гориво, што не представља ни два процента удела у укупном броју возила којих на планети има више од милијарде. Ипак, ако се погледа да је 2001. у свету било само 1,7 милиона возила која користе као гориво КПГ, то говори да је њихов број у последњој деценији растао за око 15 одсто годишње. Асоцијација произвођача возила на КПГ предвиђа да ће до 2020. удео возила на КПГ у свету расти по годишњој стопи од чак 18 одсто.

Највећи број возила која користе КПГ, око 70 процената концентрисан је у само шест земаља у свету и то у Ирану, Пакистану, Аргентини, Бразилу, Кини и Индији. У Европској унији убедљиво највећи број возила на природни гас има Италија, око 820.000. Разлог је отвореност према новим моделима које производи домаћа аутомобилска компанија Фиат, али и уштеда на цени горива. Са друге стране, Немачка има 96.000, Русија нешто више од 90.000, док Украјина има чак 388.000 возила на КПГ.

Циљеви Европске уније

Тренутно на нивоу Европске уније постоји нешто више од миллион аутомобила који користе КПГ, што представља око 0,5 одсто укупног броја возила у земљама чланицама. Циљеви ауто-индустрије су да тај проценат достигне пет одсто до 2020. године, а већи удео очекује се у Бугарској, Немачкој, Италији, Холандији и Шведској.

Према анализама које су спровели стручњаци Европске комисије, за ширу употребу тог еколошки исправног горива постоје три главне препреке: висока цена возила, низак степен прихватања од стране корисника и недостатак мреже станица за пуњење КПГ-а на већем делу европске територије.

Тренутно на нивоу Европске уније постоји нешто више од милион аутомобила који користе КПГ, што представља око 0,5% укупног броја возила у земљама чланицама.

У јануару 2013. Европска комисија је објавила пакет мера како би подстакла и обезбедила изградњу станица за алтернативна горива широм Европе, које би имале заједничке стандарде кад су у питању дизајн и употреба. Предложено је и да се до 31. децембра 2020. обезбеди да станице за пуњење КПГ-ом широм Уније буду на максималној удаљености од 150 километара. Процена је да ће изградња инфраструктуре, станица за КПГ, коштати Европску унију око 160 милиона евра.

Идеја је да се омогући да возила која користе ово гориво слободно циркулишу по територији целе Европе и да КПГ постане одржива алтернатива дизелу.

Заступљеност компресорских станица је различита од земље до земље. У свету постоји близу 20.000 јавних станица за КПГ, док у Европи, према подацима са сајта cngevrope.com, највише станица убедљиво има Италија, чак 999, затим следи Немачка са 912, па Аустрија са 176.

cistija buducnost-web-ddva-cir

У региону је, ако се изузме Бугарска у којој има више од сто јавних гасних станица, све још у повоју.

Васил Катинчаров, експерт Европске комисије за квалитет горива, који живи у Бугарској, каже да је уштеда највећи разлог зашто у тој земљи постоји велики број аутомобила који користе гас. – КПГ је дупло јефтинији од конвенционалних течних и биогорива, а и потрошња по километру је нижа – каже он.

У Хрватској постоје само две јавне пунионице за КПГ у Загребу и у Ријеци. У Црној Гори их нема, док у БиХ постоји само једна интерна пунионица КПГ-а у Сарајеву. У Македонији постоје две, у Скопљу и Куманову, као и у Словенији и то у Љубљани и Јесеницама.

Планови и очекивања НИС-а

НИС је управо због проблема неразвијене продајне мреже за КПГ покренуо пилот-пројекат припреме гаса и компримовањa природног гаса на нафтно-гасном објекту „Палић“. У плану је и изградња нових постројења – на бензинској станици „Нови Сад 10“ једно постројење до краја 2014. а три нова постројења за бензинске станице у плану су за 2015. годину.

Постројење на нафтно-гасном пољу „Палић“ почело са радом 1. јула ове године, а према речима Велибора Ђурића, руководиоца нивоа Б – Ц пројеката, задуженог за изградњу постројења за компримовани природни гас у Блоку „Енергетика“, дневна производња и испорука је тренутно око 7.000 кг/д. То значи да би се са тренутно коришћеним просечним резервоарима за КПГ могло оперативно напунити око 200 возила на дан.

НИС је, по уговору са извођачем „ГасТех“ по принципу „кључ у руке“ – уложио у изградњу тог постројења 540.400 евра.

Ђурић каже да ће ускоро бити завршено и функционално испитивање, па ће након примопредаје направити завршни рачун.

– Прва фаза пројекта су пилот-пројекти, по технологији „know how”, попут Палића, и послужиће за велепродају, односно индустрију за употребу КПГ-а као енергента за примену код горионика који сада користе мазут, дизел и слично. Сада се за ту намену анализира пет локација и вероватно ће се градити два до три мобилна постројења. Поред ових пројеката, из пилот-пројекта на бензинској станици „НС-10“ развијаћемо мрежу за постројења која ће производити КПГ за путничка, наменска возила и аутобусе – каже Ђурић.

Висококвалитетан КПГ који произведе НИС ће убрзо наћи примену у аутомобилској индустрији и то пре свега због смањења емисије штетних гасова и лебдећих честица.

По последњим подацима из промета КПГ-а у Србији, највећу велепродају КПГ-а има „Панледи“ Панчево (око 70т/д), а малопродају „Цриогас“ Нови Београд (за путничка возила троши око 7.000 кг/д, односно пуни око 200 возила/д а остало иде на аутобусе).

cistija buducnost-web-tri-cir

Препреке широј примени у Србији

С обзиром на то да је КПГ релативно нов енергент на домаћем тржишту, НИС је урадио Студију маркетинга у 2012, како би се испитала потражња.

Висококвалитетан КПГ који НИС произведе примењиваће се у аутомобилској индустрији, на првом месту због смањења емисије штетних гасова и лебдећих честица.

Највеће препреке примени КПГ у Србији су недостатак српских прописа из области КПГ-а и неразвијена мрежа за пуњење возила.

Србија ће после периода испитивања примене, након шест месеци, имати јасне показатеље из НИС-а и развити мрежу према захтевима потрошача.

– Опрезно смо почели са пилот-пројектом, да не бисмо имали велика улагања и проблем неискоришћеног капацитета. Искуства са интерне пумпе из „Србијагаса“, после више од десет година рада, говоре нам да треба почети са десетак возила на дан – каже Ђурић.

Иван Благојевић, доцент са катедре за моторна возила Машинског факултета у Београду, каже да употреба гаса у Србији у путничким возилима није заживела у мери у којој се то очекивало пре неколико година.
– Примена КПГ-а је у Србији увек ишла у неким таласима, зависно од цена горива и уградње, али никада није почео са масовнијом применом – објашњава он.

Кад је у питању теретни саобраћај, сматра да је разлог слабе примене у Србији иницијална цена коју треба уложити, иако се КПГ, код теретног саобраћаја који подразумева прелазак великих растојања, показао као веома исплатив, а као пример наводи Русију.

Чистији градови и улога државе

У широј употреби алтернативних горива највише утицаја има држава, што кроз бенефиције, што кроз позитивне кампање. Тако се аутобуси, као једни од водећих загађивача градског ваздуха, у многим европским метрополама, попут Париза, Берлина, кроз различите иницијативе, градске пројекте и субвенције, последњу деценију све више преводе на КПГ. У Граду Болоња, на пример, аутобуси на КПГ чине 90 одсто градског превоза.
– У западним земљама, постоји стимулација за ширу употребу, посебно у градском и теретном саобраћају, а у неким је чак постојала и субвенција код преправке мотора. У Србији тога нема, а притом не постоји ниједан домаћи пропис који се на било који начин односи према КПГ – каже Благојевић.

Према анализама које су спровели стручњаци Европске комисије, за ширу употребу КПГ-а постоје три главне препреке: висока цена возила, низак степен прихватања од стране корисника и недостатак станица за пуњење на већем делу европске територије.

– Био сам укључен још 1995. године у први пилот-пројекат уградње опреме за употребу КПГ-а у неколико возила ГСП Београд. У пројекат су били укључени Машински и Рударско-геолошки факултет, Град Београд и све је почело веома амбициозно. Урађен је план целог пројекта, али је све стало кад је понестало новца. Тачније, стало се код изградњу пунионице КПГ-а. У том тренутку у Србији су постојала два пунилишта, а једно је било у Београду.

И касније је, каже Благојевић, било неколико покушаја да се повећа број возила на метан у ГСП-у и ауто-превозном предузећу „Ласта”, али ништа није отишло даље од неколико преправљених аутобуса.
Како каже Славица Стевановић из Градског саобраћајног предузећа Београд, изградња гасне станице је у процесу, али с обзиром на то да су у питању велика финансијска средства, не зна се кад ће тај пројекат бити завршен. ГСП је 2011. набавио 10 нових аутобуса на гас који тренутно саобраћају у главном граду. Ипак то је у односу на укупно 1.019 аутобуса у Београду, веома мали број. Нови Сад је, такође, пре неколико година набавио шест аутобуса, али ни у том граду нема најава нових набавки.

У региону је Бугарска убедљиво највише развила програм за аутобусе. У пет највећих градова, као и на међуградским линијама, саобраћа 105 аутобуса који користе КПГ. Код путничких возила, од укупно 61.000, чак 95 одсто су возила прерађена за употребу КПГ-а, углавном због уштеде, а чак 75 одсто од тог броја је у власништву таксиста. Без обзира на све препреке које стоје на путу примене овог гаса, КПГ се сматра горивом будућности због својих еколошких особина, а како сада ствари стоје ни цена није занемарљив фактор.

 

Tекст: Ана Крајнц
Овај чланак је објављен у 4. броју корпоративног часописа Energize.

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд