Европски закони за српски бизнис

За предузећа у Србији веома је важно да прате европске стандарде, како би могла своје пословање да прилагоде техничким захтевима ЕУ, констатовано је на округлом столу, који је у Бриселу организован на иницијативу НИС-а.

Каква је улога српских привредника у преговорима Србије са Европском унијом? На који начин и у којој мери се домаће компаније могу укључити у тај процес? Какве су користи и хоће ли на том путу бити и тешкоћа? И како се на све то гледа из Брисела?

Ово су само нека од питања на које су одговоре потражили учесници округлог стола „Србија и Европска унија: изазови и могућности“, који су недавно у Бриселу, на иницијативу и уз подршку НИС-а, организовали амбасада Србије у Белгији и Секретаријат Енергетске повеље. Да су учесници заиста седели за округлим столом, он би морао да буде баш велики. Само панелиста је било чак девет, а међу њима и Александар Антић, министар енергетике Србије, Урбан Руснак, генерални секретар секретаријата Енергетске повеље, представници Европске комисије (ЕК), Европског парламента (ЕП) и српски привредници.

NISserbiaevent_balkantrafic web friendly (54 of 258)

Цео скуп је протекао у знаку речи министра Антића: „Србија не треба да прошири Европу, већ да је попуни. Србија је један њен недостајући део“.

За разлику од преговора са ЕУ, који ће бити дуготрајан и административно спор процес, у бизнису се све дешава брзо, а резултат мора бити конкретан. И привредници су, међутим, врло брзо увидели да се свака, на први поглед апстрактна европска директива врло конкретно дотиче будућности производње и продаје. То је потврдио и Милан Петровић из Српске асоцијације менаџера, који је на округлом столу рекао да је „за бизнис заједницу у Србији веома важно да прати и познаје ЕУ стандарде, како би могли своје пословање да прилагоде техничким захтевима ЕУ“. Он је приметио и да ће „највећи проблем за Србију бити усаглашавање у области заштите животне средине, због огромних трошкова чија је структура још увек непозната, али и у области пољопривреде, због власничке структуре и неадекватне инфраструктуре“.

Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко заложио се за што веће учешће привреде у преговарачком процесу, а публику у Бриселу је заинтригирао изјавом да је Србија најбоља инвестициона дестинација у региону

Сви привредници су истакли да је неопходно да се привредни амбијент учини предвидљивим тако што ће постојати јасан план транспоновања ЕУ законодавства.

NISserbiaevent_balkantrafic web friendly (61 of 258)

Идентично мишљење имао је и Михаел Карничниг из Директората за суседску политику и проширење ЕУ, наглашавајући да су на путу ка чланству важни предвидивост пословања, владавина закона и борба против сиве економије. Иван Милетић из Филип Мориса је оценио да је то „изузетно важно јер су учесници привредног живота у Србији веома осетљиви на ризике, с тим што су мала и средња предузећа осетљивија него велика“. Генерални директор НИС-а Кирил Кравченко заложио се за што веће учешће привреде у преговарачком процесу, а публику у Бриселу је заинтригирао изјавом да је Србија најбоља инвестициона дестинација у региону.

Очито дуго није било овако великог представљања пословне заједнице Србије у Бриселу. А да постоји жеђ за информацијама о српском бизнису доказ је и то што је сала у Сквер митинг центру била дупке пуна и то последњег радног дана, у петак, у шест поподне. Били су ту и Венсан Дежер, бивши шеф Делегације ЕК у Србији, Мирјам Феран, шефица одсека за Србију у ЕК, бројни амбасадори, представници компанија и пословних удружења. Супротно мишљењу да су српска предузећа сувише мала да би их ико слушао у граду препуном представника мултинационалних компанија, Брисел је још једном показао да је увек жељан да чује професионалне ставове. То је град policy-makera, који формирају правце којима ће се кретати ЕУ у многим областима, а за НИС је посебно важна дебата између европских прерађивача нафте, ЕК, ЕП и представника држава чланица ЕУ о неповољном утицају европских стандарда о чистој енергији на сектор прераде нафте. Тим пре што то доводи до смањења рафинеријских капацитета у ЕУ, повећања трошкова прераде и обара конкурентност компанија из ЕУ. Осим тога, тренутна хит-тема у енергетском сектору је концепт Енергетске уније, са амбицијом да стратешки обликује приступ ЕУ климатској и енергетској политици у наредном периоду.

Највећи проблем за Србију биће усаглашавање прописа у области заштите животне средине, због огромних трошкова, а у пољопривреди због власничке структуре и неадекватне инфраструктуре

Иако се о Енергетској унији често говори као о наративу, који не доноси нову суштину, већ само начин да се спроведу раније дефинисани циљеви ЕУ, у питању је процес који представља и путоказ за нашо регион. Тим пре што је Србија већ у обавези да поштује велики део правних тековина ЕУ због чланства у Енергетској заједници. У том контексту би свака компанија приликом представљања у седишту ЕУ требало да има на уму европску перспективу. У Бриселу, уосталом, никога посебно не занима ваш обим производње или неки локални проблем у пословању, већ како се стандарди или нека политика ЕУ одражавају на ваше пословање, како и колико доприносите запослености и економском расту.

Без обзира што чланство Србије у ЕУ није на дневном реду овог сазива ЕК, стандарди и законодавство ЕУ су доминантни, не само у смислу билатералних контаката са земљама региона, већ и у оквиру регионалних мултилатералних споразума. С обзиром да послује и у Бугарској, Мађарској и Румунији, НИС мора интензивно да прати и регионални развој, али и дугорочне перспективе и европске енергетске тенденције, које се у законодавству или на регионалном тржишту могу одразити тек за неколико година.

У седишту ЕУ се одлучује и о судбинама читавих индустрија па је једно од неписаних правила – ако вас нема у Бриселу, онда значи да или не постојите, или нешто кријете. НИС је то схватио и пре четири године отворио представништво, јер су тамо већ били сви његови регионални конкуренти. Морало је, међутим, да прође одређено време да НИС схвати где му је место у седишту европске енергетике. А пошто такву структуру и механизме себи не могу да приуште сви, дужност НИС-а је да са другим српским компанијама подели знања и искуства у овој области, али и да бриселској администрацији представи српску привреду. Такође, Канцеларија за сарадњу са европским институцијама редовно за запослене НИС-а организује предавања на којима их упознаје са свим овим процесима, како би у планирању бизнис-процеса могли да доносе дугорочно исправне одлуке. Осим тога, НИС је осмислио, у Србији јединствен, механизам за анализу преговарачких поглавља и процену ризика и могућности за стратешки развој компаније, који је користан не само компанији, већ и држави, којој по потреби обезбеђује експертизу из области енергетике и заштите животне средине.

А колико су овакве иницијативе важне за српску привреду, али и за саму земљу неколико пута је током скупа указао и Братислав Чеперковић, регионални директор Medcomtech Group за Југоисточну Европу.

Управо те три перспективе, српска, регионална и европска инспирисале су НИС да већ три године подржава бриселски фестивал Балкан Трафик, на којем је овога пута наступао Горан Бреговић. Велики број гостију на коктелу уприличеном тим поводом само је још једном доказао да су Срби у Бриселу – код куће.

Аутор: Надежда Кокотовић (шеф кабинета генералног директора и представник НИС-а у Бриселу)

Чланак је објављен у недељнику НИН 21.05.2015.

Контакт:

Прес служба
(011) 205 8037
press@nis.eu
Милентија Поповића 1
11000 Београд

О НИС-у

НИС је једна од највећих вертикално интегрисаних енергетских компанија у југоисточној Европи. Основне делатности су истраживање, производња и прерада нафте и гаса, промет нафтних деривата, као и реализација пројеката у области петрохемије и енергетике. Више на страни http://www.nis.eu/o-nama

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд