Неговање улагача диже цену компанија

Један од најчешћих разлога који се крије иза разних изговора за непостојање квалитетног односа са инвеститорима јесте неспремност на већу транспарентност и јавност у раду. Стручњаци се слажу да је НИС лидер на тржишту, па самим тим има и најразвијеније односе са инвеститорима.

Цена акција компанија на берзи у просеку може бити већа од десет до 25 одсто у зависности од квалитета односа компаније са инвеститорима, резултат је светских истраживања у области тржишта капитала. Иако је чињеница да су компаније у Србији, и у региону, окренуте банкарском финансирању пре него тржишту капитала, за сваку компанију је важно да има избор. Да би се привукли инвеститори компаније морају да негују добре односе са њима. Упућени се слажу да је за компанију која жели квалитетан однос са инвеститорима (IR) важно да их упозна и сазна које су њихове потребе. Ово је нарочито важно у време кризе, упозоравају познаваоци.

berza

Глад за информацијама

Очекивања инвеститора константно расту па им компаније морају стално обезбеђивати правовремене информације. Директорка Београдске берзе Гордана Достанић, каже да компаније на регулисаном тржишту поштују минимум информисања јавности, како је прописано законом.

НИС је троструки добитник награде за најбољи однос са улагачима Београдске берзе

Пракса поштовања само онога што се мора, у складу је са нивоом развијености ИР-а у Србији јер тек понека компанија, попут НИС-а, озбиљно схвата улогу овог сектора и инвеститорима пружа више. Српско тржиште је плитко па су на Приме маркету Београдске берзе листиране тек четири компаније (Аеродром Никола Тесла, Енергопројект холдинг, НИС и Сојапротеин). Ове су компаније “крем” српског тржишта капитала које морају поштовати најстроже критеријуме објављивања извештаја и односа са инвеститорима. На следећем нивоу, Стандард маркету, налазе се још четири компаније па је јасно да се о IR-у практично прича само у осам компанија у Србији. Крајем новембра укупна тржишна капитализација берзе износила је око 6,5 милијарди евра од чега је 1,2 милијарде тржишна капитализација само једне – НИС-а.

Стручњаци се слажу да је НИС компанија која “носи” тржиште па самим тим има и најразвијеније односе са инвеститорима. Због тога и не чуди да је Компанија троструки добитник награде за најбољи однос са улагачима Београдске берзе (за 2011, 2012, 2013.).

Невидљива берза

Финансијски аналитичар Ненад Гујаничић објашњава да се међу српским компанијама Београдска берза још није профилисала као место на коме компаније и други емитенти могу прикупити капитал, што би требало да буде основна функција сваког тржишта капитала. Гујаничић упозорава да инвеститори имају прилично низак ниво поверења према квалитету овдашњих финансијских извештаја.

– Зато инвеститори доста полажу на директне састанке “један на један” са менаџментом како би стекли барем квалитативни утисак о смеру у ком се компанија креће – каже он.

Он додаје да добар IR може повећати цену акција компаније и до 40 одсто с обзиром на то да се подиже поверење инвеститора и њихова спремност да брже донесу инвестициону одлуку.

Гујаничић оцењује да мали број компанија има квалитетну службу за односе са инвеститорима, а као редак пример успешног комуницирања са улагачима наводи НИС.

Јелена Миљуш, директорка Одељења за односе са инвеститорима НИС-а, каже да IR има све значајнију улогу у укупном пословању компаније.

– Више није довољно само остварити добре производне, односно пословне резултате који ће аутоматски привући пожељан профил инвеститора. Услед свеопште информационе презасићености неопходно је на прави начин креирати слику о компанији – каже Миљуш. Она истиче да последњих година односе са инвеститорима добијају све значајнију улогу у позиционирању компаније у специфичном сегменту јавности – инвестиционој јавности.

Добри односи са инвеститорима могу повећати цену акција компаније и до 40 одсто с обзиром на то да се подиже поверење инвеститора и њихова спремност да брже донесу инвестициону одлуку

– Односи са инвеститорима више нису питање избора већ неопходност, овај сектор има за циљ да компанију коју представља боље разумеју како финансијски, тако и институционални и појединачни инвеститори, али и постојећи акционари. То подразумева систематско, организовано и континуирано пружање информација о компанији, али и истовремено прикупљање и анализирање информација које са тржишта долазе ка компанији – истиче Миљуш.

Из те повратне везе се види како изгледа процес доношења инвестиционих одлука, пре свега шта су мотиватори за доношење ових одлука и на основу чега се дефинишу правилне стратегије у наступу пред инвестиционом јавношћу.

Миљуш додаје да НИС активно комуницира са инвеститорима кроз редовне кварталне презентације остварених резултата при чему се инвеститорима омогућава директна комуникација с менаџментом.

По захтеву инвеститора могући су и сусрети “један на један”, а квалитетан IR ове компаније подразумева и учешће на инвеститорским конференцијама али и организовање истих попут НИС-овог Дана инвеститора када се директно разговара са представницима инвестиционих и пензионих фондова и банака, најчешћих инвеститора у акције НИС-а.

Томислав Бајић, шеф аналитике „ Inter Capital Securities “ Хрватска каже да је регионално тржиште капитала у фази развоја.

– Но и такво нуди прилику за све оне компаније које имају квалитетну инвестицијску причу. Најчешћи проблем за инвеститоре је недостатак транспарентности и ликвидности. Проблем транспарентности се може решити, док на ликвидност утичу фактори на које компанија не може утицати па је зато потребно држати се највиших стандарда корпоративног управљања – објашњава Бајић.

Избегавање ризика

Упркос томе што је један део компанија на Загребачкој берзи усвојио западноевропске стандарде комуникације с инвеститорима, већина компанија је ипак затворена и има негативан став наспрам инвеститора.

Међутим у односу на пре десет година количина информација које компаније објављују значајно повећала. Бајић као представник финансијске институције, која је активан инвеститор у региону, поручује да је без обзира на све корелације квалитета IR-а и кретања цене компаније, увек позитивна.

– Уколико компанија на квалитетан начин комуницира с инвеститорима и аналитичарима, па ако и буде неких изненађења, утицај на цену деонице је пуно мањи него у обрнутом случају – објашњава овај финансијски стручњак.

Бајић каже да су досадашња искуства са светлим примером српског IR-а – НИС-ом била позитивна, те ову компанију назива “истинским блу чипом” на српском тржишту, али и као једну од водећих на регионалном тржишту.

У Мађарској је ситуација незнатно боља према речима Тамаса Плетсера, аналитичара „Ерсте брокера“ у овој земљи који каже да су на мађарском тржишту капитала присутни и инвеститори из Аустралије и САД што говори о томе да је тржиште капитала отворено, само треба заинтригирати инвеститоре.

– Инвеститор мора знати власничку структуру, права која улагањем добија, све правне поступке и ризике које улагање носи – каже Плетсер.

Притом, наглашава, није спорна ризичност инвестиције већ евентуалне информације које се сакривају од инвеститора, а које могу носити прикривени ризик. Зато упозорава да се поверење тешко стиче али лако губи.

Криза јача од закона

Закон о тржишту капитала који је почео да се примењује у новембру 2011. требало је да утиче на покретање већег броја трансакција на финансијском тржишту Србије. Међутим, погледом на статистику берзе која каже да је са прометом у првих 11 месеци 2014. године, од тек око 153 милиона евра, ово најслабији убележен резултат у последњих 15 година, изгледа да је закон закаснео јер је тржиште капитала скрајнуто на маргине финансијског тржишта.

Иако је идеја твораца овог Закона била већа сигурност и заштита инвеститора кроз обавезу оснивања Фонда за заштиту инвеститора, те праведно, ефикасно и транспарентно тржиште капитала, криза је била јача од ових покушаја. Закон није успео да ублажи системске ризике на тржишту капитала јер једноставно премали број компанија уопште учествује на берзи.

Измењени, модернији Закон велику пажњу посвећује и састављању, одобрењу, као и објављивању проспеката за упућивање јавне понуде хартија од вредности или за њихово укључивање на одређено тржиште, али ИПО на српском тржишту капитала још није заживео. Закон о тржишту капитала даје већа овлашћења Комисији за хартије од вредности и убудуће ће се манипулација као и прикривање и препоручивање инсајдерских информација третирати као кривична дела што, се тренутно може сматрати добром платформом за чекање тренутка када тржиште оживи.

Текст: Ивана Ристић

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд