Вадим Јаковљев, председник Одбора директора компаније НИС: «НИС –ВИШЕ ОД ПОСЛОВНОГ ПРОЈЕКТА»

Главни оператер на енергетском тржишту Србије – «Нафтна Индустрија Србије» (НИС) – којом већ осам година управља руски «Гаспром њефт», протеклих пет година обезбеђује својим акционарима директан профит – односно, профит у виду дивиденди. Ове године ће «Гаспром њефт», Влада Србије и два милиона грађана Србије поделити око 4 милијарде динара. О томе на који начин је компанија успела да одржи профитабилност и стабилност пословања чак и у данашњим сложеним спољним условима и, уопште, о прошлости, садашњости и будућности НИС-а разговарали смо са председником Одбора директора компаније Вадимом Јаковљевом.

– На светском тржишту нафте ситуација и даље није једноставна, цена се «блокирала» на доста ниском нивоу од 50 долара – колико је разумно у таквим околностима исплаћивати дивиденде? Зар не би било исправније стварати финансијске резерве?

– «Гаспром њефт» је ушао у састав акционара НИС-а пре осам година, и свих ових година смо радили на томе да се било какве промене тржишне коњунктуре не разматрају као фактор дестабилизације пословања компаније. Од 2009. у развој НИС-а уложено је преко 2,5 милијарде евра, а највећи део тих средстава усмерен је на увођење нових технологија у производњу, модернизацију прерађивачке индустрије, развој дистрибутивних мрежа, односно, све у свему, на повећање ефикасности. Кардинално реструктурирање је прошао и систем управљања компанијом, зато је данашњу ситуацију НИС дочекао са пословним моделом отпорним на негативне трендове у тржишним околностима, пре свега, на пад цене нафте.

Тако да ниво ефикасности, технологичности на ком се данас налази «Нафтна индустрија Србије», омогућава компанији да послује и у много горим спољним околностима.

– Околностима какве су биле у периоду кризе из 2008. године, када је НИС био у критичној ситуацији?

– Не бих рекао да су 2008. околности биле сложеније него што су данас. Проблеми компаније су настали, пре свега, због непостојања јасне стратегије развоја. Јер је пословање таквог глобалног холдинга које се ослања искључиво на решавање тренутних оперативних задатака –пут у ћорсокак. Што се и показало током кризе из 2008. године. У време приватизације НИС је дуговао скоро милијарду долара и имао годишњи губитак од око пола милијарде евра. Ако се још узме у обзир пад производње нафте сваке године, неефикасна прерада, неизграђена дистрибутивна мрежа, онда не морате бити велики економски стручњак да бисте предвидели будућност такве компаније. А српска влада у том тренутку није имала средства којима би преломила ситуацију у компанији.

Данас је НИС – највећа и најефикаснија компанија Србије, која формира скоро  15% буџета земље и која се за неколико година трансформисала из националног играча искључиво на тржишту нафте и гаса, у успешан регионални енергетски холдинг. И ово је било могуће постићи управо кроз правилан избор стратегије.

– Како у «Гаспром њефту» виде основне правце даљег развоја?

– Мени се чини да питање формулисано на такав начин није сасвим исправно, јер НИС има два главна акционара која дефинишу путању развоја компаније. Осим тога, српску активу не треба схватати само као једно од одељења «Гаспром њефта» – то је самостална  пословна страктура, која послује у складу са постојећим економским условима, фискалним и инвестиционим амбијентом који је формиран у региону. И ова ситуација се веома разликује од оне, у којој послује «Гаспром њефт» у Русији, тако да се овде ради искључиво о учешћу руских акционара НИС-а у решавању стратешких питања.

Сама стратегија је «уцртана» у бизнис план компаније за период 2017-2019, који предвиђа инвестиције у развојне пројекте НИС-а од преко 100 милијарди динара, односно преко 800 милиона евра. Што се тиче конкретних праваца, у преради су то, наравно, пројекти друге фазе модернизације рафинерије. На пример, у пројекат «Дубока прерада» ће у наредних неколико година бити уложено око 300 милиона евра. Пројекат подразумева укључивање у ланац производње у Рафинерији  у Панчеву технологије одложеног коксовања. Додајте на ово више од 500 милиона евра већ уложених у модернизацију фабрике и биће вам очигледне укупне размере трансформације. Резултат је апсолутно европска линија нафтних деривата, и то не само када је реч о асортиману, већ и о квалитету. А када у наредном периоду буде постигнут показатељ дубине прераде од 98%, фабрика у Панчеву ће стати у ред најбољих рафинерија у свету. Најважније ствар је да ови пројекти значајно повећавају ефикасност производње, што у условима кризе постаје кључни фактор конкурентности.

Узгред, у том смислу је такође веома индикативан пројекат изградње  сопствене електране нове генерације за потребе Рафинерије Панчево, што ће омогућити и смањити трошкове набавке енергије и повећати поузданост снабдевања електричном енергијом. Све у свему, компанија снажно наставља да развија енергетски правац.

Развијена продајна мрежа НИС-а под јаким брендовима, коју смо успели да изградимо од 2009. године,  обезбеђује сигурну реализацију нафтних деривата на домаћем тржишту, као и у иностранству. Али се компанија на томе неће зауставити, развој продајне мреже ће се наставити, шириће се линија брендираног горива, озбиљна пажња ће бити посвећена побољшању квалитета услуга.

– На који начин се планира развој «upstream»* сегмента?

(*«upstream» – истраживање и производња нафте и гаса)

– Имајући у виду да се Србија, па и Балкан у целини, тешко могу уврстити у велике светске центре за производњу нафте, кључ успеха је у повећању ефикасности истраживања и производње, као и у примени савремених технологија за производњу.

– НИС понекад критикују због примене на српским нафтним пољима методе хидрауличког фрактурирања …

– Прво, технологија хидрауличког фрактурирања се тешко може сврстати у ред нових. У Србији се ова технологија почела примењивати још 1976. године на пољу Банатско-Карађорђево. Од тада, ова технологија је у свом развоју прошла много фаза. А ове методе фрактурирања, које ми примењујемо данас и у Русији и у Србији, веома су технолошки напредне и притом безбедне методе. Толико о празним причама да је фрактурирање опасно за околину. До сада нико није представио стварне чињенице, које потврђују опасност од хидрауличког фрактурирања, притом, ова метода се примењује свугде, где год стандардне технологије нису ефикасне – на пољима уљних  шкриљаца у САД-у, код освајања актива са сложеном геологијом у Русији, код развоја сиромашних поља у Европи, укључујући и Балкан.

И то је објективна реалност – у свету скоро да нема више лаке нафте, а да би се освајале тешкодоступне резерве, потребне су нове технологије. Али рећи ћу вам и ово – уколико се не би примењивале савремене технологије хидрауличког фрактурирања, тренутни ниво производње нафте у Србији би био неколико пута мањи. Без савремених технологија немогуће је производити нафту. Наравно, увођење таквих технологија прате и посебне мере безбедности.

– Које су то мере?

– На пример, пре извођења операције хидрауличког фрактурирања обавезно се испитује херметичност бушотине. Иначе, пре реализације било каквог пројекта процењује се могући утицај на животну средину, што је јасно прописано важећим законодавством Србије. Притом, НИС не само да пажљиво контролише своје активности, него и исправља грешке које су направљене још пре приватизације компаније.

– О каквим грешкама је реч?

– У последњих неколико година НИС је рекултивисао у Србији скоро 120 хиљада квадратних метара земљишта које је било загађено нафтним дериватима у периоду пре приватизације, ликвидирао скоро 200 хиљада тона производног отпада, акумулираног током 30 година.

– Компанија сада не оставља за собом такве доказе своје делатности, у смислу историјског загађења?

–  НИС данас на свим својим бушаћим локацијама примењује метод  који носи назив «суве локације», односно искључена је потреба да се на локацији формирају спремници за отпад, а од 2016. се локације на којима се врши бушење покривају посебним филмом, који у потпуности елиминише могућност проласка отпада у земљиште, а посебно у подземне воде.

Само један податак: у периоду 2010-2016. године компанија НИС уложила је у еколошке пројекте преко 11милијарди динара. Чак и по данашњем курсу је то скоро 100 милиона евра. Мислим да је сваки коментар сувишан.

– Побољшање ефикасности развоја налазишта значи, између осталог, и убрзање процеса производње нафте? Јер критичари компаније говоре и о томе, да се нафта из српских налазишта убрзано извлачи, да већ у наредном периоду може доћи до исцрпљивања залиха нафте у држави …

– Тај аргумент је чудан и смешан,  јер циљ сваке енергетске компаније је да обезбеди максималну ефикасност у раду са нафтом и то у целом ланцу – од истраживања, преко производње до реализације. Значи, НИС оптужују да добро ради, да производи нафту брзо, квалитетно и јефтино и да, на крају крајева, акционарима обезбеђује профит, а држави највећи могући порез. Другим речима, било би боље да се ради «као некада», остављајући у земљи највећи део нафте? У том случају најлакше би било сасвим обуставити производњу и набављати сву нафту у иностранству, трошити на то буџетска средства, а не зарађивати их. Али онда треба заборавити на енергетску безбедност Србије и на разумне цене горива.

– Критичари говоре, пре свега, о методама производње које се не користе у свету и које «Гаспром њефт», наводно, не примењује на својим руским активама.

– На српским налазиштима, као и на већини других у свету, па и на руским локалитетима «Гаспром њефта», нафта се из бушотина вади помоћу електричних потопљених центрифугалних пумпи. Управо помоћу савремених технологија наша компанија је успела да у производњу укључи и велике количине ресурса коју су практично већ били отписани – какву би Србија имала корист од њих да су остали заробљени у земљи? Ми се водимо сасвим једноставном логиком: ефикасно производећи нафту, ми истовремено морамо ефикасно обнављати резерве кроз вршење геолошких истраживања. Руководећи се управо том логиком, НИС је у последњих неколико година увећао ресурсну базу компаније за више од 50%. Другим речима, не треба се плашити да ће „сва нафта бити испумпана“ – залихе се не смањују, већ повећавају. Осим тога, сада истраживања не вршимо само у Србији, него у целом региону – у Мађарској, Румунији, Босни и Херцеговини.

– Да ли је онда је истинита прича о томе да буџет Србије губи значајна средства због повластица које су дате НИС-у у вези са плаћањем рудне ренте?

Термин „повластица“ у овом случају није сасвим коректан. Ради се о томе да је у време приватизације НИС-а законом утврђена рудна рента износила 3%, а држава је продужила право плаћања ове пореске стопе за велике инвестиционе пројекте компаније до достизања њихове исплативости. Другим речима, то није повластица дата „Гаспром њефту, већ логична и по мом мишљењу веома исправна политика српске владе, која је у потпуности усклађена са одредбама руско-српског међудржавног споразума о енергетској сарадњи.

Производња нафте у Србији, имајући у виду количину нафте, њен квалитет и геологију налазишта, сложен је и скуп посао, који захтева озбиљна улагања. Без подршке од стране државе, компанија НИС не би била у могућности да инвестира у развој пројеката толико средстава, колико је улагала током ових осам година, не би успела да преокрене очигледан тренд смањења обима производње и, као резултат тога, плаћања у државни буџет би наставила да се смањују. А захваљујући повољној инвестиционој клими НИС их сваке године повећава. У 2016. у буџет Србије је уплаћено 145 милијарди динара. А у 2008. свега 55 милијарди динара. Чак и када коригујете ове износе у смислу пада курса националне валуте у протеклих осам година, то је 1,2 милијарди евра у односу на некадашњих 580 милиона евра. Разлика је очигледна и управо то је резултат глобалног, стратешког поимања ситуације, које су својевремено показале власти ове земље.

Иначе, када се ради о новим или сложеним пројектима, овакви облици подршке од стране државе су уобичајени у многим земљама широм света. На пример, у Сједињеним Државама рудна рента као таква уопште не постоји. У Русији је рудна рента нула процената за пројекте развоја тешкодоступних резерви или за пројекте који се реализују у удаљеним подручјима, у тешким климатским условима.

Уосталом, не морамо ићи тако далеко. Подсетићу вас да је у суседној Руминији, приликом приватизације компаније Petrom, влада ове земље замрзла рудну ренту аустријском OMV-у на 10 година. Сличан корак је предузела и влада Мађарске, постигавши у време кризе договор са националном нафтном компанијом MOL о замрзавању рудне ренте на 15 година.

Тако да је то уобичајена пракса да држава подстиче компаније када се ради о сложеним условима производње нафте.

– Другим речима, НИС није само пословни пројекат?

– Рад националне енергетске компаније не може бити само пословни пројекат у чистом облику, јер успешност тог рада спада у питање енергеске и економске безбедности земље. Али је кључ успеха управо у примени концепта пословног приступа, и то најсавременијег и најефикаснијег. То је оно чиме се руководи «Гаспром њефт» када је реч о управљању компанијом НИС, и то је оно што је омогућило да се у Србији створи један од најмоћнијих и најконкурентнијих енергетских холдинга у Источној Европи са диверсификованом производњом, базом ресурса која се развија и омогућава раст производње, са савременом прерадом и продајом у неколико земаља. Поред тога, НИС – то је 11 хиљада радних места и снажан програм социјалних улагања.

– Шта је циљ социјалног улагања?

– НИС је стратешка актива «Газспром њефта», у сарадњи са Владом Србије имамо велике планове за развој компаније. Дошли смо у Србију да у њој останемо дуго, а према земљама  у којима обављамо делатност увек се односимо веома одговорно. Зато улажемо озбиљна средства у развој културних и социјалних пројеката –  у сарадњи са Емиром Кустурицом сваке године одржавамо фестивал класичне музике «Бољшој», обновили смо руско гробље у Београду, учествујемо у стварању јединственог мозаика за унутрашњу декорацију куполе Храма Светог Саве. Навео сам вам само највеће пројекте, заправо их има много више.

Дакле, наравно да НИС није само пословни пројекат. То је, без сумње, врло јасан пример успешне сарадње две међусобно веома блиске земље – Русије и Србије.

Објављено на порталу „Спутник“: https://rs-lat.sputniknews.com/intervju/201706271111713420-nisjakovljevintervju12345/ 

Тагови:

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд