Екологија

НИС-ова зелена агенда

Аутор: Енергија Балкана 27.01.2020 • 8 min read

Специјализовани енергетски портал „Енергија Балкана“ објавио је текст инспирисан еколошким и енергетски ефикасним пројектима које реализује наша компанија. Текст вам преносимо у целости.

Док многе нафтне компаније тек сада своју делатност пребацују са истраживања, производње и прераде нафтних деривата и хвале се да ће убудуће пословати по зеленој агенди, НИС током последње деценије своје пословање константно усклађује са заштитом животне средине, у складу са принципима елиминације узрочника климатских промена.

НИС је 2012. године, у складу са стратегијом прерастања из нафтне компаније у енергетски холдинг, почео ширење пословања у области електрогенерације. Од 2013. године компанија реализује програм когенерације и до сада су на осам локација у Србији изграђене мале електране, чија је укупна максимална снага 14 MW. У овим електранама НИС од гаса који је, због лошег квалитета, раније спаљиван на бакљи, сада производи топлотну и електричну енергију. У ове мини гасне електране уложено је више од 20 милиона евра.

У Румунији, међутим, НИС је започео са експерименталном производњом електричне енергије из гаса у бушотини Жомбољ. Ово је први еколошки пројекат који НИС реализује ван граница Србије.

Са производњом струје, НИС је ушао и у послове трговине електричном енергијом, најпре у Србији, а присутан је и на регионалним тржиштима. Киловате произведене на постројењу на бушотини Жомбољ продају на румунском тржишту.

Највећи и најважнији пројекат НИС-а у области електроенергетике у овом тренутку је је изградња ТЕ-ТО Панчево, електране коју гради у сарадњи са руском компанијом Гаспром енергохолдинг. Удео НИС-а у овом пројету је 49%.

Вредност инвестиције је око 180 милиона евра, а инсталисани капацитет је до 200 МW. Изградња овог постројења је настављена у 2020. години, а пуштање у рад очекује се током ове године.

Из НИС-а истичу да ће се у новој електрани производити топлотна енергија за потребе Рафинерије нафте Панчево, док ће произведена електрична енергије бити усмерена у енергетски систем Србије. Пројектом се предвиђа изградња електростанице за когенерацију на бази технологије парно-гасног циклуса са истовременом производњом електричне и топлотне енергије у облику технолошке паре. Ова технологија је тренутно најбоља са аспекта енергетске ефикасности и екологије, представља економски најоправданије техничко решење коришћења природног гаса као горива и уједно обезбеђује висок ниво искоришћења енергије горива – ниску потрошњу горива по јединици корисне енергије.

Аминско постројење пречишћава гас

Такође, НИС је код Елемира 2016. године пустио у рад Аминско постројење у које је уложено више од 30 милиона евра. Рад овог савременог постројења омогућава повећање квалитета домаћег природног гаса, путем издвајања угљен диоксида и других гасних примеса, док истовремено доприноси и повећању обима производње гаса.

Осим позитивног бизнис ефекта, овај пројекат има и значајну еколошку компоненту, јер је технологија која се користи у Аминском постројењу једна од еколошки најбезбеднијих. Наиме, начин прераде у овом постројењу је такав да у потпуности спречава доспевање угљен диоксида у атмосферу и самим тим, доприноси смањењу ефекта „стаклене баште“. Технологија која се примењује у Аминском постројењу је HiPACT (High Pressure Acidgas Capture Technology), једна од најефикаснијих међу постојећим методама у процесу прераде гаса.

Дубока прерада – екологија и већа конкурентност РНП

Крајем прошле године НИС је завршио пројекат Дубоке прераде, којим се унапређује рад Рафинерија нафте у Панчеву (РНП) и њени финални продукти испуњавају строге еколошке критеријуме. Улагање веће од 300 милиона евра омогућило је Рафинерији нафте Панчево да постане једна од водећих рафинерија у овом делу Европе.

Реч је о пројекту који је важан не само за НИС већ и за привреду Србије, што су, уосталом, потврдили и коментари из суседне нам Хрватске, чији аналитичари петролејског бизниса су, упоређујући старт Дубоке прераде са кашњењем таквог пројекта у хрватској нафтној компанији ИНА констатовали да је НИС стекао велику предност, не само у Србији, већ и могућност да своје гориво, квалитетније од онога које се производи у рафинерији у Ријеци, пласира на хрватском и тржишту. Хрватски аналитичари посебно су истакли да ИНА сада губи позицију у БиХ и Републици Српској, где је сматрано да је ова компанија, односно, њен већински власник мађарски МОЛ, примарни снабдевач течним горивима.

Да подсетимо, НИС је реализацијом овог пројекта повећао дубину прераде сирове нафте – са 86% у 2017.години до 99,2%, чиме је омогућена и већа производња светлих деривата (дизела, течног нафтног гаса и бензина) који имају највећу вредност на тржишту. Уз то, старт Дубоке прераде омогућио је и почетак производње нафтног кокса, производа који се раније увозио у Србију. Истовремено, Дубока прерада је донеле и многобројне еколошке бенефите, као што су престанак производње мазута са високом садржајем сумпора, као и смањење емисије, SO2 за 98,8%, прашкастих материја за преко 50% и азотних једињења за 9,8%.

Наставак модернизације

Важно је напоменути да НИС континуирано улаже у програм модернизације панчевачке рафинерије. Од 2009. године, када је Гаспромњефт постао већински власник НИС-а у Рафинерију је инвестирано више од 800 милиона евра. Изградњом комплекса МХЦ/ДХТ реализована је прва фаза модернизације РНП. Директни ефекти изградњом овог постројења се огледају у значајно мањој емисији загађујућих материја у ваздух (првенствено SO2), бољем квалитету полупроизвода и производа (бензин и дизел са мањим садржајем сумпора-испод 10 ппм). Уложено је 396 мил. ЕУР.

У НИС-у истичу да ни са Дубоком прерадом није крај модернизације рафинерије, да ће улагања у прераду остати један од приоритета даљег развоја НИС-а.

У наредном периоду НИС ће радити на модернизацији комплекса каталитичког крекинга (FCC) за производњу дизела, бензина и гасова, као и изградњи погона за производњу високооктанске бензинске компоненте ETBE. Реч је о пројекту вредном 80 милиона долара, чија се финализација очекује у 2024. години. Реализација ове инвестиције омогућиће повећање производње пропилена. Такође, НИС ће наставити да ради на имплементацији дигиталних пројеката, који ће омогућити ефикаснији и поузданији рад Рафинерије.

Конкретно, један од дигиталних пројеката који је у фази имплементације је предиктивно одржавање система, а реч је о једном од најзначајнијих алата у оквиру стратегије која подразумева прелазак од корективног ка проактивном одржавању. Такође, интензивно се ради и на другим пројектима, као што су Mobile Operator, ECONS, Digital Trainings, а који имају за циљ да се унапреди даља ефикасност и безбедност радних процеса у рафинерији.

Заштита животне средине и значајна улагања у еколошке пројекте остаће приоритет у раду НИС-а не само када је реч о Рафинерији Панчево, већ и у осталим сегментима пословања.

„На то нас и обавезује и IPPC дозвола коју је као прво енергетско постројење у Србији добила управо панчевачка рафинерија 2017. године, а којом се потврђује да је производни процес у потпуности усаглашен са европским и домаћим прописима заштите животне средине. Такође, приоритет су и улагања у пројекте повећања енергетске ефикасности постројења у Панчеву“, кажу у овој компанији.

Очигледно је дакле, да је иза одлуке о наставку процеса модернизације у области прераде план да се додатно ојача лидерску позицију на домаћем али и конкурентност на регионалном тржишту нафтних деривата – где су успешне нафтне компаније своје пословање дефинисале пре него што је НИС отпочео са ширењем у региону.

Магазин

Видите све чланке на нашем блогу

САЗНАЈ ВИШЕ