Интервју

Екологија примарна у свим сегментима пословања панчевачке рафинерије

НИС-ова рафинерија нафте у Панчеву наставља процес модернизације и повећавања конкурентности, што је сврстава у врх европских фабрика за прераду нафте. А заштита животне средине је кључни елемент свих нових пројеката у РНП.

12.02.2020

Извор: Balkan Magazin

Прилазимо Рафинерији нафте у Панчеву. Примећујем да не горе бакље. Око димњака који стреме у плаво небо само бели облаци.

Да пламен на рафинеријским бакљама није више симбол рада постројења за прераду нафте потврђује Владимир Гагић, директор Блока Прерада у НИС-у.

„Нисте једини који сте ово приметили. Срео сам недавно бивше колеге из рафинерије у граду (Панчеву), који су сада у пензији и они ми кажу:”Пролазили смо поред рафинерије и видимо да не ради. Не гори бакља на димњаку”. Одговорио сам им: „Рафинерија ради, али ви више не видите дим. Не видите пламен на бакљи“, прича Гагић, указујући да је процес такав да, сигурности ради, на бакљи увек гори такозвани пилот гас.

Рафинерија је раније, у данима када је повећано загађење ваздуха у Панчеву. увек била дежурни кривац. Шта се променило?

РНП је модернизацију постројења и свој развој започела још пре 20 година, пре свега реализацијом пројеката који су били усмерени на смањење загађења и усклађивање са законским обавезама Србије. Више од 150 милиона евра је уложено у пројекте који су директно и индиректно везани за смањење загађења – ваздуха, земљишта и воде. При томе, истакао бих да се не ради о историјском загађењу. Реч је, пре свега, о реконструкцији свих наших резервоара за складиштење нафтних деривата, реконструкцији свих пунилишта – да не би, приликом пуњења цистерни, долазило до емисије угљоводоника у атмосферу.

Пуно је урађено и на смањењу емисија са наших ложишта – увођењем савремених горионика са значајно мањом емисијом азотних оксида. Са потрошње мазута прешли смо на потрошњу природног гаса као главног енергента. То је, свакако, значајно допринело смањењу емисије гасова са ефектима стаклене баште.

То је природни гас који НИС производи. Да ли то значи и уштеду у трошковима пословања?

Све зависи од односа цена, некада је јефтинији гас, некада мазут. Но, наше опредељење је да увек користимо гас, јер је еколошки прихватљивији.

Истакао бих, такође, значај реконструкције погона FCC, што је допринело смањењу емисије честица у ваздух, уграђени су трећи и четврти степен филтрације. Један од значајних пројеката, који чак не бих ни сврстао у еколошке је изградња погона MHC/DHT, који је значајно смањио емисију штетних материја у ваздух.

Промена свести да морамо да послујемо у складу са најбољим праксама везаним за екологију утицала је на то да морамо еколошке пројекте да решавамо што пре.

Екологију  везујем и за економију. Ако гас, који је нус продукт рафинеријске прераде, не спаљујете на бакљи, већ користите као гориво, тада трошите мање горива, што аутоматски значи да више зарађујете. Богате земље и иду на то. Ако сте енергетски ефикаснији имате мање губитке. Енергетска ефикасност је довела до тога да су сопствена потрошња и губици са 11 одсто смањени на пет до шест процената. Ако Рафинерија Панчево преради три, 3,5 милиона тона, то значи да смо уштедели најмање 175.000 тона на смањењу сопствене потрошње и губитака.

Потписали сте уговор за модернизацију постројења каталитичког крекинга (FCC) у Рафинерији нафте Панчево са међународном компанијом Lummus Technology. О каквој инвестицији је реч?

НИС послује на веома конкурентном тржишту југоисточне Европе, тако да је стална модернизација прерађивачких постројења наш приоритет. У том правцу реализујемо више пројеката, а уговор који смо у децембру 2019. године потписали са Lummus Technology само је један од њих. Ради се о куповини лиценце и базног пројекта за модернизацију постројења каталитичког крекинга (FCC) по технологији INDMAXи изградњи постројења за производњу ETBE, односно, о повећању производње пропилена и производњи високооктанских компоненти моторних бензина у Рафинерији нафте Панчево, што ће додатно повећати вредност корпе рафинеријских производа. Завршетак ових пројеката очекујемо 2024. године.

Пропилен је сировина за петрохемијску индустрију, слободно можемо рећи један од најскупљих продуката у преради сирове нафте.

Овај уговор је део пројекта чија је укупна вредност око 80 милиона долара, колико, иначе, НИС планира да уложи у модернизацију FCC, комплекса за производњу дизела, бензина и гасова.

Шта то конкретно значи за саму рафинерију, али и за НИС?

Као што сам већ рекао, на тржишту на коме послује НИС влада оштра конкуренција у области прераде. А на јачање конкурентности могу да рачунају само они који непрестано унапређују своје капацитете и услуге – који шире палету производа.

Конкретно, набавка нове технологије и реализација овог пројекта НИС-у ће донети бројне пословне и еколошке бенефите. Поред повећане производње пропилена и високооктанских компоненти бензина биће омогућена ефикаснија производња са био компонентом. Уз то, еколошки ефекат је смањење емисија чврстих честица.

Ово је, иначе, прва лиценца технологије INDMAX FCC у Европи, па са поносом можемо рећи да смо пионири када је реч о овој технологији.

Докле се стигло са пројектом Дубоке прераде?

То је кључни пројекат друге фазе модернизације Рафинерије нафте у Панчеву. Вредност инвестиција је 300 милиона евра. Постројење треба да стартује ове године што ће РНП сврстати међу водеће европске рафинерије по показатељу дубине прераде од 99,2 одсто, а уједно ће донети и бројне пословне и еколошке бенефите.

Изградња постројења Дубоке прераде започета је 2017. године. То је својеврсни градитељски подухват, јер је само градилиште комплекса организовано на простору који по површини одговара величини два фудбалска терена, а дневно је овде ангажовано, у просеку, око 1.100 радника.

До сада је на пројекту утрошено више од 6 милиона радних сати, а током изградње комплекса предност је дата домаћим извођачима, који су чинили између 70 и 80 одсто укупног броја ангажованих радника.

Након завршетка Дубоке прераде у РНП производиће се веће количине најквалитетнијих горива, пре свега дизела, и отпочеће домаћа производња кокса, који се сада увози у Србију. Истовремено ће престати производња мазута са високим садржајем сумпора, што ће допринети не само да Србија испуни међународне обавезе у овом сектору већ и да се побољша еколошка ситуација у земљи. У Европи је већ забрањено коришћење високосумпорног мазута, а и у Србији је то врло блиско. Мазут је, иначе, јефтин продукт, увек је јефтинији од цене саме сирове нафте. Сада ће се уместо њега повећати производња бензина и дизела, а производиће се и петрококс. Остаје производња битумена, који је ове године имао велику цену и због велике потражње и због тога што две рафинерије у региону нису  производиле.

Уз то, Дубока прерада доноси нова радна места. Већ смо запослили 60 нових стручњака.

Које нове пројекте планирате у рафинерији?

За наш сектор је карактеристично да увек постоје тржишна и технолошка кретања, која захтевају нови развој и нова улагања у рафинерије. НИС прати европске трендове у тој области.

Само током прошле године смо, на пример, поред Дубоке прераде успешно реализовали 20 инвестиционих пројеката, на 24 их се још ради, а успешно је завршено и више од 50 пројеката инвестиционог одржавања.

Поред пројекта унапређења услова за производњу биодизела и креирања услова за производњу биобензина у плану је читав низ пројеката који ће унапредити рад рафинерије у дужем периоду. Радимо, пре свега, на пројектима унапређења енергетске ефикасности, који се брзо исплате и који дугорочно доносе врло позитивне ефекте на пословање. У току је и читав низ пројеката дигиталне трансформације, који ће унапредити ефикасност нашег пословања, обуку запослених, који ће повећати нашу безбедност… У рафинерији се константно и непрестано ради на унапређењу заштите животне средине.

Захваљујући оваквој пословној политици РНП је први енергетски објекат у Србији који је добио IPPC дозволу, која потврђује да су производни процеси у потпуности усклађени са највишим европским стандардима у објасти заштите животне средине. Ова дозвола је уједно и обавезујућа, да и даље улажемо у развој рафинерије, користећи најбоље доступне технологије. И, ми у том правцу и радимо.

Где је РНП у односу на рафинерије у региону и Европи?

Наша стартна позиција у односу на рафинерије у региону и Европи није баш била завидна, поготово због година санкција. НИС заузима данас доминантну позицију на домаћем тржишту нафтних деривата и један је од кључних играча на регионалном тржишту. Унапређење капацитета и ефикасности рада рафинерије, као и технолошки развој, омогућили су да се Рафинерија нафте у Панчеву данас налази у равни са европским рафинеријама.

Завршетак Дубоке прераде по економским, технолошким и еколошким параметрима донеће многобројне бенефите, који ће омогућити да наша рафинерија буде испред многих у Европи.

Свакако, када говоримо о тржишној конкуренцији, како у региону тако и у Европи, окренути смо иновацијама и улагањима у технологију, пратимо савремене европске трендове. Јер, једино на тај начин можемо да јачамо нашу конкурентност и да успешно одговоримо на изазове које доноси модерно пословање и четврта индустријска револуција. При томе бих истакао да, у контексту конкурентности рафинерије, ниво технолошког развоја и енергетска ефикасност нису једино мерило поузданости рада рафинеријског комплекса. Нашој конкурентности на тржишту доприносе и улагања на пољу унапређења у области екологије и безбедности. Када говоримо о HSE параметрима панчевачка рафинерија је у врху по питању безбедности на раду и заштити животне средине. Наша предност је богат људски потенцијал, значајан број висококвалификованих инжењера, специјалиста свих струка, али и младих стручњака који су жељни знања и који ће, свакако, допринети успешном пословању рафинерије у будућности.

У Србији треба да почне примена уредби о уделу биогорива у транспорту. Да ли су РНП и НИС спремни за то?

Ми се логистички припремамо за примену ове законске регулативе. Већ сада у рафинерији можемо да производимо одређене количине биодизела, а спремни смо да обезбедимо и додатне количине овог горива и омогућимо производњу биобензина, све у складу са потребама тржишта и законском регулативом.

НИС се већ дуго бави питањем укључивања обновљивих извора енергије у производњу моторних горива. Прва фаза пројекта започета је још 2003. године, а завршена је 2015. године. РНП је већ данас у могућности да производи око 600.000 тона дизел горива са додатком биокомпоненти.

Наравно да тиме нисмо задовољни, у току је припрема друге фазе пројекта, када ће бити реализована шема укључивања биокомпоненти у моторна горива. Планирано је коришћење етанола и етил терц-бутил етра (ETBE) као биокомпоненте.

Планирано је да се обезбеди могућност отпреме биодизела и био-бензина свим превозним средствима – железничким цицтернама, танкерима и водним токовима. Пројектовање почиње ове године а пуштање у рад је планирано у фазама – према степену спремности.

Истакао бих, такође, да ће РНП производити стабилна биогорива, а да нам је заштита животне средине и у овом сегменту примарна.