Интервју

Интерна ревизија је стратешки партнер бизниса компаније

20.02.2020

Извор: Magazin Biznis

Суштина интерне ревизије је да сагледа одређени бизнис процес, да га разуме и да спровођењем ревизорских процедура препозна недостатке кључних контрола, односно ризике. Али, саставни део ангажовања интерне ревизије је и да сагледа потенцијале за даља унапређења процеса, како би пословни циљеви компаније били остварени.

Баш последњег дана 2019. године, 31. децембра, у компанију Нафтна индустрија Србије (НИС) стигла је информација о томе да је Интерна ревизија ове компаније постала “власник” оцене усаглашености са међународним стандардима. За Интерну ревизију НИС-а то је високо признање и доказ квалитета рада, али за ширу јавност – шта то, заправо, значи?

Јелена Попара, директорка Интерне ревизије у НИС-у, каже у разговору за Магазин Бизнис, да то значи да она и њен тим послују у складу са најбољим светским праксама и да су због тога користи од такве потврде вишеструке. Наиме, пошто је пословање Интерне ревизије НИС-а анализирано у контексту „златног стандарда“ те индустрије, то значи да је рад ревизије упоређиван са најбољим праксама интерних ревизија које послују у нафтно-гасној области.

Али, то је само део приче о новом “пословном врху” који је освојен овом оценом усаглашености са међународним стандардима и коју, у привредном сектору у Србији, за сада поседује једино НИС. О значају овог документа којим је НИС постављен на виши ниво компетенција, Јелена Попара каже:

– Оваква потврда повећава и кредибилитет компаније и дозвољава нам да као компанија поносно истакнемо да пружамо услуге у складу са највишим светским стандардима, пошто је то потврђено од стране независних експерата. А то нам, затим, омогућава да одговоримо на питање: Ко ревидира Интерну ревизију, објашњава Јелена Попара за наш магазин.

Колико је важна интерна ревизија за велику компанију као што је НИС и каква је ваша улога у пословању компаније?

– Према дефиницији, основна улога интерне ревизије је да пружи независно и објективно уверавање, односно да пружи консултантске активности које су усмерене на унапређивање пословних процеса у компанији, а циље је – додавање вредности компанији. У сваком случају, значај интерне ревизије је вишеструк. Ипак, издвојила бих три основна елемента: независно уверавање, дужна професионална пажња и објективност! Фокус на ова три елемента омогућава кључним заинтересованим странама да разумеју суштинску вредност коју пружа интерна ревизија.

Како сте организовани и на који начин штитите компанију од губитка активе?

– Тимови су организовани према бизнисима, јер компетенције ревизора морају бити одговарајуће у односу на процес који се посматра. Па, тако, имамо тим за “упстреам” ревизије, “доwнстреам” ревизије, специјалисте за капиталну изградњу, финансијско извештавање, усклађеност пословања и информационе системе где свако у оквиру својих компетенција, доприноси квалитету извршених ревизија. Тим се састоји од 22 члана и представљамо најбројнији тим у Србији у привредном сектору.  Нашем тиму средином године, придружиће се двоје стипендиста НИС програма „Енергија знања” који тренутно завршавају магистарске студије на руским универзитетима за нафту и гас.

Поред заштите имовине, ревизија подразумева и послове провере усаглашености са законском регулативом, интерном регулативом, да ли се ризици на одговарајући начин идентификују, процењују и контролишу, да ли се циљеви и планови организационих јединица остварују.

Рекла бих да је суштина интерне ревизије да сагледа одређени бизнис процес, да га разуме и да спровођењем ревизорских процедура препозна недостатке кључних контрола, односно ризике. Али, саставни део ангажовања интерне ревизије је и да сагледа потенцијале за даља унапређења процеса, како би пословни циљеви компаније били остварени.

Какве врсте ревизија споводите и у ком периоду?

– Спроводимо различите врсте ревизије, али у зависности од циљева, можемо их поделити на неколико кључних: Ревизија усклађености пословања, Ревизија оперативног обављања послова, Ревизија финансијског извештавања и Ревизија информационих система. Такође, посебан фокус се ставља и на ревизију у току имплементације пројеката, која има за циљ да обезбеди независну процену напретка пројекта, као и благовремену идентификацију недостатака у систему интерних контрола.

Како реагују запослени приликом спровођења ревизије?

– Интерна ревизија, у различитим облицима, постоји у компанији преко 20 година, тако да се већ дуго зна шта је интерна ревизија и шта ми радимо. Постоји култура међусобне сарадње у поступку ревизије. Процес је потпуно транспарентан. Нафтно-гасни бизнис је такав да често имамо различите провере регулаторних органа, нпр. пореске, царинске, безбедност и здравље на раду. Поред законске регулативе, ми сагледавамо цео процес, од постављања циљева до њихове реализације. Зато можемо да кажемо да нико не познаје компанију тако детаљно као интерна ревизија.

Како на ваше активности гледа менаџмент, пошто би ваше контроле требало да буду од помоћи менаџменту?

– Резултати извршене ревизије се усаглашавају са бизнисом и такође бизнис израђује активности и рокове у којима ће отклонити идентификоване недостатке. Додатно, бизнис попуњава упитник којим оцењује квалитет рада тима и ревизорских препорука. Та повратна информација помаже нама да унапређујемо своје процесе и рад. Али генерално, заједничка сарадња је неопходна. Бизнис такође иницира неке од ревизија када жели да целокупно сагледа и унапреди неки процес, или има тешкоћа у остваривању циљева.

Захваљујући чему сте добили оцену усаглашености са међународним стандардима?

– Усаглашеност није дошла преко ноћи, већ је резултат вишегодишњег рада на унапређењу како методологије рада, тако и самог практичног рада, односно извођења интерне ревизије. У томе смо имали велику помоћ колега из Гаспром Њефта који су и сами у претходном периоду прошли овакву евалуацију.

Оцена усаглашености са Стандардима доприноси, пре свега, квалитетнијем пружању услуга интерне ревизије, што помаже нашој компанији да унапреди систем интерних контрола, управљање ризицима и корпоративно управљање. Директну корист од тога имају Генерални директор, Одбор директора, Комисија Одбора директора за ревизију, екстерни ревизор, менаџмент, регулаторна тела, интерни ревизори, али и сви запослени.

Колико је то за НИС и за интерну ревизију важно?

– Значај је у томе што оцена усаглашености са међународним стандардима, обавезује на континуирани професионални развој интерних ревизора и омогућава унапређење квалитета рада  интерне ревизије, уз очување вредности компаније. Поврх свега, ми овим улазимо у друштво светски признатих интерних ревизија, што значи да је наша компанија на тржишту рада средина у којој је престижно развијати даљу каријеру.

На основу овакве оцене, можемо да пружимо уверавање свим кључним заинтересованим странама да је мишљење интерне ревизије објективно, компетентно, професионално и засновано на критеријумима који су глобално препознати и прихваћени, оценила је Јелена Попара у разговору за Магазин Бизнис.

Који су типични примери са којима се сусрећете у ревизијама и како запослени реагују када се на то укаже?

– Најчешће је реч о недостацима који су везани за недовољан ниво контроле у процесу. Ми се тада трудимо да укажемо на неопходност поузданог система контрола, са посебним акцентом на користи њихове аутоматизације. Истовремено дајемо и препоруке које ће учинити процес ефикаснијим, а ресурси бити рационално коришћени. Важно је да се циљеви самог процеса успешно остварују и да интерна ревизија помогне да се унапреди пословање.

Морам да кажем да је најтеже било променити традиционални начин посматрања интерне ревизије као „дежурног полицајца“ и представити нас као стратешког партнера и некога ко је ту да заиста помогне да се унапреди пословање компаније.  Оно што заиста чини ову професију узбудљивом, јесте да увек изнова учите. Спектар предмета ревизије је толико разнолик, да увек  морате да се упознајете са новим процесима, да пратите актуелне трендове, односно да се изнова усавршавате. Имајући то у виду, слободно могу да кажем да је ово веома динамична професија, која вам „не дозвољава“ да уђете у зону комфора, истакла је Јелена Попара, одговарајући на наше питање о томе шта је најтеже, а шта најлакше у раду интерне ревизије.