Интервју

НИС даје свој допринос заустављању климатских промена

07.06.2021

„Нафта и нафтни деривати су и даље веома корисни и најчешће коришћени енергенти, док је у данашњем енергетском миксу, неопходан баланс између зелене и конвенционалне енергетике. Зелена енергетика је тренд на светском нивоу и ми у НИС-у, као и било која друга енергетска компанија, то пратимо и спремни смо пружимо свој допринос заустављању климатских промена”, каже Михаил Рјазанов, HSE директор НИС-а, задужен за безбедност и здравље на раду и заштиту животне средине у интервјуу за Енергију Балкана, поводом Светског дана заштите животне средине, који је обележен 5. јуна.

Основне делатности НИС-а нераскидиво су повезане са природом јер, нафта и гас, које НИС вади су дар природе, на чијем коришћењу човек већ скоро два века заснива развој – не само привредни већ човечанства уопште. Колико у свом пословању НИС поклања пажње заштити природе?

Заштита животне средине један је од приоритета пословања НИС-а. Компанија је сада на прекретници. Без обзира што је бизнис стратегија НИС-а и раније обухватала HSE, сада формулишемо један кровни документ – Стратегију заштите животне средине, која ће бити део бизнис стратегије НИС-а. У њој ће, практично, бити постављени циљеви у области смањења емисија гасова са ефектом стаклене баште. Ова стратегија ће дефинитивно утицати на наше пословање.

У наредном периоду доћи ће до интензивирања пројеката из области енергетске ефикасности, из области обновљивих извора енергије, малих електрана, утискивања CO2, развоја пилот пројеката – све је то нова фаза у развоју НИС-а.

У оквиру ове стратегије ћемо дефинисати велики број мера и могућности за смањење различитих врста емисија, првенствено емисија гасова са ефектом стаклене баште. Међутим, већ смо доста урадили по овом питању. На пример, већ сада радимо „утискивање” CO2 у наша исцрпљена лежишта у циљу смањења емисије (тј. спречавања емисија у атмосферу) и подизања производње. Ове мере се не примењују још на свим нафтним пољима, али већ смо освојили технологију и сада процењујемо исплативост проширења овог пројекта на више нафтних поља.

Када будемо пустили у рад ТЕ-ТО Панчево то ће, такође, допринети смањењу емисија, јер ће ова термоелектрана-топлана, у коју ће бити уложено око 180 милиона евра, трошити само природни гас.

За сада разматрамо и пројекат садње дрвећа по Србији, како би и на тај начин елиминисали део ефеката штетних емисија.

Колико и како оријентација НИС-а на заштиту животне средине утиче на пословање НИС-а?

По питању заштите животне средине радимо у два смера. Најпре, НИС инвестира у чисто еколошке пројекте, где немамо никаквих ефеката ни на финансијске, ни на наше производне показатеље. Друго, улажемо у производне пројекте, који поред финансијског имају значајан утицај на побољшање еколошких показатеља. У чисто еколошке пројекте НИС је од 2009. године уложио око 120 милиона евра.

Поред тога, циљ НИС-а је и да сви бизнис пројекти које реализујемо доносе позитивне ефекте на заштиту животне средине. Сваки пројекат у производњи разматрамо и кроз еколошке ефекте. Једноставно, унапређујући своју производњу ми напредујемо и у заштити животне средине. Најбољи пример за то је пројекат Дубока прерада, који смо пустили у рад 2020. године, а који је вредан више од 300 милиона евра. Улагање у Дубоку прераду ће, поред ефеката на саму производњу течних горива, имати велике еколошке бенефите кроз смањење емисија штетних гасова. Сам престанак производње мазута са високим садржајем сумпора значи да ће Рафинерија нафте Панчево смањити емисију сумпорних оксида за 98,8%, а биће смањена и емисија прашкастих материја за 52,8%, као и азотних оксида за 9,8%.

НИС је у зеленој енергетској транзицији у свој портфолио поред нафтног бизниса уписао циљеве који се заснивају на “зеленим”, обновљивим изворима енергије. Шта радите у том сектору?

Током 2012. године, у складу са стратегијом трансформације НИС-а из нафтне компаније у енергетски холдинг, почели смо са ширењем пословања у области електрокогенерације. Од 2013. године реализујемо програм когенерације и до сада смо на осам локација у Србији изградили мале електране, у којима се од каптажног гаса, који се раније спаљивао на бакљама – због лошег квалитета, сада производи топлотна и електрична енергија.

У Румунији смо, такође, започели са експерименталном производњом електричне енергије из гаса на бушотини Жомбољ. Електричну енергију произведену на том постројењу користимо за сопствене потребе на самој бушотини, а остатак продајемо на румунском тржишту. У плану је изградња нових електрана.

Већ сам поменуо изградњу ТЕ-ТО Панчево у којој ће се електрична и топлотна енергија производити на еколошки прихватљивији начин – из природног гаса. То је наш највећи и најважнији пројекат у области електроенергетике у овом тренутку. Електрану градимо у сарадњи са руском компанијом Гаспром енергохолдинг, а пуштање у рад ТЕ-ТО Панчево се очекује током ове године. Електрана ће као енергент користити природни гас, а производиће топлотну енергију за потребе Рафинерије нафте Панчево. Уз то производиће и електричну енергију која ће бити усмерена у електроенергетски систем Србије.

У оквиру рафинерије гаса Елемир 2016. године смо пустили у рад Аминско постројење које омогућава повећање квалитета домаћег природног гаса, путем издвајања угљен-диоксида и других гасних примеса, док истовремено доприноси и повећању обима производње гаса. Осим позитивног бизнис ефекта, овај пројекат има и значајну еколошку компоненту, јер је технологија која се користи у Аминском постројењу једна од еколошки најбезбеднијих – омогућава да се издвојени угљен-диоксид утискује у нафтно гасно поље Русанда и тиме избегава његова емисија у ваздух. Вредност пројекта је око 30 милиона евра.

Нафта – „црно злато” је енергент за који многи тврде да загађује животну средину, а тиме и природу. Који је Ваш став?

Пратимо светске трендове и покушавамо да на нашим постројењима избацимо из употребе мазут и да пређемо на гас. Гас је, ипак, чистији извор енергије.

Дешавања у Тексасу, када су ове зиме били суочени са проблемима у снабдевању електричном енергијом, показала су да се држава не може ослонити само на зелену енергетику, већ мора имати довољан капацитет конвенционалне енергетике.

Убеђен сам да је неопходан баланс између зелене и конвенционалне енергетике.

Али, наравно, као што сам рекао, ми се трудимо да користимо више природног гаса јер је то чистија енергија, боља за животну средину.

По мом личном мишљењу, у енергетици, где се користе нафта или угаљ, ако се примењује довољно мера заштите, за смањење штетних емисија, то може бити дугорочно одрживо.

Како је НИС помирио значај очувања животне средине за будуће генерације и коришћење нафте?

НИС је свој однос према заштити животне средине уградио у компанијску визију и мисију, усвојене вредности, HSE политику и Изјаву о HSE политици. Зато за нас заштита животне средине подразумева одрживо коришћење природних ресурса, али и праћење свих активности које могу имати негативан утицај на животну средину. Такође, и идентификацију и вредновање еколошких ризика и спровођење мера у циљу смањења негативног утицаја на животну средину.

Наши основни циљеви из области заштите животне средине су усмерени на поштовање свих прописа који се односе на ваздух, воду и земљиште; што мање генерисање, већи степен рециклаже и збрињавање насталог отпада, реализацију мониторинга стања животне средине у прописаном обиму и динамици, а посебно очување биодиверзитета у подручјима у којима послујемо.

Посвећени смо смањењу утицаја на климатске промене; учествујемо у акцијама уређења природе и сакупљања отпада, разврставамо отпад који представља секундарне сировине и личним примером промовишемо опредељење ка заштити животне средине у којој радимо и живимо.

НИС је реализовао низ пројеката са директним и индиректним еколошким ефектом. Најзначајнија и највећа улагања су била у Рафинерији нафте Панчево, али и у области промета, нафтних сервиса… Средњорочним планом улагања, од 2021. до 2023. године на нивоу целог НИС-а планирана су улагања у износу од 1,5 милиона евра. Напомињем да су то улагања само у пројекте са директним еколошким ефектом. Улагања у пројекте који се тако не дефинишу, а значајно утичу на стање животне средине, значајно су већа.

Naftno polje - NIS

Поштовање принципа одрживог развоја у НИС-у подразумева суштинску бригу о заштити животне средине. Који су то пројекти?

НИС је такве пројекте реализовао у свим сегментима бизниса, јер у компанији одрживи развој схватамо као начин да остваримо финансијске резултате, али искључиво уз истовремено унапређење заштите животне средине. У Блоку Истраживање и производња до сада је извршена санација 214 примарних исплачних јама и два упојна базена, а првобитној намени – земљишту за пољопривредну производњу, враћена је површина већа од 16ха.

У Нафтним сервисима значајни пројекти су: изградња Депоније отпадне исплаке Ново Милошево, пројекат “Суве локације” и изградња постројења за пречишћавање отпадне воде.

Највише улагања имали смо у Рафинерији нафте Панчево (Блок Прерада), међу којима су: реконструкција и модернизација FCC комплекса која је резултирала смањењем емисија прашкастих материја, модернизација ауто и железничког пунилишта, реконструкција Дунавског пристаништа која је омогућила отпрему деривата по најмодернијим еколошким и техничким стандардима. Ту су још и изградња постројења за полирање кондензата, чиме је захватање воде из Дунава смањено за око 40% и изградња постројења за регенерацију истрошене сумпорне киселине.

Истакао бих да је РНП прво енергетско постројење у Србији које је добило IPPC дозволу којом се потврђује да су сви производни процеси усклађени са домаћим и европским еколошким стандардима.

У Блоку Промет реализовани су бројни пројекти заштите воде, земљишта и ваздуха (уградња сепаратора, уградња подземних резервоара са двоструким плаштом, уградња система за поврат бензинских пара на бензинским станицама).

НИС, такође, на својим бензинским станицама развија малопродају компримованог природног гаса (CNG), који се производи на пољу Острово. Већ је познато да се CNG због својих карактеристика назива горивом будућности.

Такође, на нашим дигиталним малопродајним објектима на аутопутевима у Србији поставили смо и пуњаче за електричне аутомобиле.

Због свега овога могу да кажем да је НИС један од лидера у области одрживог развоја у Србији – објавили смо 11 верификованих Извештаја о одрживом развоју у коме јавност транспарентно и свеобухватно обавештавамо о својим остварењима, међу којима је и брига за заштиту животне средине, здравље запослених и безбедност на раду.

По питању заштите животне средине НИС сарађује са локалним заједницама. Како?

Заштита животне средине је јако битан део сваког нашег бизнис пројекта. Никада нећемо отпочети са неким пројектом пре него што проценимо његов утицај на животну средину. Наравно, радимо стални мониторинг емисија и утицаја наше производне делатности на животну средину.

У последње време смо учествовали у неколико еколошких акција са партнерима. На пример, организовали смо акције са Покрајинским секретаријатом за урбанизам и заштиту животне средине, Покрајинским заводом за заштиту природе и другим партнерима.

Наш тим волонтера заиста је веома активан, пуно су урадили на уређењу и чишћењу националног парка Фрушка гора, на санацији и уређењу локација у Панчеву и још неколико локација, попут Ботаничке баште у Београду. А планирамо у будућности још таквих акција.

Шта НИС чини у промовисању поштовања највиших еколошких стандарда међу својим запосленима?

Пре свега, у свим нашим бизнис пројектима заштита животне средине игра значајну улогу и у реализацију пројеката се не креће без сагледавања свих обавеза и ризика везаних за заштиту животне средине. Врши се континуирани мониторинг производних активности и њиховог утицаја на животну средину.

Такође се дефинишу мере за смањење ових утицаја на нивоу организационих делова НИС-а. Компанија активно промовише и подржава запослене у акцијама које доприносе заштити животне средине.

Дакле, акценат је на волонтерском покрету, који се у многоме бави еколошким пројектима.

Заштита животне средине је, наравно, директно везана и за процес производње, тако да често држимо семинаре и радионице како бисмо достигли проактивни ниво HSE културе. У оквиру тих напора реализујемо тренинге за руководиоце и оператере, организујемо коучинг лидера, предузимамо активности на формирању тимова за управљање програмом унапређења HSE културе – културе безбедности на раду.

И у наредном периоду НИС ће остати посвећен спровођењу ових напора.

Јако битан канал комуникације за нас је наш интерни портал, окренут свим запосленима, где постављамо информације о нашим еколошким пројектима и о светским трендовима у тој сфери.

НИС је међу првим компанијама у Србији увео сектор HSE. Колико Вам је то помогло у успешном пословању?

Верујем да је нека врста заштите на раду, HSE сектора, постојала и раније. Само није била толико фокусирана, тако јасно дефинисан оквир деловања.

Са развојем производње, наравно, све битније постаје питање избегавања хаварија и нестабилности производње. Инвестирање у HSE јесте скупо, али је исплативо улагање. Такво улагање штеди компанији веома много потенцијалних трошкова.

Напоменуо бих да је веома битна подршка топ менаџмента и њихово разумевање значаја HSE-а. Они морају дати директну подршку HSE-у, што је у НИС-у случај. Наши показатељи по питању смањења броја повреда на раду и смањењу нивоа емисија су нам знак да се крећемо у правом смеру.

Гаспромњефт је поставио важан стратешки циљ – „циљ-нула“, који обухвата нула инцидената, нула повреда на раду и професионалних болести. То је и циљ НИС-а. Која је стратегија НИС-а у обједињавању стандардних HSE принципа са еколошким циљем који пред себе поставља све више земаља и великих компанија – „нула емисије штетних гасова до 2050. године“?

Желим да истакнем – НИС је спреман да пружи свој допринос заустављању климатских промена.

Наравно да смо спремили и своју стратегију развоја HSE и она је усаглашена са циљевима наше матичне компаније. Ако је као циљ постављен „циљ нула“ на нивоу матичне фирме и ми ћемо морати тај циљ да постигнемо. То ће, наравно, захтевати промену приступа и промену организације Компаније по питању HSE. То ће захтевати нове пројекте, као што је развој HSE културе и пројекат дигиталне трансформације HSE-а. Наравно, један од пројеката који је већ у току је пројекат „Штит безбедности – Каркас“. Он ће нам омогућити да боље контролишемо ризике, до минималног ризика, који могу да проузрокују нежељене догађаје. Ту морамо да будемо поносни и на Гаспромњефт и на НИС због свега што се дешавало и током претходне године, када смо били под утицајем драстично негативних макроекономских услова, али смо ипак наставили улагања у пројекте заштите животне средине, безбедности на раду, укључујући и пројекат „Каркас”.

Да бисмо успели да дођемо до циља нула није довољна само посвећеност, потребно је улагање.

Наша стратегија је јасна – сви бизнис пројекти које реализујемо, поред финансијске користи, треба да имају и позитивне ефекте по питању заштите животне средине.

Поред тога, настављене су активности у циљу припреме за будуће обавезе из области климатских промена и трговине емисијама гасова с ефектом стаклене баште (GHG). У 2019. години, израђена је „Студија дефинисања мера и активности потребних за квантитативно одређивање и прорачун емисија GHG и годишњи извештај о емисијама GHG”, (тзв. Carbon footprint) како би се пратиле GHG емисије на нивоу компаније.

А резултати које смо остварили до сада говоре нам у прилог – у 2020. години, која је била обележена здравственим и безбедносним изазовима, ми смо унапредили HSE показатеље – индикатор повреда са изгубљеним данима (показатељ LTIF) смањен је 8% у односу на 2019. годину.

И у наредном периоду фокусираћемо се на унапређење HSE показатеља у компанији, јер то значи већу безбедност за наше запослене и сараднике, као и додатну бригу за заштиту животне средине.

Свет је већ дуже од годину дана суочен са пандемијом COVID-19. Угрожено је здравље запослених, њихових породица, али и пословање компанија, привреда земље. Како НИС штити од вируса запослене, пословне партнере и своје целокупно пословање?

НИС је био међу првим компанијама у Србији које су, увидевши колико је све ово озбиљно, направиле Кризни тим на нивоу компаније и оперативне тимове у сваком блоку компаније.

Од самог почетка пандемије наш приоритет је брига о здрављу више од 11.000 запослених, као и наших спољних сарадника и потрошача. Од првог тренутка, за суочавање са овим изазовом, за нас је кључно правовремено реаговање и добра организација.

Наравно, у почетку смо, као и сви, имали проблема са набавком маски и средстава за дезинфекцију. Морам, међутим, да истакнем да смо били оперативни и веома брзо смо решили ове изазове и чак отпочели са сопственом производњом средстава за дезинфекцију, која су била сертификована.

Спровели смо анализе и дефинисали групе запослених – ко може да обавља своје радне обавезе од куће и тако смо смањили присуство запослених и међусобни социјални контакт у пословним центрима. У свему томе смо сарађивали са Владом Србије. Захвални смо државним органима што смо могли да добијемо дозволе за кретање наших запослених током полицијског часа, да могу да стигну на посао и да обезбеде рад свих наших постројења.

Наравно да смо дефинисали најкритичније групе запослених и организовали смо тестирање и изолацију запослених који су били позитивни.

На сваком нашем објекту, на улазу, поставили смо контролне центре, да бисмо контролисали да неко не дође на посао са повишеном температуром.

Све ово нам је помогло да смањимо утицај пандемије на наше пословање.

Захваљујући одговорном односу према здрављу запослених и потрошача успели смо да очувамо стабилност на тржишту јер нам је једнако важан приоритет и енергетска безбедност земље.

Можемо да се похвалимо и изграђеним високим нивоом HSE културе запослених, који одговорно поступају, примењују све мере, првенствено бринући се о свом здрављу, здрављу својих колега и потрошача. Ниво HSE културе смо подигли за још једну лествицу више, а посебна пажња посвећена је поштовању строгих мера безбедности и здравља на раду на бензинским станицама и раду са потрошачима.

Пандемија, чини се, попушта. Каква је ситуација сада? Да ли се рад од куће наставља?

Током пика пандемије до 70% свих наших запослених у администрацији је радило од куће. Након тога смо спремили програм постепеног повратка на радна места, у зависности од дешавања у вези са епидемијом.

Да би радник могао да обавља свој посао од куће мора да има све техничке могућности, да има рачунар, брзи интернет и све остало. Да бисмо то омогућили хитно смо набавили лап топове и друга техничка средства.

Могућност рада од куће, наравно, зависи и од природе посла. Теренски радници скоро да немају ту могућност. Да бисмо њихов рад учинили безбедним, увели смо низ мера. Поделили смо смене тако да се запослени не срећу са колегама из других смена, организовали одвојене свлачионице и стално снабдевање свим неопходним средствима за дезинфекцију. Омогућили смо и вакцинацију запослених у просторијама компаније у сарадњи са надлежних здравственим институцијама. Створили смо услове да се наши радни процеси одвијају несметано, а да наши запослени и потрошачи буду безбедни. Тако ћемо и наставити све до краја епидемије.

PRESS SLUŽBA

Milentija Popovića 1
11070 Beograd