Интервју

НИС наставља са кључним пројектима упркос кризи

28.04.2020

Извор: Bizlife

Пандемија новог корона вируса донела је изазове бројним индустријама, а привредна активност широм света практично је замрзнута. Међу најпогођенијм је нафтни сектор који се истовремено суочава са колапсом потражње за енергентима и драматичним смањењем вредности барела нафте. На који начин су се ови неповољни глобални трендови одразили на домаћу нафтну индустрију и пословне резултате НИС-а у првом тромесечју 2020. године и каква се кретања могу очекивати у наставку године, разговарали смо са Антоном Черепановим, директором Финансија НИС-а.

Први месеци 2020. године били су веома турбулентни за нафтне компаније. Који су главни изазови са којима се овај сектор сусреће?

Черепанов: Ми се сада суочавамо са ситуацијом која је готово без преседана у досадашњој историји. Не само да је дошло до драматичног пада цена нафте, већ је истовремено и потрошња драстично смањења услед глобалне пандемије вируса Цовид-19. Те околности, на које нафтне компаније немају утицаја, створиле су крајње неповољно макроекономско окружење за рад нафтног сектора и нафтне компаније суочиле су се са изузетно великим изазовима.

На светској сцени турбуленција је било практично од почетка године, али су оне постале посебно изражене у марту, када су се дешавања у потпуности пренела и на наше тржиште. Сасвим конкретно, почетком марта цена нафте је у само једном дану пала за око 30 одсто, што је највећи пад цене нафте у последњих 15 година. Цене су се спустиле на историјски ниске нивое, у једном тренутку чак и испод 20 долара за барел. Само захваљујући релативно нормалном почетку године просечна вредност нафте типа Brent у првом кварталу била је “само” 20 одсто нижа него у истом периоду 2019. године. Већ то је значајан ударац за нафтне компаније, а ситуација је много комплекснија јер је пандемија коронавируса у свету и Србији узроковала смањење потражње за нафтним дериватима за 30 до 40 процената. Све ово значајно је утицало на пословање нафтних компанија, а самим тим и НИС-а и период који следи биће врло изазован. Све компаније најавиле су да ће у овим условима редуковати средства намењена за инвестиције и покренути масовне програме уштеда у свим сегментима који нису кључни за пословање нафташа. У овом тренутку сматрамо да је пад потражње за нафтом и нафтним дериватима, те глобално успоравање привредних активности, највећи проблем са којим се суочавамо. Надамо се да ћемо се ускоро постепено враћати нормалном животу и да ће доћи до убрзавања привредних активности, а самим тим и до пораста глобалне тражње за енергентима.

На који начин су ови поремећаји на тржишту утицали на рад и резултате НИС-а у првом кварталу?

Черепанов: НИС је део светског тржишта и глобалне нафтне индустрије и сасвим очекивано сви поремећаји на тржишту значајно су утицали на финансијске резултате које смо остварили у првом тромесечју. Са друге стране, морамо се похвалити да смо, упркос неповољним трендовима, остварили сасвим солидне оперативне показатеље и реализовали обиман инвестициони програм. У даљи развој НИС-а уложили смо чак 7,7 милијарди динара, највише у област истраживања и производње нафте и гаса, као и у модернизацију Рафинерије нафте у Панчеву. У првом кварталу произвели смо 319 хиљада условних тона нафте и гаса, што је скоро идентичан резултат прошлогодишњем када смо произвели 321 хиљаду. У панчевачкој Рафинерији прерађено је 860 хиљада тона сирове нафте и гаса, што је 44 одсто више него у истом периоду прошле године. Иако смо очекивали раст овог показатеља имајући у виду да је у марту прошле године у Рафинерији обављен капитални ремонт, треба рећи да је забележени пораст од 44 процента резултат вредан пажње. Упркос драматичном паду потрошње горива у другој половини марта, укупан обим промета нафтних деривата у првом тромесечју износи 778 хиљада тона, што је 7 одсто више од прошлогодишњег резултата. Треба рећи да нам је притом извоз порастао 63 процента у односу на прошлу годину. Дакле, што је било до нас урађено је на начин којим морамо бити задовољни. Али, сасвим очекивано, неповољни трендови значајно су се одразили на наше финансијске резултате. И поред кризе сачували смо позитиван показатељ EBITDA који у првом кварталу износи 5,2 милијарде динара, односно 18 одсто мање него прошле године у истом периоду. Разумљиво, дешавања су се највише одразила на добит компаније где је забележен нето губитак од 1,1 милијарде динара. Да будем сасвим јасан – реч је о две врсте удараца на нашу компанију. С једне стране, ми производимо 30 одсто нафте коју прерађујемо у Панчеву док 70 одсто нафте увозимо. Пре марта, увезли смо нафту коју смо платили између 50 и 60 долара, чак и више. Ми смо ту нафту прерадили, али је још нисмо продали, а цене су снижене у међувремену. С друге стране, због епидемије новог корона вируса драстично је смањен обим продаје – велепродаје и малопродаје у односу на планирани обим. Последица ових околности је смањен цасх флоw у јако кратком периоду и смањена ликвидност компаније.

Које мере НИС предузима у овим околностима и који су приоритети компаније у наставку године?

Черепанов: Пре свега, морам да кажем да све док трају напори да се заустави ширење новог вируса ми имамо два приоритета као компанија. Први је да сачувамо здравље наших запослених, екстерних сарадника и потрошача. То је предуслов да остваримо и други приоритет, а то је да очувамо стабилну производњу, прераду и дистрибуцију нафтних деривата. Великим напорима успели смо да очувамо стабилност на домаћем тржишту и поред неповољних околности и ја бих желео да захвалим свим запосленима НИС-а јер су томе допринели и поред разумљиве бриге за своје здравље и здравље својих најближих. Када је реч о ситуацији на тржишту, ми смо израдили различите кризне сценарије, као и краткорочне и дугорочне планове. Неопходно је да сада будемо агилни и спремни да се свакодневно прилагођавамо околностима у којима радимо. У том смислу, прве мере које смо предузели тичу се повећања ликвидности наше компаније. То пре свега значи смањење трошкова у свим областима које нису од суштинског значаја за наше пословање, односно смањење оперативних и административних трошкова. Такође, остаћемо посвећени мерама за повећање оперативне ефикасности које су нам биле значајна полуга у супротстављању негативним ефектима кризе у нафтној индустрији која је трајала од 2014. до 2017. године. Наравно, као и све остале нафтне компаније, мораћемо да преиспитамо свој инвестициони портфолио, али већ сада могу да кажем да нећемо одустати од кључних развојних пројеката, оних који ће нам донети највише предности и финансијских бенефита када се трендови нормализују. Комбинацијом ових мера уверен сам да ћемо упркос нимало повољним околностима сачувати финансијске и оперативне показатеље на оном нивоу који ће нам омогућити брз наставак развоја компаније када се стање побољша.

Какав развој очекујете на глобалном тржишту, може ли се очекивати постепени опоравак?

Черепанов: У овом тренутку изузетно је незахвално прогнозирати даља дешавања на тржишту, имајући у виду да много тога не зависи од нафтних компанија и да имамо више непознаница. Али, постоји неколико охрабрујућих сигнала. Пре свега, након почетног неуспеха да остваре договор о нивоу производње, „OPEC+“  је 9. априла постигао споразум о смањењу производње нафте за 9,7 милиона барела дневно што је око 10 одсто производње на глобалном тржишту. Ово је добра вест, јер ће овај договор утицати на цену нафте за коју очекујемо да ће бити у порасту до краја године. Међутим, не треба очекивати да ће раст цена бити брз, а динамика раста је уско повезана са развојем ситуације у вези са пандемијом. Видимо да долази и до лаганог ублажавања одређених рестрикција и у Србији и у остатку света и то ће допринети расту привредних активности и потрошње нафтних деривата. Међутим, створени вишкови на тржишту нафте су велики и сигурно ћемо до краја године бити под великим утицајем неповољних трендова. Притом, неизвесно је да ли ће бити и нових удара епидемије, као и којом брзином ће се обнављати привредна активност у свету. Али, ако не можемо да утичемо на те околности, можемо да радимо оно што је до нас. Главни задатак НИС-а до краја године биће да обезбедимо позитиван прилив новца (cash flow), како би омогућили стабилну производњу, прераду и продају. Једино на овај начин можемо да осигурамо стабилност на тржишту. Поред тога, наше резултате стварају људи и приоритет нам је да омогућимо стабилност и за њих. Година је много тежа и изазовнија него што смо могли и да претпоставимо. Али, у својој историји НИС се већ суочавао са бројним изазовима на које смо увек имали успешне одговоре. Уверен сам да ћемо и сада успешно очувати континуитет пословања наше компаније и наставити да стварамо нове вредности за запослене, акционаре и заједницу у којој послујемо.