Нова енергетска политика. Интервју с Јанезом Копачем

Србија је крајем септембра била домаћин  6. нафтног форума Енергетске заједнице чије су главне теме биле законска решења о одржавању минималних резерви сирове нафте, односно нафтних деривата, али и значај нафте у оквиру Енергетске заједнице као део општег обезбеђења снабдевања енергијом.

– Чланице Енергетске заједнице имају законску обавезу (Директива 2009/119/ЕЗ из 2012.) да формирају нужне нафтне залихе најкасније до 1. јануара 2023. године. Иако се чини да је предвиђени рок далеко, ово неће бити лак задатак – каже за „Energize“ Јанез Копач, директор Секретаријата Енергетске заједнице. Он посебно истиче напоре које је Србија уложила у успостављање правног оквира за усклађивање са Директивом о одржавању нафтних залиха, а који може да послужи као модел који би остале чланице Енергетске заједнице могле да прихвате.

Приватне инвестиције су и даље далеко испод нивоа који смо очекивали приликом оснивања Енергетске заједнице. Веома смо задовољни компанијом НИС као инвестиционим лидером у Србији

Шта су биле кључне поруке са овог скупа?

Европска комисија је представила најновије радове који се реализују у циљу обезбеђења енергије, као свој одговор на тренутно геополитичко окружење и ослањање Европске уније на увоз. За државе које разматрају увођење нових система чувања залиха или уношење измена у свој постојећи систем нужних залиха, Међународна енергетска агенција ће обезбедити опште смернице које се тичу постојећих система нужних залиха. Од великог значаја била је и презентација најновијих резултата Првог тендера за додељивање Уговора о концесији за производњу угљоводоника у подморју Црне Горе.

energy_kopac8

Можете ли нам нешто рећи о најављеној реформи Енергетске заједнице – Уговором о Енергетској заједници формално је предвиђен временски оквир трајања заједнице (10 година). Међутим, постоји велика жеља да се наведени период продужи. Како видите будућу улогу Енергетске заједнице? Да ли очекујете било какав утицај на улогу Србије као земље потписнице и, наравно, да ли ће то утицати на НИС као највећу енергетску компанију у Србији?

Прошле године донета је одлука да Енергетска заједница постоји до 2026. године, али сам уверен да ће она постојати много дуже, с обзиром да се организација развила у моћни међународни инструмент енергетске политике. Претходне године формирана је Група за разматрање на високом нивоу (Хигх левел Рефлецтион гроуп) којом председава проф. Јержи Бузек, бивши председник Европског парламента. Задатак Групе био је да предложи неопходне допуне и измене опсега правног оквира Енергетске заједнице. Предлог Групе је да постојећи правни оквир треба проширити на тај начин да укључује додатна правила о конкуренцији, државној помоћи и јавним набавкама у енергетском сектору, као и регулативу (ацqуис) у области екологије. Штавише, институције Енергетске заједнице би требало да остваре бољу повезаност са енергетским институцијама ЕУ које су формиране путем Трећег енергетског пакета – АЦЕР, ЕНТСО-Е и ЕНТСО-Г. Истовремено, Група је закључила да би правила ЕУ требало да буду боље прилагођена друштвено – економској ситуацији земаља учесница које нису чланице ЕУ. Поред тога, Група је препоручила да се појача и прошири Поглавље ИВ Уговора, које омогућава стварање истинског паневропског енергетског управљања. Група је предложила увођење режима за ублажавање ризика који се односе на инвестиције, попут установе Енергетске заједнице за ублажавање ризика која обезбеђује инвестиционе гаранције или производе осигурања и која као правни субјект, омогућава укрупљавање потражње за увозним гасом.

Правне тековине ЕУ су само парче папира уколико их компаније не поштују у пракси .Стога, свака влада мора да сарађује са компанијама на својој територији у циљу успешног завршетка процеса приступања

Постојећи несавршени механизми спровођења представљају једну од главних препрека за успех Заједнице. Група је предложила да се важећа процедура за решавање спорова постепено замени поступком пред Судом правде и да се уведу финансијске санкције, као у ЕУ. Осим тога, појединци и компаније би требало да имају директан приступ Суду. Приступ снажном и независном правосудном систему је од фундаменталног значаја за инвеститоре.

Ово су само неки од предлога Групе. Наравно, они ће бити детаљно размотрени, а надамо се и усвојени у 2015. години.

Из актуелних дебата у ЕУ о енергетском и климатском регулаторном оквиру, евидентно је да ће бити неопходно ревидирати неке од области спровођења политике. Каква су Ваша очекивања и да ли ће те измене утицати на стратегију Енергетске заједнице?

Климатска политика ЕУ тренутно није део правних тековина Енергетске заједнице, али Србија, као земља у процесу приступања ЕУ, мораће да се придржава исте, пре или касније. У области енергетике, сведоци смо два велика дешавања. Амбициознији циљеви у оквиру енергетске политике ће највероватније покренути измене Директиве за енергетску ефикасност за коју се очекује да ће ускоро постати део правних оквира Енергетске заједнице. Друга важна промена може се очекивати у приступу обновљивим изворима енергије. Када је о томе реч, очекује се нова политика за период након 2020. године, која ће бити мање „великодушна“ од постојеће. Наравно, ово ће утицати и на чланице Енергетске заједнице. Када је Србија у питању, усмереност ка диверсификацији снабдевања гасом може бити важна. ЕУ жели да мање зависи од руског гаса, будући да је то корисно за потрошаче и омогућава стабилизацију снабдевања. У званичним ставовима Србије још увек нисмо видели озбиљну жељу да се нешто слично уради.

Како бисте проценили ниво улагања који је до сада остварен у земљама које су уговорне стране Енергетске заједнице, а посебно у Србији? Колико је важна улога компанија као што је НИС који је инвестициони лидер у Србији?

Приватне инвестиције су и даље далеко испод нивоа који смо очекивали приликом оснивања Енергетске заједнице. Поред укључивања законодавства ЕУ, Уговор о оснивању Енергетске заједнице не нуди неке посебне инструменте који би могли помоћи повећању обима инвестиција.

Прошле године донета је одлука да Енергетска заједница постоји до 2026. године, али самуверен да ће она постојати много дуже, с обзиром да се организација развила у моћни међународни инструмент енергетске политике

Ми смо веома задовољни компанијом НИС као инвестиционим лидером у Србији. Ово је од изузетног значаја за нафтни сектор, као и за читав енергетски сектор.
Већину чланица Енергетске заједнице карактерише профил ризика који није погодан за привлачење значајних токова приватног међународног капитала. Ово је додатно ограничено, како у погледу укупних количина, тако и прописима о финансирању које налажу међународне финансијске институције МФИ (није дозвољено да једна МФИ финансира 100 одсто вредности пројекта, „добра банкарска пракса“, итд).
Група проф. Бузека предложила је додатна решења од којих су два од кључног значаја. Пре свега, више средстава би требало да буде доступно у оквиру билатералне, као и мултилатералне подршке међународних финансијских институција (као што су Светска банка итд.) и Европске уније за техничку помоћ, као и за инвестиције (бар за пројекте који су од интереса за Енергетску заједницу). Финансирање би требало да буде условљено поштовањем обавеза преузетих под окриљем Енергетске заједнице. Затим, предложено је успостављање установа Енергетске заједнице за ублажавање ризика (ЕЦРЕФ), како би се бавили ризицима као што су кршење уговора од стране јавних органа, ретроактивне мере, дискриминаторско опорезивање, неизвршавање обавеза плаћања од стране субјеката из јавног сектора и слични ризици који представљају велику препреку како зајмодавцима, тако и инвеститорима и које је тешко ублажити на ефикасан начин.

Упознати сте да је Србија већ почела преговоре о придруживању ЕУ. На који начин Енергетска заједница подржава тај процес? Где видите могуће изазове за компаније као што је НИС у том процесу? И посебно питање – да ли имате неке конкретне препоруке за Владу Србије када је у питању ангажовање пословног сектора у овом процесу?

За земље које су у процесу приступања ЕУ, Енергетска заједница представња ”чекаоницу” у области енергетике. Због тога су земље кандидати много боље припремљене у енергетском сектору, него у многим другим. Током процеса преговарања, Секретаријат може бити важан саветник, а понекад чак и заступник чланица Заједнице.
Сарадња са индустријом је од кључног значаја. Правне тековине ЕУ су само парче папира уколико их компаније не поштују у пракси. Стога, свака влада мора да сарађује са компанијама на својој територији у циљу успешног завршетка процеса приступања.

Из Вашег искуства, који је најтежи услов приступања који државе морају да испуне (у домену енергетике)? Како компаније као што је НИС могу да пруже помоћ и подршку овом процесу?

Свака земља је посебна. Мислим да ће у Србији највећи проблем бити њен гасни сектор са компанијом „Србијагас“ и свим пратећим проблемима. Предузећа „Србијагас“ и „Југоросгас“ не испуњавају захтеве за раздвајање делатности из Другог енергетског пакета, а камоли Трећег пакета.

Секретаријат Енергетске заједнице у сарадњи са ЕУРЕЛЕЦТРИЦ удружили су напоре у пружању помоћи у виду опреме и материјала за мрежне операторе у поплављеним подручјима. Како Ви процењујете стање у овом тренутку, да ли би требало да очекујемо неке озбиљне несташице електричне енергије ове зиме?

Уколико не дође до велике гасне кризе и временски услови буду нормални, не верујем да ће бити несташица. Међутим, несташица струје ће условити подизање цена.

За земље које су у процесу приступања ЕУ, Енергетска заједница представља ”чекаоницу” у области енергетике. Због тога су земље кандидати много боље припремљене у енергетском сектору, него у многим другим

Мисија и циљеви Енергетске заједнице

Енергетска заједница је међународна организација која се бави енергетском политиком. Организација је основана Уговором о оснивању Енергетске заједнице који је потписан у октобру 2005. године у Атини, у Грчкој. Уговор је ступио на снагу у јулу 2006. године. Уговорне стране у Уговору су Европска унија и осам уговорних страна из југоисточне Европе и црноморског региона. Седиште Секретаријата Енергетске заједнице је у Бечу, у Аустрији.

Мисија Енергетске заједнице је проширивање унутрашњег енергетског тржишта ЕУ на регион југоисточне Европе и шире а на основу обавезујућег правног оквира. Општи циљ Уговора о Енергетској заједници је стварање стабилног регулаторног и тржишног оквира у циљу:

• Привлачења инвестиција у сектор производње електричне енергије и мреже како би се обезбедило стабилно и континуирано снабдевање енергијом која је од суштинског значаја за економски развој и социјалну стабилност

• Стварања интегрисаног енергетског тржишта које би омогућило прекограничну трговину енергијом и интеграцију са тржиштем ЕУ

• Побољшања сигурности снабдевања

• Побољшања стања животне средине у односу на снабдевање енергијом
у региону

• Унапређења конкурентности на регионалном нивоу и коришћења економије обима

Тагови:

Подели

Контакт

Прес служба

011 313 0116

011 205 8490

press@nis.eu

Милентија Поповића 1

11000 Београд